|
Trvenja u DOS-u pokazuju veze
kriminalaca i nekadašnje opozicije
"Zemunski klan" hapsio
Miloševića
Među maskirnim ljudima koji su
spektakularno osvajali portirnicu u vili "Mir" u Užičkoj bili i Šiptar i
Kum.
MUP i BIA u saopštenju ocenjuju da je posredi "obična laž", a
ministar Mihajlović obećao Čoviću krivičnu prijavu jer "ovakvim lažima
blati policiju".
Ubrzo posle 5. oktobra napravljen dil između nove
vlasti i ljudi problematične prošlosti po sistemu "ne dirajte vi nas,
nećemo ni mi vas"
piše: Nenad M.
Stevanović
Raskol u DOS-u sve je dublji. Svakodnevno
pljušte međusobne optužbe a čak je i najpažljivijim analitičarima teško da
"pohvataju konce" i shvate "ko je s kim". Od proklamovanog jedinstva,
posle ubistva premijera Zorana Đinđića, nije ostalo ništa, a, kako stvari
stoje, od "krpljenja i zašivanja" DOS-a definitivno nema ni govora – novi,
vanredni izbori su neminovnost.
Najpikantniji sukob je, u svakom
slučaju, na relaciji potpredsednik Vlade Nebojša Čović – prvi policajac
Srbije ministar Dušan Mihajlović. U iznošenju "prljavog veša" nema
granice, tako da srpska javnost saznaje intrigantne detalje tajnih
događaja i sporazuma koji su obeležili politički život Srbije posle 5.
oktobra.
"Osvajali
portirnicu"
Potpredsednik Vlade Srbije i lider Demokratske
alternative Nebojša Čović izjavio je najpre da su ubijene vođe "zemunskog
klana" Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum učestvovali u hapšenju
bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u noći između 31.
marta i 1. aprila 2001. godine. On je ustvrdio da mu se čini da je među
maskirnim ljudima koji su spektakularno osvajali portirnicu u vili "Mir" u
Užičkoj bili i Šiptar i Kum.
Na konferenciji za novinare koju je
održao zajedno sa još jednim ozlojeđenim potpredsednikom Vlade Miodragom
Isakovim, Čović nije objasnio koja je bila uloga Šiptara i Kuma u hapšenju
Miloševića, niti otkuda oni tamo, prepuštajući nadležnima da to kažu
javnosti.
Citirajući izjavu Čovića da je "video i Dušana Spasojevića i
Mileta Lukovića među onim maskiranim koji su spektakularno osvajali
portirnicu u vili u Užičkoj", MUP i BIA u saopštenju ocenjuju da je
posredi "obična laž". Ministar Mihajlović je otišao još dalje i obećao
Čoviću krivičnu prijavu jer "ovakvim lažima blati policiju".
I
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Bezbednosno-informativna
agencija najavili su da će Čovića tužiti za klevetu ukoliko odmah ne
dokaže ili ne demantuje izjavu da su Dušan Spasojević i Mile Luković bili
među maskiranima koji su svojevremeno, prilikom hapšenja Slobodana
Miloševića, "spektakularno osvajali portirnicu" njegove kuće u Užičkoj
ulici.
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović zatražio je, međutim,
od Mihajlovića da mu se javno izvini zbog optužbi koje su na njegov račun
iznesene u ranijem saopštenju MUP-a i Bezbednosno-informativne agencije.
"Ukoliko to ne učinite, moji advokati će protiv vas, gospodine
ministre, podneti krivičnu prijavu za krivično delo klevete", navodi se u
otvorenom pismu Čovića ministru Mihajloviću.
"BIA mi je rekla da je
dobila ovo saopštenje, ali mi nisu rekli ko ga je pisao, a ni određeni
ljudi u policiji ne znaju za njega", izjavio je Nebojša Čović, na
konferenciji za novinare koju je sazvao povodom saopštenja na kojem su
potpisani MUP i BIA.
Očigledno je neko hteo ovim saopštenjem, iza koga
"stoji da su ga izdali MUP i BIA", da me impresionira, naglasio je Čović.
– Ne povlačim, ne demantujem, nemam razloga da bilo šta u tome menjam,
konstatovao je Čović i zapitao kako neko može da napiše "ovako besmisleno
saopštenje i da iznosi neverovatne laži, koje i mala deca mogu da
prepoznaju".
Enigma
Bracanović
On kaže da je potrebno iznaći odgovore na niz
pitanja, pa i na ono kako su pročišćeni redovi JSO i policije.
– Kako
se nije znalo ko je Bracanović, a ja znam šta smo sve pričali na Savetu za
državnu bezbednost, i šta on zapravo radi i zašto je avanzovao posle
5.oktobra?! Znači, mi ne možemo da ignorišemo greške bilo koga i moja
namera je bila potpuno jasna, rekao je Čović uz opasku da se ne oseća ni
prozvanim što je "jasno rekao i kolegi Mihajloviću".
Čović kaže da ne
zna kako je njegova izjava preneta u Blicu, ali da se mediji ne mogu
kriviti "za neke naše propuste i greške". Mediji mogu da pogreše, ali
policija ne, istakao je Čović.
– Očigledno da ulazimo u vreme krivičnih
prijava sa svih strana, ali i sa moje, rekao je Čović i konstatovao da
saopštenje vrvi od neistina. Pri tom je objasnio da postoji audio i
video-zapis onoga što je izrekao, tačnije, da mu se "čini da su bili
Spasojević i Luković" oni koji su među maskiranima spektakularno osvajali
portirnicu tokom hapšenja Miloševića.
– Da, Legija je učestvovao u
hapšenju Slobodana Miloševića i JSO je to radio i uradio, a sve ostalo će
pokazati istraga i vreme, rekao je Čović odgovarajući na pitanje šta je
bio motiv – novac ili usluga nekome – za Legijino hapšenje Miloševića, "s
obzirom na to da je u akciji 'Sablja' prikazan kao lažni patriota koji je
radio sve za novac".
Čović je rekao da je izuzetno važno da se i
policijski i vojni tajni dosijei objave, jer postoje ljudi koji su javno
radili neke stvari, kao što je on bio u SPS-u.
– Ne, javno sam imao
neke sastanke sa opozicijom 1996. godine u vezi sa izbornom krađom. Ali
dosije će otkriti da li je neko sarađivao sa Miloševićevim režimom, a
nazivao se opozicijom, pa da se vidi ko su potkazivači, agenti, tasteri,
kaže Čović.
Podsetimo, zvanično je saopšteno da su bivšeg
jugoslovenskog predsednika uhapsili pripadnici tadašnje Jedinice za
specijalne operacije "Crvene beretke", koja je tada još bila u nadležnosti
Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije. Njihov komandant bio je u vreme
hapšenja Miloševića Milorad Luković Legija.
Sprega mafijaša i
revolucionara
U međuvremenu, kao što je poznato, Jedinica za
specijalne operacije je rasformirana, a za Legijom policija intenzivno
traga jer je osumnjičen za organizovanje ubistva premijera Srbije Zorana
Đinđića.
Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum ubijeni su u
obračunu s policijom krajem marta ove godine.
Ovakva Čovićeva izjava, u
suštini, ne predstavlja neko novo otkriće, pre bi se reklo da je to još
jedna potvrda o sprezi pojedinaca iz vlasti sa kriminalcima i njihovim
grupama. Naime, 5. oktobra 2000. na ulici je bilo i mnogo kriminalaca koji
su se odmah stavili na raspolaganje bivšoj opoziciji, a ona ih je
iskoristila što za telohranitelje, što za obezbeđenje. Malo je poznato da
je, pored Lukovića i njegove jedinice, bitnu ulogu u petooktobarskoj
"revoluciji" odigrao i Ljubiša Buha Čume sa svojom grupom, koji se u
odlučujućem trenutku stavio na stranu demonstranata. Njihov zadatak bio je
da motre na zgradu Generalštaba i da reaguju ako vojska nešto
pokuša.
Upućeni u dešavanja u srpskom podzemlju tvrde da je vrlo brzo
posle 5. oktobra napravljen dil između nove vlasti i ljudi problematične
prošlosti po sistemu "ne dirajte vi nas, nećemo ni mi vas". Dogovor je,
navodno, podrazumevao suzdržavanje od kriminala i uključivanje novca i
poslova u legalne tokove.
Bivši savetnik ministra unutrašnjih poslova
Božo Prelević ranije je izjavio da je 5. oktobra napravljena greška:
umesto preduzimanja "drastičnih koraka", sklopljen je dogovor "s
đavolom".
"Ljubav" između bivše opozicije i tipova prljave prošlosti
nije nikla onog 5. oktobra, već su oni tajno šurovali i ranije. Neki
lideri to nisu posebno ni tajili. Na pitanje o svojim vezama sa famoznim
"surčinskim klanom", premijer Zoran Đinđić je u jednom intervjuu avgusta
prošle godine odgovorio da "čovek mora da ima prijatelje i u paklu i u
raju".
Ovakvi "aranžmani" doveli su do toga da su političke stranke
kao vaninstitucionalni centri moći skupljale ljude iz podzemlja i velike
finansijere, izjavio je oktobra prošle godine Prelević.
Bivši
policajac Marko Nicović takođe je u to vreme ustvrdio da sve stranke u
manjoj ili većoj meri kontrolišu "kriminogeni elementi", te da takvih ima
i u opoziciji i u strankama na vlasti.
Problem je, međutim, nastao
kada je vlast odlučila da raščisti s "paklom" – ubijen je premijer Đinđić.
Sprega vlasti i ljudi problematične prošlosti u Srbiji, međutim, nije od
juče. To se pripisivalo i Miloševićevom režimu.
Srpski ministar
policije Dušan Mihajlović u više navrata je upozoravao da u poslednjoj
deceniji nije postojao "iole ozbiljniji kriminalac ili vođa kriminalne
grupe koji nije imao legitimaciju DB-a".
Vlast je, opet, posle svega,
u nebranom grožđu. Ćovićeve optužbe bacaju senku na pompezno najavljivane
teze o sprezi "zemunskog klana" sa "zdravopatriotskim snagama", što je
bila omiljena sintagma u saopštenjima policije i režimskih medija. Kako je
moguće da su Legija, Šiptar, Kum i drugovi najpre hapsili Miloševića i
praktično ga oterali u zatvor, a potom hteli da vrate staru vlast posle
ubistva Đinđića? Odgovori se zasada samo naziru, ali ne i kraj trvenja u
vlasti, koji će Srbima otkriti još mnoge strogo čuvane tajne.
|
