[www.ANTIC.org] Srbija - sok drzava

[Miroslav Antic]

Title: Message

Srbija - sok drzava Dugotrajno samovoljno odlucivanje van institucija sasvim je podrilo sigurnost gradjana i dovelo do stanja eksplozivne napetosti pre svega na Kosovu i u odnosima sa Crnom Gorom Dragos Ivanovic 1998. Republika U ovih poslednjih desetak godina kod nas se mnogo »radilo« na ulicama. Glavne svoje politicke tekovine i stranka na vlasti i opozicija postigle su masovnim ulicnim protestima, a ne legalnim parlamentarnim radom. Ali, medju njima ipak postoji jedna krupna razlika. Demokratski gradjanski pokret, koji je u zimu 96. i 97. tutnjao gradovima Srbije, branio je rezultate koje je opozicija ostvarila na lokalnim izborima. SPS i njegov predvodnik Slobodan Milosevic isli su obrnutim redom - oni su najpre ulicnom antibirokratskom revolucijom rusili staru vlast, pa su tek onda raspisivali izbore. Samo bi politicki naivni mogli da se pitaju zasto je ova vlast pribegla toj inverziji kada je ionako imala veliku podrsku nacionalnom euforijom vec zahvacenog naroda, sto se i potvrdilo na prvim visestranackim izborima 90. godine. U tome i lezi kljuc koji mnogo sta objasnjava. Jer, kada vlast dobijete na izborima, vi bar imate formalnu obavezu da postujete nacelo legaliteta i legitimiteta. Ako vlast steknete na ulici, vi unapred dajete na znanje da cete zakon baciti pod noge. Uostalom, Milosevic je to i izricito rekao kada je 89. na Kosovu polju obecao da ce vladati »statutarno i nestatutarno«, »institucionalno i vaninstitucionalno«. U tom duhu je i donosio sve svoje odluke, cak i one od sudbinskog znacaja za ovaj narod. Tako je zagazio i u rat sa gotovo celim jugoslovenskim okruzenjem, a da o tome nije pitao ni narod, ni Skupstinu. I ne samo u rat vec se isto tako vaninstitucionalno upustio u pljacku drzave i naroda kojoj nema ravne u savremenoj istoriji. Ni do danas se ne zna kako je pocetkom 90. doslo do famoznog upada u platni sistem kada je savezna drzava »olaksana« za oko 2 milijarde dolara, a zatim kako su nam se dogodile piramidalne banke Jezde i Dafine preko kojih je nekoliko miliona ljudi opeljeseno do gole koze. Rusenje saveznih ustanova I kako je krenulo pocetkom devedesetih godina razvilo se kasnije u cudovisan sistem vaninstitucionalnog vladanja ovom zemljom. Danas, na primer, nijedna savezna institucija ne radi po Ustavu i zakonima. Savezna skupstina, sem kada treba na brzinu da smandrlja budzet, nije se cestito sastajala vec godinama. Cak je i zvanicni ustavotvorac prof. Ratko Markovic nedavno priznao da bi ona zbog tog nerada lako mogla da bude i raspustena. Savezna vlada za koju strucnjaci tvrde da po Ustavu ima gotovo kancelarske nadleznosti, nikako da se odvazi da koristi ta svoja velika ovlascenja. Sa ovako atrofiranim saveznim institucijama, predsednik SRJ, cija je vlast Ustavom veoma ogranicena, postize dve krupne prednosti. Kada nema Skupstine, on je, prakticno, nesmenljiv; kada se vlada ponasa stidljivo i uzdrzano, sve se ocekuje od predsednika drzave. Odskora u ista ova kola vaninstitucionalnog vladanja upregle su se i najvise pravosudne ustanove federacije. Savezno javno tuzilastvo je pred Saveznim sudom podiglo zahtev za zastitu zakonitosti ne bi li se nekako, kad vec ne moze po zakonu, ponistili rezultati predsednickih izbora u Crnoj Gori. Dok se tako neustavno razracunava sa izabranikom naroda u jednoj republici (Crna Gora), u drugoj (Srbiji) ignorise zakone ne bi li za predsednika progurao svog miljenika. Institucija predsednickih izbora kod nas dozivljava cudne metamorfoze. Po prvi put se desilo da, pocetkom oktobra, zbog bojkota, ovi izbori propadnu. Kada je ista opasnost zapretila i ponovljenim predsednickim izborima u decembru, na scenu je stupila podzemna masinerija. Kombinacijom kradje glasackih listica i licnim Milosevicevim angazovanjem u kampanji, isforsiran je, najzad, izbor Milana Milutinovica. Pred dilemom - hoce li se iskompromitovati institucija izbora ili ce se sacuvati samodrzacki prestiz Slobodana Milosevica, zna se sta ima prednost. Ako vlast steknete na ulici, vi unapred dajete na znanje da cete zakon baciti pod noge I opozicija u zavetrini bezakonja Nivo i stil rada republickih institucija ne pruza nimalo utesniju sliku. U Srbiji se novi parlament, izabran 21. septembra, jedva sastao tek dva i po meseca kasnije i to samo radi toga da bi izabrao novog predsednika. Ako se tome doda da je prethodna republicka skupstina raspustena jos u julu, ispada da najvisi zakonodavni organ vec pola godine nije nista radio niti uradio. Da bi sastavila novu vladu, sto je u drugim zemljama rutinski parlamentarni posao, ova skupstina se natezala mesecima. Sto je najgore, niti se ova vlast uzbudjivala zbog toga sto su najvise republicke institucije u paralizi, niti je javnost pokazivala neke posebne znake uznemirenosti. Sindrom vaninstitucionalnog vladanja toliko se snazno prosirio zemljom da njegovoj zarazi nisu mogle da odole ni gradske vlasti u Beogradu. Uprkos tome sto su javni prevoz i komunalne sluzbe u ocajnom stanju, Gradska se skupstina, posle jula, prvi put sastala tek u decembru, pa je i tada sednica prekinuta zbog nedostatka kvoruma. Ocigledno, i opozicija se vrlo udobno smesta u ovu zavetrinu vaninstitucionalnog vladanja, sto samo dokazuje da su koreni samovolje i mesetarenja mnogo dublji u ovom drustvu nego sto se misli. Uostalom, SPO se proteklih meseci najvise iscrpljivao u tome kako da sa dojucerasnjim protivnicima (SPS), u novoosvojenim gradovima i opstinama, najbrze doaka dojucerasnjim koalicionim saveznicima. Ne bi bilo pravedno a da se ne kaze da je ovo nase praktikovanje vaninstitucionalne moci ponekad bacalo u veliko iskusenje i medjunarodne organizacije, koje nam stalno drze lekcije iz demokratije. Svojevremeno, pre godinu i po dana, zapad je mnogo polagao na Slobodana Milosevica, kao na jakog coveka koji moze mnogo sta da oposli u Bosni, pa je zato bio spreman da mu ponesto i progleda kroz prste. Ovo naivno ocekivanje skupo ih je stajalo. S. M. je samo jos vise iskomplikovao stvari ne samo u Bosni, nego i na Kosovu. Za samo mesec dana nasa je zemlja dozivela jos nekoliko dokaza medjunarodne izolacije (izbaceni smo sa konferencije u Kjotu, sami smo napustili konferenciju u Bonu, SAD nam ne skidaju sankcije, Evropska unija nam ukida trgovinske povlastice). Uprkos tome sto se neprincipijelni kompromisi ne isplate, zapad je ovih dana, valjda zbog silnog olaksanja sto Seselj nije prosao, opet zazmurio na jedno oko pred izbornim zloupotrebama ovog rezima. Ima li izlaza? Na pitanje kako se danas nama vlada, mozda bi najlaksi i naprecizniji odgovor bio da je Srbija - sok drzava! U jednom vremenu vlast je ljuti ratoborac, u drugom smireni mirotvorac. Cas se regularni izbori osporavaju (Crna Gora ili lokalni izbori u Srbiji), cas se oni neregularni (predsednicki u Srbiji) uzdizu kao uzor pravednosti. Vlast se javno zaklinje u stabilizaciju, a tajno stampa pare i podstice inflaciju. Ovde vise niko ne zna sta ce drzava sutra da mu priredi i koliko dugo moze da potraje ovaj nacin opasnog zivljenja. Odgovorni ekonomisti tvrde da nas za tri godine, dok sasvim ne ogrebemo dno serpe, ceka totalni krah. Ozbiljni analiticari kazu da postoje tri mogucna puta za izlazak iz krize. Prvi, politicki je da neka valjana stranacka alternativa najzad pobedi i vaspostavi demokratiju, parlamentarizam i pravnu drzavu. Po svemu sudeci od ove mogucnosti smo jos daleko. Druga, ekonomska je da iz same privrede dodju snazniji zahtevi za stabilizacijom, jer u ovim neregularnim uslovima nijedan domaci ili strani partner nece da udje u ozbiljniji posao i finansijsko ulaganje. Postoji, medjutim, i treci put, najopasniji, da zbog dugotrajne neustavnosti i represije izbiju nekontrolisani oruzani sukobi, narocito na Kosovu, i da tada, kad nam vise ne preostaje izbor, u iznudici, i pod stranim pritiskom, prihvatimo neke svetske standarde ponasanja. Sto vreme vise prolazi sve je jasnije da se ovako vise ne moze. Pustosenje institucija se sve vise pretvara u pustosenje i licnog, i drustvenog i drzavnog zivota.

© 1998. Republika & Yurope - Sva prava zadrzana

Posaljite nam vas komentar

http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/179/179_3.HTM