Zašto se dosad nijednom Hrvatu u Tribunalu ne sudi za zločine nad Srbima u Hrvatskoj
Hag "ne zna" za Oluju, Pakrac, Medački džep
Uskoro haške optužnice protiv Mladena Markača i Ivana Čermeka (Savo Štrbac)
Da se u Hrvatskoj uskoro mogu očekivati nove haške optužnice, i to protiv Hrvoja Šarinića, bivšeg šefa Tuđmanovog kabineta, i Tomislava Merčepa zbog zločina nad Srbima u Pakračkoj poljani, Vukovaru i Zagrebu, pisao je prošle nedelje riječki "Novi list". Ono o čemu ovaj list, pa nijedan drugi u susednoj državi retko pišu, jeste da se u Hagu ne nalazi nijedan Hrvat kome bi se sudilo zbog zločina počinjenih nad Srbima u Hrvatskoj.
Istini za volju, u Hagu je osam Hrvata koji se uglavnom terete za zločine počinjene nad Bošnjacima, pa i ponekim Srbinom. U isto vreme, u Hag je, kao šezdeseti Srbin, otišao Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke.
Da su dvostruki standardi "haški specijalitet" nije srpska zabluda. Sve je, po rečima Save Štrpca, predsednika "Veritasa", krenulo s prvim glavnim tužiocem Ričardom Goldstonom iz Južne Afrike.
- U njegovo vreme optužnice su podizane nekritički i sa vrlo malo dokaza, uglavnom protiv Srba sa prostora Bosne i Hercegovine. Do maja 1997. u međunarodnoj zajednici i javnosti smatralo se da su Srbi za sve krivi, a ostali nevini. U početku su podizane optužnice protiv "sitnih riba", a kasnije su na red došli Milan Martić, Ratko Mladić, Radovan Karadžić..., odnosno glavni, dok su se kod Hrvata optužnice dizale do nivoa kaplara. Smatralo se da Hrvati nisu planski etnički čistili i ubijali srpske civile, kao i da su to radili moralno posrnuli i pijandure. Goldstonova naslednica Kanađanka Luiz Arbur uvidela je tu grešku i usredsredila se na krupne zverke - ideologe i planere, odnosno na sam politički vrh, s tim da se oni srednjeg i nižeg ranga prepuste nacionalnim sudovima - objašnjava Savo Štrbac.
Prema njegovim rečima, posle Luiz Arbur došla je Karla del Ponte, koja je
postigla "dil" s nacionalnim državama.
- Ona je i dozvolila da se Mirku Norcu
sudu u Hrvatskoj za zločine u Gospiću, gde je ubijeno oko 130 Srba, pošto se
uvidelo da zbog njega može doći do pada Vlade Ivice Račana - tvrdi Štrbac.
On dokumentuje da tek u maju 1997. Haško tužilaštvo počinje da istražuje
zločine nad Srbima u Hrvatskoj, zbog čega je i osnovan "Tim 2" sa desetak
članova.
- Tada su uporedo formirana još tri tima. Jedan je istraživao
zločine u Gospiću 1991, drugi u Medačkom džepu 1993, gde je ubijeno 88 Srba, a
treći u "Oluji" sektor jug. Zajedničko za sva tri slučaja jeste da su se
nalazili pod zaštitom Ujedinjenih nacija, kao i da je u sve ove zločine bio
umešan Mirko Norac - kaže Štrbac.
Norac se u Gospiću pojavljuje kao komandant 118. brigade, u Medačkom džepu
kao komandant Devete gardijske brigade, a u "Oluji" je kao komandant pravca
Velebit.
- I taman kad se očekivalo da se podigne haška optužnica protiv
njega, Karla del Ponte je ovaj slučaj prepustila hrvatskom pravosuđu, ali je
zauzvrat tražila da dobije uvide u njihove arhive. Ovom odlukom bili su ne malo
iznenađeni mnogi njeni saradnici, pogotovo oni koji su istraživali zločine
počinjene nad Srbima - tvrdi Štrbac.
A kako teku suđenja u Hrvatskoj, govori podatak da je od petorice kojima se u riječkom sudu sudi za Gospić, pre nekoliko dana protiv jednog povučena optužnica.
Haški sud je dosad podigao optužnice za Medački džep protiv Rahila Ademija, Albanca koji je bio general Hrvatske vojske, i Janka Bobetka, načelnika Generalštaba HV, dok je za "Oluju" optužnica podignuta protiv Ante Gotovine, koji je davno u bekstvu.
Hrvatska se lako "otarasila" Rahila Ademija i nije joj teško palo što u Hag odlazi jedan Albanac, kome se i danas sudi, ali kad je na red došao Ante Gotovina, "bura" javnosti oko toga se u Hrvatskoj nije stišavala mesecima, sve dok on jednostavno nije nestao, odnosno počeo da se krije. Uglavnom po Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
S Bobetkom je već bilo lakše. "Feral tribjun" je pisao o tome kako mu nisu davani lekovi, zbog čega je osamdesetdvogodišnji Bobetko, koji je u vreme podizanja optužnice bio zdrav, odjednom pao u postelji, a bolestan svakako nije mogao u Hag.
Tako je Hag, na radost hrvatske nacije (smatra se da je više od 60 odsto Hrvata bilo spremno i na sankcije, samo da ga ne isporuče Međunarodnom sudu) ponovo prevaren, mada njima to nije smetalo.
- Meni se čini da Hag sada traži nekoga ko bi mogao da bude ravan bivšem srpskom političkom vrhu kome se tamo sudi. Međutim, umrla su im dvojica glavnih - Franjo Tuđman, predsednik Hrvatske, i Gojko Šušak, ministar odbrane. Mislim da se zbog toga i pominje Šarinić, koji je bio šef kabineta Franje Tuđmana. On nije bio vojnik, pa ni policajac, ali je bio jedan od ideologa određene politike HDZ-a s velikim uticajem na Tuđmana - navodi Štrbac.
 | ||||
 |
|
Knjige im došle glave - Iz Haškog tužilaštva su me pitali jednom da li sam pročitao knjigu
Janka Bobetka "Sve moje bitke", na šta sam ja odmahnuo rukom. Ispostavilo
se da je knjiga bila nepresušni izvor dokaza - kaže Štrbac. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Štrbac ipak smatra da u prvom naletu neće biti podignute optužnice protiv Šarinića, pa ni protiv Merčepa, zbog stvaranja logora u Pakračkoj poljani, ubistva porodice Zec u Zagrebu i u učestvovanja u akciji "Spržena zemlja" u Medačkom džepu.
- Prema mojim izvorima, optužnice bi trebalo uskoro da se podignu protiv Mladena Markača, koji je na vrhu Velebita komandovao nad 500 specijalaca, kao i protiv Ivana Čermeka, koji je bio komandant zbornog mesta Knin. Markačevi specijalci učestvovali su u ubistvu 22 Gračačana, čija su tela pronađena užasno izmasakrirana, ali i u drugim zločinima, dok je Čermak učestvovao u ubistvu staraca u Kninu i okolnim selima, koji su tu ostali posle "Oluje". Čermak je tri meseca posle "Oluje" u svojim rukama držao civilnu, vojnu i policijsku vlast i direktno je odgovarao Tuđmanu - kaže Štrbac.
Da li će i ovi Hrvati pobeći ili naprasno pasti u postelju - tek ćemo gledati koju su taktiku odabrali.
