[www.ANTIC.org] Eno ga nas Raso u manastirskoj kuhinji, sprema puding!

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/ostrog.html

 

12. 3. 2003. Broj 359

 

 

Reporter NT na Ostrogu tragom „informacija" iz Haga da se Radovan Karadzic krije tamo Iguman ostroski Jovan demantuje da je ikada video i sreo prvog predsednika Republike Srpske, a uznemirena sestra Julijana za NT kaze: Eno ga nas Raso u manastirskoj kuhinji, sprema puding! Marko Lopusina Izjava Karle del Ponte, haskog tuzioca, i njenog portparola Florens Artman da se Radovan Karadzic lane, nedavno i u vise navrata pre toga krio u manastiru Ostrog u Crnoj Gori, zatim proslonedeljne racije SFOR u Srpskom Sarajevu i Banjaluci, nedvosmisleno upucuju na zakljucak da je medjunarodna zajednica odlucila da sama uhvati prvog predsednika Republike Srpske, culi smo tokom vikenda u Crnoj Gori, gde smo bili u „potrazi" za Karadzicem.  Protosindjel Jovan, iguman manastira Ostrog, zvanicno demantuje izjave haskog tuzioca, i kaze: - Izjava Karle del Ponte lisena je svake istine jer se zna da je manastir Ostrog otvoren za sve ljude sveta, da ga posecuje na hiljade hodocasnika i turista i da, sa satelitskim merama bezbednosti, na ovom prostoru tako nesto nije moguce! Zvanicna izjava staresine monaskog bratstva u manastiru Ostrog je kratka. Mitropolit Amfilohije je naredio da se ne prica mnogo i da se „crkva ne mesa u politiku". To, medjutim, nije odbilo strane i domace novinare, koji su pristigli u manastir Ostrog, neki da sami pronadju Radovana Karadzica, a drugi, koji su u vecini, da cuju istinu od igumana Jovana (Purica): - Srpska pravoslavna crkva daje mogucnost pokajanja i najvecim gresnicima, jer na tajno ispovedanje i pomoc Boga ima pravo svako ljudsko bice. Ali to ne znaci da je iko od prozvanih u Hagu bio ovde. Sluzim u manastiru pune dve godine i u nasim hramovima nikada nisam ovde video nikoga od clanova porodice Karadzic, koji zive u Niksicu, 20-tak kilometara odavde. Ne poznajem licno dr Radovana Karadzica, niti ikoga iz njegove porodice. Nisam video ni sreo Radovana Karadzica u nasem manastiru. Crnogorska policija nije dolazila da to utvrdi ili proveri, niti je nas iz bratstva neko saslusavao, ali je MUP Crne Gore dva puta demantovao informacije Karle del Ponte - rekao nam je iguman Jovan dok smo sedeli u njegovoj biblioteci, ispod slike patrijarha Pavla i ikone Svetog Vasilija Ostroskog. Sankcije svim Srbima Igra je zavrsena. Neophodno je brzo hapsenje i odvodjenje u Hag Radovana Karadzica. Nas ambasador za ratne zlocine Pjer Prosper dobio je razna obecanja od srpskih lidera, koja nisu ispostovana. Radovan Karadzic se nalazi pod americkim embargom, a uskoro, ukoliko ne bude izrucen Haskom tribunalu, sankcije ce osetiti svi oni koji ga podrzavaju - nediplomatski je prosle nedelje izjavio Rafi Gregorijan, zamenik direktora Odeljenja za centralnu i juznu Evropu u Stejt departmentu. Kancelarija cuvara civota Svetog Vasilija Ostroskog, kako glasi zvanicna funkcija igumana Jovana, koji ovde stoluje od januara 2001, nalazi se u Donjem manastiru. U njegovoj porti su i crkva Svete Trojice, podignuta 1820. godine, zgrada nekadasnje Bogoslovije, koja je pretvorena u konak, monaske kelije, biblioteka, kuhinja sa predivno oslikanom trpezarijom, prateci objekti sa garazom. Cuvar civota Iguman Jovan je od 1945. godine peti staresina bratstva manastira Ostrog. Pre njega to su bili iguman Leontije, iguman Lukijan, iguman Serafim i njegov prethodnik iguman Lazar. Protosindjel Jovan je vec desetak godina u Cetinjskoj mitropoliji. Kao profesor predaje u Bogosloviji pojanje i dogmatiku. Poreklom je iz okolone Valjeva, a kao mali, pod uticajem majke i spasenja Svetog Vasilija Ostroskog, posvetio se Bogu i Crkvi. Danas je iguman Jovan jedan od najmladjih staresina manastira u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Skromno kaze da je to posledica smene generacija u Crkvi i povecane potrebe za pravoslavnom misijom u srpskim zemljama i van njih. Citav prostor Donjeg manastira zauzima oko pola hektara i na njemu nema tajnih odaja, skrivenih ulaza ili kelija u kojima bi iko mogao da se sakrije ili tajno boravi. Donji manastir nalazi se u brdu, na osmom kilometru od magistralnog puta Podgorica-Niksic, i predstavlja, kako tvrdi istoricar Tamara Ognjevic, glavno ostrosko zboriste za sabore i narodna veselja, u cijoj crkvi se obavljaju krstenja i vencanja. Medjutim, tokom istorije sluzio je i za okupljanje ustanika i vodja koji su pozivali narod u borbu za slobodu. Legenda kazuje: ko se ovde krstio i vencao dobio je dete, a koja je buna ovde zapoceta, zavrsena je slobodom.   Tri kilometra iznad Donjeg manastira nalazi se, uzidan u steni, na 900 metara nadmorske visine, Gornji manastir, u kome su dve pecinske crkvice Casnog krsta, sagradjene 1665, i Vavedenja Presvete Bogorodice, za koju ne postoji vreme gradnje, a u kojoj su smestene mosti Svetog Vasilija Ostroskog. Manastir se vidi sa puta, koji se proteze ivicom Bjelopavlicke ravnice, i svojom belinom svetli i danju i nocu. Vozac minibusa, koji prevozi avionske putnike, cim je ugledao Gornji manastir Ostrog prekrstio se tri puta, a to su ucinili i svi putnici, govoreci: - Valja se, da nas Sveti Vasilije Ostroski stiti! Slovenski Jerusalim Ostrog mnogi danas, zbog velikog broja vernika koji ovde dolaze, zovu i srpski Sinaj i srpski Jerusalim.     - Ostrog nije nista drugo do „slovenski Jerusalim" (Ludvig Kiva). Hram Vavedenja Presvete Bogorodice, gde se nalazi civot sa mostima, za verujuce ljude jeste Vitlejemska pecina. Donji i Gornji ostroski manastir neodoljivo podsecaju na dva nerazdeljivo povezana grada: zemaljski i nebeski Jerusalim. Ostrog je odavno postao „najveca svetinja na slovenskom jugu'". Ostroska stena je „sveta planina - Axis mundi" - parce Neba na zemlji ili deo zemlje na Nebu. Ta stena, koja i nocu svetli, lici na ognjeni stub koji povezuje dva sveta. Tu je prebivaliste Boga, andjeoskih i svetiteljskih horova, gde se otkriva Bozanska lepota i svetlost, gde odjekuju zvuci Bozanske muzike. Jednom recju, Ostrog je nova Gora Tavor - napisao je profesor Radovan Bigovic. Navrsila se tacno 331 godina od upokojenja Svetog Vasilija Ostroskog, za kojeg se kaze da je Hristov ugodnik, Cudotvorac i Iscelitelj. Zapisi svedoce o ljudima koji kraj mostiju ovog sveca, moleci se Bogu za spasenje, pijuci ostrosku vodu iz kamena, nalaze svoj mir, lece teske bolesti, vracaju duhovni mir, dobijaju porod... Ljudi i danas pricaju o zeni koja se sa kolevkom i bebom u narucju ispela na kulu do zvonika, ispustila kolevku i zamolila Svetoga Vasilija za spasenje, a on joj je spasao bebu, dok se kolevka razbila u paramparcad na kamenom stepenistu. Beba, kasnije covek poznat po prezimenu DJurovic, iz Berana, dolazio je svakog meseca u manastir da se moli Bogu i Cudotvorocu, dok 1999. godine nije preminuo prirodnom smrcu. Bez tajnih odaja - Sveti Vasilije Ostroski rodjen je kao Stojan Jovanovic, 28. decembra 1610. godine, po starom kalendaru, u selu Mrkonjici, Popovo polje, Hercegovina. Bio je jedno od mnogobrojne dece Petra i Anastasije Jovanovic, koja mu je prenosila svoju veliku ljubav prema Bogu i koja ga je poslala stricu u manastir Zavala, da izuci malo skole - pripoveda Tamara Ognjevic u svojoj knjizi „Ostrog - Cudotvorac u orlovom gnezdu". - Bio je visok, tanak i zlatne zute puti. Monaski postrig primio je u manastiru Tvrdos, a sa njim i ime Vasilije, po ugledu na Svetog Vasilija Velikog. Neumorno je obilazio obicne ljude i po najudaljenijim selima Hercegovine, pa se kroz narod proneo glas da je molitva Vasilijeva cudotvorna. Po povratku iz Svete gore, u Peckoj patrijarsiji je hirotonisan za episkopa i postao mitropolit trebinjski sa samo 28 godina. Kad su Turci poceli zlo da cine po Zupi Niksickoj, episkop Vasilije uputio se u Ostrog, gde je u pecini sagradio crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice. Kada je Sveti Vasilije Ostroski preminuo 1671. godine, narod i monasi su ga skrivali od Turaka. Njegove mosti su mnogo puta zakopavane, da bi tek kasnije bile prenete u malu kamenu crkvu Vavedenje, u kojoj se i danas nalaze. Gornji manastir ima tri nivoa i svega stotinak kavdrata prostora, jer su njegove crkve i kelije malene i plitke, obzirom da nisu duboko usecene u stenu. Za krupnog coveka, ovo je tesan i nizak prostor. Na drugom nivou Gornjeg manastira nalazi se Igumanska soba, u kojoj, iznad igumanske stolice, stoje crnogorske gusle, na kojima, kada ovde borave, sviraju i mitropolit Amfilohije i njegov brat Rade. Na prozoru igumanske sobe bio je mobilni telefon, a iznad vrata video kamera manastirskog obezbedjenja. Godine 1923. plamena stihija zahvatila je Gornji manastir i unistila sve kelije, ali crkve, s obzirom da su u kamenim pecinama, nisu stradale. Po freskama se i danas vide tragovi paljevine. Manastir je obnovljen 1926. godine, a 1950, na vrhu brda, na 1.000 metara nadmorske visine, podignut je betonski krst, koji je oblozen aluminijumom, pa se na suncu sija do Podgorice. Tek 1988. u dvoristu Gornjeg manastira, takodje u steni, podignut je konak za hodocasnike, u kome je nocivanje besplatno, dok se u Donjem manastiru planira podizanje upravne zgrade i rezidencije za mitropolita. - Ni u Donjem ni u Gornjem manastiru nemamo tajnih odaja. Manastir nema katakombe i tunele u kojima bi mogli da se skrivaju ljudi. Hodocasnicima, turistima i gostima nije dozovoljeno da ulaze u oltare i dodiruju relikvije, a svi ostali prostori otvoreni su za gledanje - rekao nam je iguman Jovan. - Samo za slavu Svetog Vasilija Ostroskog, a to je 12. maj, na ovom prostoru boravi i do 100.000 vernika i turista. Od maja do novembra kolone hodocasnika posecuju Ostrog. Dolaze nam ljudi iz svih srpskih zemalja, iz pravoslavnih drzava, ali i katolickih, islamskih i jevrejskih. Ostrog je svetiliste svih vernika sveta, drugo po broju pravoslavnih hodocasnika u svetu. Dolaze nam i razni uzvanici, bili su nam patrijarsi Pavle i Aleksej Drugi, predsednik DJukanovic, gospodin Marovic i mnogi drugi. Ja jesam cuvar civota Svetoga Vasilija Ostroskog i njegovih svetinja, ali ih ne skrivam ni od koga, jer mislim da vise Sveti Vasilije cuva nas, nego mi njega!   Utociste za patriote Kako nam je rekao iguman Jovan, sama rec Ostrog znaci utvrdjenje. To je tvrdjava pravoslavne vere i duha, koja je danas gotovo oblozena metalnim bakarnim novcicima, darovima hodocasnika. Ostrog je skloniste i utociste srpskih patriota. U manastiru Ostrog   boravili su crnogorski ustanici 1852. godine i kasnije, potom komite i borci Prvog svetskog rata, a pocetkom Drugog svetskog rata Ostrog je bio utociste i za Njegovo kraljevsko velicanstvo Petra II Karadjordjevica i tovare nacionalnog blaga koje je kralj poneo sa sobom da bi ga sacuvao od okupatora. Kralj je u Ostrogu boravio samo jednu noc, 14. i 15. aprila 1941, da bi ujutro, preko Niksica, otisao u izgnanstvo. Bio je to kraljev poslednji dodir sa otadzbinom, kako je napisala istoricar Tamara Ognjevic. U Spomenicu manastira Ostrog upisano je  rukom kralja Petra II: „Slava ti i milosti Sveti Vasilije. U ovim teskim danima pomozi mojoj junackoj vojsci i mom ljubljenom narodu. Petar" Deset dana kasnije, Nemci su u Ostrogu uhapsili patrijarha Gavrila Dozica, odveli ga u zarobljenistvo i odneli tovare nacionalnog blaga. Brzi od novinara Manastir Ostrog je danas riznica pravoslavnog duhovnog blaga, svetiliste koje cuva tradiciju iskusenja i koje se odupire komercijalizaciji. Iguman Jovan ima 20-tak monaha i nekoliko saradnika. U trpezariji, u kojoj nam sestra Julijana nije dozvolila da fotografisemo predivne freske i domacu trpezu, uznemirena posetama cak 20 ekipa stranih novinara, rekla nam je otvoreno: - Mi imamo naseg Radovana. To je Rasa Lasica, nas kuvar, koji danas u kuhinji sprema puding! Radovan Lasica, zvani Rasa, krupan je covek, sirokog i vedrog lica, bivsi radnik javnog transportnog preduzeca iz Niksica, bez posla, a danas kuvar u Donjem manastiru Ostrog: - Ovde radim godinama, kuvam i posluzujem vernike i turiste. Dolaze nam i Srbi, i Rusi, i Grci, i Bugari, i Rumuni, ali i muslimani, Hrvati, Albanci. A i strani dousnici. Svi slusaju kako mene kuvar Zoran ili sestra Julijana zovu: „Radovane daj hljeba, daj sira, daj loze!" Ili se glasno pitaju: „DJe je Radovan? DJe se sakrio Raso, nema ga?" Pa ti turisti i radoznalci mozda pomisle da oni pricaju o Radovanu Karadzicu i tako se proneo glas da sam ja Radovan Karadzic i da se nalazim u manastiru Ostrog. Lane, kad su bosanske novine javile da je Radovan Karadzic u Ostrogu, a Karla del Ponte prozvala nas u manastiru da skrivamo Karadzica, morao sam da pobegnem u Jovanov Do, da se sakrijem od 200 novinara, koji su jurili za mnom - pozalio nam se Radovan Lasica iz Niksica. Iguman Jovan se, u cudu, pita: - Nasi ljudi se pitaju otkuda tom haskom tuziocu pravo na prozivke manastira Ostrog i naseg bratstva informacijama bez provere. Karli del Ponte je neko iz Crne Gore zlurado dojavio takvu informaciju, pa je cak i naplatio. Prozivanje Srpske pravoslavne crkve sa covekom koji je, moguce, i nevin, jer Radovan Karadzic nije osudjen, pokusaj je javnog sudjenja srpskoj crkvi i srpskom narodu. Mi se sada vrtimo u krugu, vraceni smo nazad da se bavimo Hagom, a neki nasi zaplaseni ljudi cak se i utrkuju da odu u Hag kao svedoci. Imam pravo i mogao bih da tuzim Karlu del Ponte zbog takve izjave. Upucujem tuzbu narodnom sudu, na kome je mocni svedok sveti Vasilije Ostroski. Pozvao sam Karlu del Ponte da dodje u manastir Ostrog, da joj se ovde sve kaze, da nas vidi i da je spasemo od greha. Mitropolit Amfilohije je odobrio ovaj moj javni poziv i Karla del Ponte moze da ga shvati kao nas zvanicni poziv da poseti manastir Ostrog - rekao je za NT iguman Jovan, cuvar civota Svetog Vasilija Ostroskog.   Njegova svetost patrijarh srpski Pavle rekao: Hajka na Crkvu Pokusavajuci da dobiju dublje tumacenje vec drugog pokusaja Karle del Ponte da poveze dr Radovana Karadzica i Ostrog kao pravoslavnu svetinju, kao moguceg jataka optuzenog za ratne zlocine, iguman Jovan nam je otkrio sta im je na to odgovorio patrijarh Pavle: - Njegova svetost patrijarh Pavle rekao nam je da je ovo napad i nova hajka na srpsku crkvu!