|
Srbija se oprostila
|
|
Nepregledna pogrebna povorka na ulicama Beograda
|
|
(Foto:
EPA) |
U pogrebnom ceremonijalu ispunjenom tugom i dostojanstvom, nekoliko stotina hiljada građana Srbije, porodica, najviše rukovodstvo Srbije i Crne Gore i oko 70 stranih delegacija oprostili su se juče od dr Zorana Đinđića, premijera Srbije koji je pre tri dana pao kao žrtva atentata organizovanog i realizovanog od snaga koje po svaku cenu žele da zaustave napredak zemlje u društvo civilizovanih nacija.
U Beograd, u kome su gotovo na svakom koraku bile vidljive vanredne mere bezbednosti, prispele su kolone autobusa iz cele Srbije sa onima koji su želeli da neposredno učestvuju u poslednjem ispraćaju ubijenog premijera i time odaju poštu njegovom delu, ali i pokažu da će nastaviti putem na kojem je, pre nego što ga je pogodio snajperski metak, on bio predvodnik.
Pogrebni ceremonijal je počeo u Hramu Svetog Save. Posle opela, kovčeg
sa telom dr Zorana Đinđića položen je na vojni lafet iza koga je
nepregledna kolona krenula ka Novom groblju.
|
Juče
u Aleji zaslužnih građana |
|
(Foto L.
Adrović) |
Tamo su se, u Aleji zaslužnih građana, od prvog premijera prve demokratske vlade Srbije posle Drugog svetskog rata, oprostili Jorgos Papandreu, predsedavajući Saveta ministara Evropske unije, u ime evropske porodice država, zatim, u ime Vlade, ministri pravde i finansija Vladan Batić i Božidar Đelić, i na kraju, u ime Demokratske stranke, čiji je Zoran Đinđić bio predsednik, jedan od njegovih najbližih saradnika i na tom položaju najverovatniji naslednik Zoran Živković.
U direktnom televizijskom prenosu, poslednje putovanje Zorana Đinđića pratili su i milioni građana Srbije i Crne Gore.
Uz osećanje tuge, posle prolaska kolone centralnim ulicama Beograda, mnogi su na asfaltu ostavljali cveće kao poslednji simbolički gest poštovanja prema ubijenom premijeru nesvakidašnje radne energije i zarazno optimističke političke vizije.
Srbija se juče oprostila od premijera koji joj je vratio nadu u bolju budućnost, pokazao joj put povratka u svet i nije ulivao lažne nade da je taj put posut cvećem.
Ali osnovna poruka trodnevne nacionalne žalosti, čiji je finale bio jučerašnja sahrana, jeste da povratka s tog puta na koji je Srbija krenula 5. oktobra 2000. godine – nema. Alternativa je već viđena i, nažalost, dugo preživljavana. Budućnost koju je najavio Peti oktobar i čiji je najuverljiviji zagovornik bio Zoran Đinđić, nije očekivanom brzinom donela bolji život, ali je ulila optimizam i nadu. A oni ne mogu da budu ubijeni atentatorskim mecima.
