|
Svetska drama u BeograduBeograd je opet juče postao centar sveta, i opet više zahvaljujući nesreći nego sreći. Njime je defilovalo više inostranih državnika i specijalnih izaslanika nego u bilo kojoj drugoj metropoli u tom času, što bi obradovalo domaćina u normalnim prilikama, kakve su ovde poprilična retkost, ali je povod za njihov susret bio tragičan događaj - ubistvo predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića, prvog političara tog ranga kome je život nasilno oduzet u demokratskoj Evropi u poslednjih 17 godina. Učešće mnogobrojnih stranih delegacija na masovnoj pogrebnoj svečanosti doprinelo je da Đinđićeva "poslednja šetnja" dodatno dobije na snažnoj simbolici, potvrđujući da je i u ovakvom činu ostvarena njegova lična i težnja građana, koji su pre tačno pet godina demonstrativnim šetnjama, pod tada protestnim sloganom "Beograd je svet", počeli da primoravaju bivši režim na predaju vlasti. Bila je to sada, istovremeno, i prva zajednička šetnja lidera novih država bivše SFRJ sa jednim istim delikatnim ciljem - da odaju poštu kolegi s kojim su počeli da otklanjaju teške posledice međunacionalnih ratova iz prošle decenije i da izraze nadu da "princip ubijanja" više nikada neće razarati međusobne, susedske odnose. Sahrana je okupila predstavnike i velikih sila i balkanskih i drugih zemalja, a bila je i svojevrsni samit čelnika institucija Evropske unije koji će u takvom činu okupljanja bivših Jugoslovena videti i zračak njihove spremnosti da ispune uslov koji im je postavila za ulazak u njeno članstvo - da prevaziću stare konfrontacije i zasnuju nove vrste kooperacije. Redak izdanak Retko je kom državniku, za samo dve godine vlasti, pošlo za rukom da stekne toliki broj poštovalaca visokog političkog nivoa. Ali, da je Zoranu Đinđiću pristizalo toliko ubedljive unutrašnje i spoljne podrške i pre "poslednje šetnje", on bi verovatno još bio živ – ocenjuje niz analitičara. Prevladava mišljenje, naime, da se ni u domaćem dvorištu ni u centrima globalnog odlučivanja, nije dovoljno brige posvećivalo negovanju ovakvog izdanka demokratije i reformi, čiji "ambiciozni pragmatizam elastičnim načinima za obavljanje poslova potiskuje političku ideologiju", tako redak na Balkanu opterećenom osvetoljubivošću i slepim nacionalizmom - ukazuju poznavaoci. Ispostavilo se, zapravo, da je Đinđiću jednostavnije čak bilo da, posle duge disidentske i opozicione borbe, uđe u istoriju, nego da opstane fizički, ostvari neka ključna obećanja onima koji su ga izabrali i dobije najpraktičnije od onoga što su njemu drugi kao novoj vlasti obećali. Pravna država još nije stvorena, primećuju eksperti, jer se predugo održavala "miroljubiva koegzistencija između mafije, vlasti i ratnih zločinaca", kako sugeriše londonski Institut za izveštavanje o ratu i miru (IVPR). Ujedno je "neophodno da se evropska politika prema Srbiji preispita i dostigne viši stepen razumevanja za prilike u njoj", preneo je "Internešenel herald tribjun" stav dvojice kreatora briselske diplomatije Havijera Solane i Krisa Patena. Ubistvo u Beogradu oduzelo je Sjedinjenim Američkim Državama moćnog saveznika - prokomentarisao je već u naslovu "Vašington post". Drugim rečima: promena na vlasti pre više od dve godine, nije donela očekivani obračun s nasleđenim podzemljem, tako da je ono postalo moćnije od legalnih organa - ocenjuje IVPR, a ishod bi bio znatno povoljniji da je EU bolje razumela šta se ovde dešava i da SAD usred "globalnog rata protiv terorizma" nisu pojednostavljenim potezima potisle Balkan u drugi plan, u kome im je likvidiran važan saveznik. Ispada da su omanuli svi bitni akteri u borbi sa zajedničkim protivnikom - "politizovanom mafijom zločinaca", kako je ocenio NATO, koja je izrasla u "glavnu opasnost po stasavanje demokratskih društava na Balkanu", pa to sada zahteva "neodložnu akciju protiv organizovanog kriminala i korupcije ne samo u Srbiji i Crnoj Gori nego u celom regionu". Ista grupa Atentat u Beogradu je, dakle, lokalna drama s pozivom na globalno preispitivanje. Sada je još jasnije zašto je Đinđić, podsećaju komentatori, često ponavljao da je za potiskivanje nasilja neophodno poboljšavanje životnih uslova građana, i negodovao što spoljna finansijska podrška često izostaje dok se ispostavljaju nove prepreke za njeno dobijanje. Britanski novinar i istoričar Balkana, Miša Gleni, kritikovao je tim povodom Zapad, a slično čini i pariski "Mond", zbog oštrog uslovljavanja pomoći Beogradu ispunjavanjem zahteva za izručivanje optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu. Prema viđenju stranih stručnjaka, autori atentata na Đinđića i proizvođači ostalih akata bezakonja, pripadaju istoj grupi – to su ljudi koji su vršili ratne zločine, a potom pod okriljem bivše i međunarodno sankcionisane vlasti nastavili bogaćenje kriminalnim putem, da bi, kad su shvatili da će Slobodan Milošević otići s vlasti, prešli na drugu stranu, pomogli u njegovom obaranju i već stvorenim podzemnim mrežama nastojali da se postave iznad organa mlade demokratije. Verovatno sličan stav sada imaju i ovdašnje vlasti, koje su zavele i vanredno stanje, nadajmo se vrlo privremeno. Da bi stvari krenule nabolje, potrebno je, prema stranim posmatračima, učiniti niz odlučnih poteza. Međunarodna zajednica će, kako se najavljuje, pokazati više razumevanja ali neće odustati od tri bitne stvari: 1. uspostavljanja pravne države koja će se obračunati s mafijom i zavesti efikasnu demokratsku i civilnu kontrolu nad oružanim snagama i tajnim službama uz istovremeno ukidanje raznih paraformacija 2. nastavljanja izručivanja Hagu optuženih za ratne zločine 3. kompletiranja nosilaca najviših funkcija izborima i popunjavanja nastalog "vakuuma" u vlasti. Ključni izazovi u našim odnosima sa svetom ostaju, dakle, Đinđićevim naslednicima – bar nesmanjeni.
Povećano razumevanje međunarodne zajednice moglo bi se ispoljiti na razne načine. Članak objavljen u "Fajnenšel tajmsu" pokušava da te mogućnosti za prostor bivše SFRJ svrsta u šest tačaka: 1. energičnija podrška međunarodne zajednice novoj uniji Srbija i Crna Gora, s eventualnim otpisom spoljnog duga i prilagođenijim nastupima prema Hagu 2. postepeno i pažljivo postupanje u pogledu konačnog statusa Kosova 3. razvijanje međuetničkih institucija u BiH 4. pritisak na Hrvatsku da ratifikuje sporazum o sukcesiji kako bi se sredstva distribuirala državama nastalim iz SFRJ 5. Nastavak i povećanje podrške SAD i EU uz promociju stranih investicija u region 6. originalnija ponuda Zapada za učlanjenje u elitni klub kako bi Balkan izveo suštinske političke i ekonomske reforme. Smrtonosni atentat na Đinđića, koji je poslednjih meseci u okviru reformatorskog kursa pojačao nacionalni akcenat i antimafijšku preduzimljivost, ujedno je povećao i strahove za stabilnost celog regiona. Među zabrinutima je i Janoš Bugajski, direktor odeljenja za istočnu Evropu u vašingtonskom Centru za strateška i međunarodna istraživanja. "Glasu Amerike" je izjavio: "Srbija se nalazi u jeku političke krize. Ne samo što nema predsednika nego je sada ostala i bez premijera... Srbija je u srcu Balkana geografski i istorijski i ukoliko na tom području nema stabilnosti, neizvesnosti i nestabilnosti će biti i u drugim zemljama"... Bojazni i opterećenja Raširene su i bojazni da bi "kolumbijski sindrom" u Srbiji, u kombinaciji s narastajućim secesionističkim i ekstremističkim aktivnostima u njoj i okolini, mogao da pretvori Balkan u novi Bliski istok, gde klasičnog rata više nema ali gde se ubrzava spirala nemilosrdnog nasilja. Najkraći put za sprečavanje takvog košmara je učvršćivanje pravne države, koja podrazumeva sva slobodna izjašnjavanja političke volje građana i poštovanje osnovnih pravila demokratske i tržišne igre. To nije jednostavno u zemlji naviknutoj decenijama da dobro prolaze samo oni koji zakone prave i oni koji zakone krše. Ali, ovoga puta postoji i olakšavajuća okolnost - svi se slažu da nam je cilj ulazak u EU, a za to je neophodno da steknemo nove navike. U njih, sigurno, spada poštovanje zakona, pa i onog koji zabranjuje fabrikovanje protivnika i atentate na njih. Opraštajući se od ubijenog premijera, mnogi su juče rekli: "Laka mu zemlja". Pogotovu oni koji imaju realan uvid koliko je ova zemlja, sa unutrašnjim i spoljnim opterećenjima, zaista – teška, čak i kad je kao takvu ne odaju ni unutrašnji ni spoljni znaci. |
