|
by
Datum: februar 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
EVIJAN I EKONOMSKI STATUS
RUSIJE
Moskva, 03. juna 2003.godine Izgleda da se u Evijanu, na samitu lidera vodecih industrijskih zemalja sveta, najzad, definitivno i nepovratno, ostvarila masta, koja je zaokupljala Rusiju svih 12 godina svog nezavisnog postojanja: punopravno i punovredno cclanstvo u klubu najjacih, najrazvijenih i najuticajnih drzava. Nema vise “zatvorenih vrata” prilikom razmatranja problema svetske eknomike, nagalsena paznja prema ruskom predsedniku od strane svih ucesnika susreta – tri dana u evijanskom “Rojal Park Hotelu” pokazala su, da je to od sada realnost. Odstranjenost od ekonomskog formata zasedanja kluba “G-7” bolno je bockala rusko samoljublje tokom svih prethodnih godina i produkovala sumnje u sopstveni ekonomski status i potencijal. Jer, ako vec industrijski lideri uspesno kormilare globalnom ekonomikom bez pomoci Rusije, snishodljivo se s vremena na vreme obracajuci tek sa preporukama na nasu adresu, u doglednoj perspektivi nama je preostajalo da se samo uzaludno nadamo da cemo postati ekonomski igracc – otprilike su tako rezonovali mnogobrojni komentatori i eksperti, koji su izdaleka, ali apzljivo, pratili godisnje tajnovite sastanke “velike sedmorice”, na koje su Rusiju pusstali tek da bi bila prisutna. Proslogodisnji samit u Kananskisu, na kome je nasa zemlja odlucno odustala od uloge svetskog duznika, ciji se glavni interes sastoji u odgadjanju otplate svojih mnogobrojnih dugova, primorao je da se posumnja u ispravnost tog pesimistickog toka misli. U Kananskisu su Rusiju priznali kao svoju. Evijanski susreti su i definitivno stavili sve tacke na “i”: u svetskoj ekonomskoj diskusiji Rusija je takodje nezamenjivi ucesnik, kao i drugi clanovi prestiznog industrijskog kluba. A zasto i ne bi bila? Spoljni dug, teskoce sa servisiranjem koje su stvarale glavne prepreke na putu prikljucivanja “grupi sedam”, danas se otplacuje bez uzdaha i gundjanja. Isplate u najtezoj sa tog aspekta 2003. godini iznose 17,3 milijarde dolara. U ekonomski slaboj zemlji dolar se u takvim uslovima dizze u zaoblacne visine, gurajuci nacionalnu valutu u provaliju inflacije. U ekonomski jacajucoj Rusiji sve je obrnuto: dolar pada, rublja raste, a zajedno sa njom rastu i zlatne devizne rezerve zemlje, kao i ekonomika u celini – vise os ssest procenata u prvim mesecima tekuce godine. Ni Evropskoj uniji, ni SAD, koji su se zadrzali na 1-2 procenta rasta godisnjeg bruto drustvenog proizvoda, ni Japanu sa njegovim nulta-rastom, takvi pokazatalji danas nisu dostizni. Na argumente ovakve vrste obicno se reaguje ovako: ruski ekonomski rast – to je proizvod svetskih cena energenata. I priliv u zemlju valute izazvan je pre svega time sto je ruska nafta tokom poslednjih meseci, kada je zatvoren naftni kran u Venecueli, a zatim i u Iraku, bila veoma trazena na vodecim svetskim fondovskim berzama. I zato su, toboze, nase perspektive u svetskoj ekonomici labave. Ti argumenti ponajbolje ukazuju na poznate cinjenice. Medjutim, oni pogadjaju mimo cilja. Zato sto je Rusija najveci svetski izvoznik energenata – nafte i gasa, sirovina za atomske elektrane i jednostavno, elektricne energije. To je fundamentalna datost regionalne i globalne ekonomike. Mi imamo mnogo nafte i gasa, kudikamo vise nego Evropa, Japan, pa cak i SAD. Zato ce oni uvek teziti da kupuju u Rusiji energente, a u zamenu ce ponuditi nama nesto sto mi jos nemamo, pa makar to bilo i pivo Holsten, kompjuterska tehnika ili pak singlovi pevaccice Madone. Ako nastupi takvo vreme, kada Rusi s neba pa u reba odbiju da kupuju nemacko pivo, nauce da proizvode sopstvene kompjutere, pa jos masovno predju na slusanje samo domace muzike, onda ce inostrani partneri iz zemalja “osmorke” ponuditi nesto drugo. I to ce se oduziti beskonacno dugo jer ce njima, siromasnima u gorivnim sirovinama, ruski energenti biti potrebni uvek, a nama nikada pak nece smetati predmeti zapadnog komfornog zivota koji mogu biti neobicni. A da ne govoruimo o zapadnim tehnologijama i opremi za industriju – to se isto ne moze kupiti ako se za valutu ne prodaju energenti. Nije slucajno predsednik Rusije Vladimir Putin glavni akcenat u svom “ekonomskom” izlaganju na zasedanju “G-8” stavio na globalni energetski status Rusije. Svetske cene energenata mogu, naravno, padati, rasti, potom se opet srozati dole i ponovo podizati. Takva je organizacija savremene svetske ekonomike: bez cenovnih povecanja i padova – pozeljno, naravno, u prihvatljivim, “stabilnim” okvirima – ne moze se nikud. Ali ma kako skakale cene, i ma kako to udaralo po budzetima zemalja koje izvoze, ili uvoze energente, fundamentalnu cinjenicu svetske energetske saradnje to ni na koji nacin ne moze ukinuti. Upravo zato je Rusija danas u “osmorki” jedan od kljucnih svetskih ekonomskih igraca. I ostace ona u tom klubu, ma kako se on zvao u buducnosti – “G-9”, “G-20”, “svetski politicko-ekonomski forum” ili “politicki samit vodecih ekonomika”. Sem toga, i sami ne primecujuci to, mi u Rusiji smo de-facto prihvatli taj dnevni red i taj jezik, kojim govore danas svetski industrijski lideri. Globalni ekonomski rast i poreska politika, odnos kursa dolara i evra, medjunarodni dugovi – ni jedno od pitanja “ekonomskog” dela samita na obali Zenevskog jezera nije zateklo Rusiju nespremnom. Jer o svemu tome mi i kod kuce razgovaramo. Sada to nisu samo “njihovi”, vec i “nasi” problemi. Posebno je pitanje koliko te probleme uspevamo da resavamo. Glavni cilj samita, slicnih evijanskom, jeste da se pomogne politickim liderima vodecih zemalja da zajednicki sagledaju situaciju u svetu, da osete puls jedni drugih. Nije krivica Rusije sto se principi svetskog uredjenja i pravci daljeg napredovanja ljudske civilizacije, narocito posle dogadjaja u Iraku, razlicito vide na razliccitim obalama Atlantika i La Manssa. Sa aspekta razvoja uzajamnog razumevanja medju politicarima vodecih zemalja, jacanja svetskog politickog jedinstva, rezultati samita u Evijanu nisu ni hladni ni vruci. Oni su tek osrednji protokol. Sta da se radi, takva je realnost. A ta realnost znaci, da ce ruski novajlija, kome u 2006. godini predstoji da organizuje samit “G-8” u svojoj kuci i razgovor o svetskim problemima, imati u buducnosti jos posla na pretek. Jer, slozicete se, dosadno je ici u drustvo, a tim pre biti domacin susreta, na kome gosti, ne razumejuci jedan drugog, svako brine svoju brigu i razmislja o svome. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 |
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
