| Sreda, 12. mart 2003. |
Broj 32094 VEK PRVI |
Hrvatska ne namerava da ukine vize
SCG
(Od našeg stalnog dopisnika)
Vukovar, 11. marta
Hrvatska ne namerava da ukine vize za građane Srbije i Crne Gore sve dok ih ne ukine i Evropska unija, izjavio je za osječki "Glas Slavonije" neimenovani hrvatski diplomata. Ta izjava je usledila posle posete ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore Gorana Svilanovića Zagrebu tokom koje je razgovarao sa predstavnicima hrvatskih vlasti o saradnji zemalja Balkana i jugoistočne Evrope i o slobodnom protoku ljudi, robe i kapitala, što podrazumeva i liberalizaciju i ukidanje viznog režima.
"Ne vidim razlog zašto da se ukidaju vize Srbiji i Crnoj Gori ako to nije učinila i Evropska unija. Evropski partneri to od Hrvatske ne traže", rekao je hrvatski diplomata i dodao da hrvatska diplomatija ne strahuje da bi zadržavanje viznog režima moglo da bude prepreka za prihvatanje hrvatske kandidature u Evropsku uniju.
Međutim, iako sama odbija da ukine vize za građane Srbije i Crne Gore, Hrvatska od Srbije i Crne Gore traži da potpuno ukine vize za njene građane. I pored toga što je SRJ, odnosno sada Srbija i Crna Gora, jednostrano uvela turističke propusnice za državljane Republike Hrvatske, pošto je hrvatska strana ignorisala i prekršila dogovor o obostranom uvođenju turističkih propusnica, "diplomatija u Zagrebu ne smatra to dovoljnim korakom".
Ovaj diplomata je time potvrdio odbijanje bilo kakvog unapređenja odnosa između dve zemlje i olakšavanje ulaska u Hrvatsku građanima Srbije i Crne Gore, kao i stotinama hiljada srpskih izbeglica kako bi došli do svojih imanja i ostvarili prava. Republika Hrvatska ipak insistira na svojim interesima i interesima svojih građana, pre svega privrednika koji uništenim hrvatskim preduzećima pokušavaju da obezbede ulazak na tržište Srbije i Crne Gore.
S. Berić
PRVA PRESUDA U HRVATSKO-SLOVENAČKOM SPORU
Zaplena imovine Ljubljanske banke
(Od našeg stalnog dopisnika)
Zagreb, 11. marta
Među nekoliko velikih sporova koji i dalje opterećuju odnose Hrvatske i Slovenije jeste i veliki dug Ljubljanske banke štedišama iz Hrvatske, koji od 1991. godine i vremena raspada SFRJ ne želi da im isplati. Slovenija, odnosno tadašnja Ljubljanska banka, priznala je i isplatila hrvatskim građanima samo one ušteđevine koje su bile na računima u Sloveniji, dok oko tadašnjih 309 miliona nemačkih maraka na računima te banke u Hrvatskoj nije priznala kao svoj dug hrvatskim štedišama. Taj iznos prebacila je u sukcesijsku masu. Naime, u junu 1991. godine Slovenija je iz državne garancije za deviznu štednju isključila štedne uloge položene kod Ljubljanske banke u ostalim zemljama nastalim raspadom SFRJ, a u julu 1994. godine je osnovala je Novu ljubljansku banku i na nju prenela sva potraživanja i imovinu, ali ne i dugove dotadašnje Ljubljanske banke.
Posle ove u poslovnom svetu sasvim neobične "operacije" hrvatske štediše koje su imale devize na računima Ljubljanske banke u RH ostali su bez njih i do danas bezuspešno pokušavaju da izbore svoje pravo i dobiju svoj novac s pripadajućim kamatama. Slovenija i dalje ne priznaje taj dug, ali je advokat Milivoj Žugić, koji zastupa grupu oštećenih štediša u Zagrebu sada uspeo da isposluje sudsku zaplenu imovine koju Ljubljanska banka još ima u Hrvatskoj iz koje bi se isplatilo 200.000 evra koliko potražuju njegove stranke.
To je prva ovakva presuda u ovom sporu, koja dodatno deluje na zaoštravanje odnosa između Hrvatske i Slovenije (koja je inače zauzela stav da dugove stare Ljubljanske banke nije dozvoljeno sudskim putem uterivati od Nove ljubljanske banke). Sada se po ovom pitanju očekuje "pravni rat" između dve strane, jer će slovenačka strana na sve načine otezati sprovođenje sudske zaplene nekretnina u Osijeku, Zagrebu i Zadru koje su još u vlasništvu Ljubljanske banke, dok istovremeno ta presuda znači novu nadu za ostalih oko 140.000 hrvatskih štediša koji su ostali bez svojih deviza u Ljubljanskoj banci. Oko hiljadu njih vodi spor pred sudom u Trstu, gde Ljubljanska banka, odnosno njen belgijski suvlasnik (grupacija KBC ima 34 odsto u NLB) takođe ima imovinu, pa se nadaju da bi na sličan način došli do svojih 12 miliona evra.
Slovenija ne duguje Hrvatskoj, odnosno njenim građanima, samo navedenih oko 150 miliona evra (tj. 309 miliona maraka), već još oko 290 miliona evra koje su 1991. hrvatski građani s računa u Ljubljanskoj banci preneli na hrvatske banke, pa im je Hrvatska to vremenom isplatila. Međutim, taj novac nije prebačen i iz slovenačkih trezora u Hrvatsku, tako da RH to može eventualno da nadoknadi samo u okviru pregovora o sukcesiji. Sve u svemu, Slovenija je u to vreme zadržala 900 miliona maraka građana Hrvatske koji su ih uložili kod Ljubljanske banke.
R. Arsenić
