|
SAD "konsternirane"Bagdad, Bukurešt, 2. aprila (Tanjug) U trenutku kada Vašington plasira vesti o "sve većim gubicima nanetim iračkim oružanim snagama", Amerikanci ne kriju da su "konsternirani činjenicom" da Iračani u najnovijem ratu pribegavaju "jugoslovenskoj strategiji odbrane" korišćenoj s proleća 1999. godine, piše danas francuska agencija Frans pres. Kada je, posle 72 dana vazdušnih udara na SR Jugoslaviju, komanda NATO - uz fotografije kao potporu - oglasila da je uništila 70 odsto kapaciteta Vojske Jugoslavije, ispostavilo se da raspolaže netačnim podacima. Jugoslovenske snage su iz okršaja izašle gotovo neokrnjene, podseća AFP, pozivajući se na neimenovanog rumunskog diplomatu i stručnjaka za Balkan, koji navodi da su se, po okončanju rata, vojnici Kfora suočili sa "poraznom činjenicom" da su snage NATO iz vazduha "uništile tek petnaestak blindiranih vozila VJ". Rumunski ekspert za Balkan napominje da je VJ "obmanjivala" NATO bombardere kilometarskim trakama "plastičnih puteva" raspoređenim po njivama i "kartonskim tenkovima", a da je mostove "spasavala dimnim zavesama" paleći automobilske gume. Glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Iraku, general Vilijam Valas, izjavio je u petak za "Vašington Post" da se irački neprijatelj bori "različito od onoga što stoji u našim planovima ratovanja". Vašington ne krije da je, paralelno s američko-britanskom ofanzivom, računao na pobunu stanovništva protiv režima Sadama Huseina, mada je "jugoslovenska lekcija", kako prenosi AFP, pokazala da su se i "najljući protivnici tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića solidarisali s njim" ili su bar "ostali van sukoba" tokom NATO bombardovanja. "Svi Srbi, uključujući opoziciju, osetili su i doživeli bombardovanje
’kao nepravednu agresiju’ protiv svoje zemlje", podseća AFP. NEMAČKI ARHITEKTA DIZAJNIRAO SKLONIŠTE ISPOD PALATE SADAMA HUSEINA Neuništivi bunker (AFP za "Politiku") Berlin, 2. aprila Američke snage su nedavno bombardovale glavnu palatu iračkog predsednika Sadama Huseina u Bagdadu, što je probudilo sećanja nemačkog arhitekte koji kaže da je dizajnirao bunker smešten duboko ispod te palate. Karld Bernd Eser kaže na veb sajtu svoje kompanije da bunker, koji je 1982. izgrađen po najvišim specifikacijama, ima ukupnu površinu od 1.800 kvadrata. Gradnja je koštala 66 miliona dolara, ali se zaista isplatio, jer je u Zalivskom ratu 1991. izdržao bombardovanje. Na sajtu kompanije Šelteks objavljene su slike koje navodno predstavljaju komandni centar u bunkeru i predsednikovu sobu, kao i deo sistema klima-uređaja i skrovište. Eser je nedavno izjavio za televiziju ZDF da su zidovi bunkera debeli tri metra, da mogu da izdrže temperaturu do 300 stepeni Celzijusa i svaki udar osim direktnog udarca nuklearnim oružjem jačine bombe koja je uništila Hirošimu. Dva podzemna prolaza vode direktno do reke Tigar. Eser kaže da uopšte ne žali zbog toga što je dizajnirao bunker za iračkog lidera. "Bunkeri ne ubijaju ljude", rekao je. "To je, po standardima NATO, bezbedno mesto za život, otporno na bombe". U vreme kada je objekat izgrađen Sadama nisu smatrali zločincem kakvim ga SAD danas predstavljaju. Zapad je, u stvari, u njemu video protivtežu susednom fundamentalističkom režimu u Iranu. |
