Sta ce Slovenci dobiti
u Evropi
Specijalno za Danas
Ljubljana - Visoki procenat onih Slovenaca (89 odsto) koji su glasali za EU je bio ocekivan, dok je broj onih koji su glasali za NATO (66 odsto) ipak donekle iznenadio sve one NATO-skeptike. Mnogi su misljenja da je ubistvo premijera Zorana Djindjica zapravo podstaklo one neopredeljene Slovence da daju svoj glas za ulazak u NATO.
Iako je referendum po recima ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela izveden u najgore moguce vreme, tj, tik nakon pocetka rata u Iraku, slovenacka javnost je pokazala veliku dozu zrelosti cinom glasanja za ulazak u obe organizacije, dodajuci da je: "Rezultat referenduma potvrda uspeha slovenacke spoljne politike . Odnosi sa susedima od sada ce najverovatnije biti opusteniji i svakako ce se poboljsati. Strateski zadatak slovenacke spoljne politike je da prenese svoja iskustva drzavama jugoistocne Evrope, a Slovenija ce biti jedan od najvatrenijih zagovornika ulaska tih drzava u EU i NATO."
Slovenacki privrednici su vidno zadovoljni. Tako vrh uprave "Gorenja" misli da ce ulazak u EU bitno uticati pre svega na vecu "prepozntljivost" marke "Gorenje" i njegovih proizvoda u svetu. Po njihovom misljenju za slovenacku privredu od neprocenjivog znacaja ce biti takodje i ulazak u evropsku monetarnu uniju. Pozdravljaju "rat" koji je ministar finansija objavio inflaciji: "Taj zadatak bismo morali sto pre da resimo ako mislimo da privreda ostane u dobroj formi kada se nanovo bude uspostavljao odnos izmedju tolara i evra."
Prvi covek luke Kopar, Bruno Korelic, tvrdi da clanstvo u Evropskoj uniji otvara nove poslovne mogucnosti za koje su do sada bili jednostavno uskraceni. Isto tako je ubedjen da bi luka Kopar, zbog clanstva Slovenije u NATU, mogla jednog dana da postane vrlo bitan logisticki centar ove organizacije.
"Posledice" referendumskog DA za ulazak u EU, tu se ne zavrsavaju: Slovenija ce 16. aprila u Atini potpisati pristupni dokument koji ce joj omoguciti da postane aktivni posmatrac u institucijama EU, a pravo glasanja ce dobiti 1. maja 2004, kada ce se kao punopravna clanica naci u drustvu ostale 24 drzave EU, prostora na cijoj teritoriji sada zivi nesto manje od 500 miliona ljudi.
Za slovenacke drzavljane gore navedeni datum donosi jos neke novosti: pre svega, vise nece imati "posla" sa carinicima, u tom periodu do 2006. ce se vrsiti samo pregled dokumenata za prelaz granice. Unutrasnje granice tj. granicni prelazi prema Italiji, Austriji i Madjarskoj posle toga ce biti ukinuti .
Sest drzava EU - Danska, Irska, Holandija, Svedska, Velika Britanija i Grcka - odlucile su da novim clanicama omoguce pristup trzistu rada, te ce tako slovenacki drzavljani od sledeceg maja imati pravo da se zaposle u ovim drzavama.
Da bi Slovenija 2006. postala i deo ekonomske i monetarne unije, sto podrazumeva uvodjenje zajednicke monete, morace pored vec ispunjenih fiskalnih zahteva, narednih godina pre svega da se pobrine da na nivo mastrihtskih merila svede svoju inflaciju.
Bojana Zukov
Specijalno za Danas
Ljubljana - Visoki procenat onih Slovenaca (89 odsto) koji su glasali za EU je bio ocekivan, dok je broj onih koji su glasali za NATO (66 odsto) ipak donekle iznenadio sve one NATO-skeptike. Mnogi su misljenja da je ubistvo premijera Zorana Djindjica zapravo podstaklo one neopredeljene Slovence da daju svoj glas za ulazak u NATO.
Iako je referendum po recima ministra spoljnih poslova Dimitrija Rupela izveden u najgore moguce vreme, tj, tik nakon pocetka rata u Iraku, slovenacka javnost je pokazala veliku dozu zrelosti cinom glasanja za ulazak u obe organizacije, dodajuci da je: "Rezultat referenduma potvrda uspeha slovenacke spoljne politike . Odnosi sa susedima od sada ce najverovatnije biti opusteniji i svakako ce se poboljsati. Strateski zadatak slovenacke spoljne politike je da prenese svoja iskustva drzavama jugoistocne Evrope, a Slovenija ce biti jedan od najvatrenijih zagovornika ulaska tih drzava u EU i NATO."
Slovenacki privrednici su vidno zadovoljni. Tako vrh uprave "Gorenja" misli da ce ulazak u EU bitno uticati pre svega na vecu "prepozntljivost" marke "Gorenje" i njegovih proizvoda u svetu. Po njihovom misljenju za slovenacku privredu od neprocenjivog znacaja ce biti takodje i ulazak u evropsku monetarnu uniju. Pozdravljaju "rat" koji je ministar finansija objavio inflaciji: "Taj zadatak bismo morali sto pre da resimo ako mislimo da privreda ostane u dobroj formi kada se nanovo bude uspostavljao odnos izmedju tolara i evra."
Prvi covek luke Kopar, Bruno Korelic, tvrdi da clanstvo u Evropskoj uniji otvara nove poslovne mogucnosti za koje su do sada bili jednostavno uskraceni. Isto tako je ubedjen da bi luka Kopar, zbog clanstva Slovenije u NATU, mogla jednog dana da postane vrlo bitan logisticki centar ove organizacije.
"Posledice" referendumskog DA za ulazak u EU, tu se ne zavrsavaju: Slovenija ce 16. aprila u Atini potpisati pristupni dokument koji ce joj omoguciti da postane aktivni posmatrac u institucijama EU, a pravo glasanja ce dobiti 1. maja 2004, kada ce se kao punopravna clanica naci u drustvu ostale 24 drzave EU, prostora na cijoj teritoriji sada zivi nesto manje od 500 miliona ljudi.
Za slovenacke drzavljane gore navedeni datum donosi jos neke novosti: pre svega, vise nece imati "posla" sa carinicima, u tom periodu do 2006. ce se vrsiti samo pregled dokumenata za prelaz granice. Unutrasnje granice tj. granicni prelazi prema Italiji, Austriji i Madjarskoj posle toga ce biti ukinuti .
Sest drzava EU - Danska, Irska, Holandija, Svedska, Velika Britanija i Grcka - odlucile su da novim clanicama omoguce pristup trzistu rada, te ce tako slovenacki drzavljani od sledeceg maja imati pravo da se zaposle u ovim drzavama.
Da bi Slovenija 2006. postala i deo ekonomske i monetarne unije, sto podrazumeva uvodjenje zajednicke monete, morace pored vec ispunjenih fiskalnih zahteva, narednih godina pre svega da se pobrine da na nivo mastrihtskih merila svede svoju inflaciju.
Bojana Zukov
