[www.ANTIC.org] "Usmereni" delilac pravde

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T03031402.shtml

 

 

 

Subota, 15. 3. 2003

 

Tema:

 

GLAS OTKRIVA Ko je novi predsedavajući Haškog tribunala "Usmereni" delilac pravde U stručnim člancima Teodor Meron još ranije pokazao netrpeljivost prema Srbima Dosadašnjeg predsedavajućeg Haškog tribunala Kloda Žordu smenio je 11. marta Amerikanac Teodor Meron. On je preuzeo posao 11. marta. Van svake sumnje je da je Meron stručnjak za međunarodno i javno pravo, ali dok je delio stolicu glavnog urednika "Američkog žurnala za međunarodno pravo", u vreme prve pretnje Jugoslaviji bombardovanjem, u oktobru 1998, u naučnim tekstovima je bio više nego slobodan da potegne za antisrpskim tumačenjima. Može li onda ovakav nepristrastan sudija da bude čak predsednik Međunarodnog krivičnog tribunala u Hagu za bivšu Jugoslaviju? Kako je za "Glas" objasnio mr Branislav Ristivojević, asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, sudija mora "da bude izabran unapred za neodređeni broj slučajeva i neodređeni broj mogućih optuženih i krivičnih dela za neko suđenje, i da samo tada može da bude nepristrastan. Ako se nešto desilo, pa se tek onda bira sudija, onda oni koji ga biraju već ulažu neka osećanja u izbor." Ko je Meron? Sudija Meron je 2001. položio zakletvu za nameštenje u Tribunalu na četiri godine. Saslušao je slučajeve iz Tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu. Rođen je 28. aprila 1930. u Kalisu, u Poljskoj, a pravničko obrazovanje stekao je na Univerzitetu Jerusalima, Harvardu, gde je doktorirao, i Kembridžu. Profesor je međunarodnog prava od 1977, a pre tri godine počeo je da radi kao savetnik Stejt departmenta. Između 1991. i 1995. bio je profesor na Višem institutu za međunarodne studije u Ženevi i vanredni profesor na Harvardu i Berkliju. Bio je kourednik "Američkog žurnala za međunarodno pravo", od 1993. do 1998, gde je sada počasni urednik. Bio je savetnik mnogih organizacija za ljudska prava, član američke delegacije na Rimskoj konferenciji za osnivanje Međunarodnog krivičnog suda, predavač na mnogim univerzitetima i Međunarodnom institutu za ljudska prava u Strazburu. Predsednik je Američkog društva za međunarodno pravo. - On je jedan od najuglednijih američkih profesora međunarodnog i javnog prava, stručan, predsednik Američkog društva za međunarodno pravo i glavni urednik časopisa "Američki žurnal za međunarodno pravo". Ali, u vreme bombardovanja SRJ 1999. i pretnje u jesen 1998. članci koje je objavljivao su, blago rečeno, na granici naučnog. Prelazili su u neku vrstu publicistike u kojoj on ne može da zadrži lična osećanja i odnose prema Miloševiću i ovom narodu i državi, bez razgraničenja režima od naroda. Ako je Meron sudija i predsedavajući u Hagu, kako može da bude nepristrasan? On već ima formiran stav - objasnio je Ristivojević. Ako je novi predsednik proskribovan kao ličnost koja gaji osećaj neprijateljstva i averzije prema ovoj zemlji, imajući u vidu naš Zakon o saradnji sa Tribunalom, Strahinja Kastratović, advokat, tvrdi da bismo morali odmah da zatražimo nekog drugog za predsednika. - U njega ne bi trebalo da sumnjaju ni optuženi, ni državna zajednica, koja svakako ne može da bude indiferentna prema ovome, ukoliko su sumnje opravdane - smatra Kastratović. Kosta Čavoški podseća da su pravnici vrlo zainteresovani za nameštenje u Tribunalu, prevashodno zbog neoporezovanih i visokih prihoda. Toma Fila, advokat, naglašava da Tribunal plaćaju Amerikanci. - U statutu Tribunala predviđeno je da se tribunal isključivo finansira iz redovnog budžeta UN, ali Amerika snosi sve troškove. Onda je logično da neko pristrastan dođe i za predsednika, iz njihovih redova - onaj ko plaća, taj i odlučuje - komentariše Fila za "Glas". D. ĆIROVIĆ