EKSKLUZIVNO
Rajko Radjenovic, autor knjige "Bezbednost
licnosti i objekata", dugogodisnji agent i zamenik nacelnika VI uprave SDB, prvi
put za novine govori kako je obezbedjivao Tita, Dzemala Bijedica, Milku Planinc,
Kim Il Sunga, Gadafija...
DjINDjICEVO OBEZBEDjENJE NAPRAVILO
PROFESIONALNI PROPUST, NIJE
KONTROLISALO
SVE KRITICNE TACKE
@ Milorad
DjOKOVIC
Prvi put u javnosti se ovih dana pojavila knjiga "Bezbednost licnosti i
objekata", koja na temeljan nacin obradjuje zastitu javnih licnosti,
obezbedjenje manifestacija i sticenih objekata od drzavnog znacaja, kao i
diplomatsko-konzularna predstavnistva u zemlji i inostranstvu. Takodje su
opisani najvazniji atentati i diverzantsko-teroristicke akcije u zemlji i
inostranstvu.
Autor je Rajko Radjenovic
(62), o kome u knjizi nema biografije, niti njegove
fotografije.
Sve do penzionisanja 1991.
Radjenovic je radio na odgovornim poslovima obezbedjenja objekata i licnosti,
politickih skupova i drugih javnih manifestacija. Od 1967. do 1991. radio je u
SMIP-u tadasnje SFRJ, u VI upravi u okviru Sluzbe drzavne bezbednosti, u kojoj
je poslednjih 12 godina bio zamenik nacelnika. Dolaskom Staneta Dolanca za
saveznog sekretara za unutrasnje poslove, VI uprava je preimenovana u VII.
Penzionsan je u 50. godini, kada je bio na vrhuncu znanja iz oblasti bezbednosti
licnosti i objekata. Za potrebe pripadnika sluzbe bezbednosti uradio je
prirucnik (sa oznakom "drzavna tajna") sa najvaznijim iskustvima, stecenim u
visegodisnjem radu. Rajko Radjenovic kaze da prvi put govori za
novine.
Svedok: Kako ocenjujete znanje i
ugled nasih sluzbi bezbednosti u godinama kada ste Vi bili jedan od
rukovodilaca?
Rajko Radjenovic: Kadrovi
koji su obavljali poslove zastite licnosti i odredjenih objekata bili su
izuzetno strucni, sposobni i do kraja odani svome pozivu. Pomenuo bih mog
ucitelja Milana Jelovca, koji je bio nacelnik uprave, zatim Radomira Miljevica,
i mnoge druge. Dovoljno je reci da sam ostvario kontakte sa predstavnicima
sluzbi bezbednosti iz oko 100 zemalja sveta. Obavljajuci razne sluzbene poslove,
obisao sam 75 drzava. U SAD sam bio deset puta. Saradnja sa vecinom sluzbi
bezbednosti je bila uglavnom korektna, jer smo cesto bili na istim poslovima
kada se radilo o zastiti predsednika drzava, javnih manifestacija. Izmedju
brojnih obaveza naveo bih da sam bio zaduzen i za bezbednost nase olimpijske
reprezentacije u Los Andjelesu 1984. godine. Saradjivao sam sa Kenom Hilom,
savetnikom za bezbednost americkog predsednika Dzonsona. Sa njim sam se susreo
prvi put u SAD, kada je bio obican operativac, odnosno specijalni agent. Krajem
1980. Ken je bio na celu delegacije SAD u vreme odrzavanja ZOI u Sarajevu.
S: Kako ste obezbedjivali Tita i druge
drzavnike?
R.R: Ostvarivali smo izuzetno
dobru saradnju sa protokolom, drugim resornim i obavestajnim sluzbama drzava u
kojima bi predsednik Tito gostovao. U vreme Titove posete SAD, 1978. godine,
dobili smo pouzdanu informaciju od nasih ljudi da se sprema atentat na njega.
Odmah smo obavestili Amerikance, koji su pohapsili ta lica... Kada je Dzemal
Bijedic, predsednik SIV, posetio Australiju, nasi izvori su nam javili da
ustaska emigracija sprema atentat. Sluzba bezbednosti Australije, koja je imala
odlican uvid u delovanje ustaske emigracije, blagovremeno je reagovala.
Medjutim, nijedna sluzba bezbednosti ne moze predvideti sve okolnosti. U vreme
Titove posete Bugojnu, jedan od pripadnika ustaske emigracije bio je medju
gradjanima, ali mi to nismo znali. Medjutim, da je nesto i pokusao da ucini, ne
bi imao nikakvu sansu, jer su medju gradjanima bili nasi ljudi, iz SDB. Covek je
panicno pobegao, ali smo ga, ipak, uhapsili u
Sloveniji.
S: Kao strucnjak i
profesionalac u poslu, kako ocenjujete ubistvo srpskog premijera Zorana
Djindjica. Da li bi se to Vama i Vasim saradnicima moglo dogoditi, da ste
organizovali obezbedjenje?
R.R: Osnovno
pravilo koje vazi u svim sluzbama bezbednosti sveta, je da se sticenoj licnosti
ne sme dozvoliti da sama brine o svojoj bezbednosti. O bezbednosti sticene
licnosti i obezbedjenju odredjenih objekata mogu da brinu samo profesionalci. U
knjizi sam opisao najvaznije atentate i diverzantsko-teroristicke akcije u
inostranstvu i nasoj zemlji. Svaki uspeli i neuspeli atentat je veliki minus za
sluzbu DB. Ubistvo Zorana Djindjica se nije smelo dogoditi, i ono govori o
totalnom odustvu profesionalnosti. Pravilo je u obezbedjivanju sticenih
licnosti, da se sve kriticne tacke, koje se vide i ne vide, moraju kontrolisati.
Postavlja se pitanje, zasto Djindjic, s obzirom na vec pokusani atentat, nije
nosio zastitni, neprobojni pancir. Rusi imaju neprobojan lagani pancir, koji
omogucava normalno kretanje. Ocito je da policija i sluzbe bezbednosti nisu
valjano odradili svoj posao. Takodje je neshvatljivo, da je bilo teorijski
moguce izvrsiti atentat na Djindjica na autoputu, kada je poznato da se u takvim
situacijama vrsi tzv. dubinsko obezbedjenje sticene licnosti. Takav propust, da
bude ubijen premijer, meni i mojim ljudima se ne bi mogao dogoditi, jer smo
postovali principe profesije.
S: Ko je
bio neoprezan - srpski premijer ili sluzba koja je vrsila njegovo
obezbedjeje?
R.R: Srpski premijer, kao
sticena licnost, ili bilo koji funkcioner, moraju bez pogovora izvrsavati naloge
ljudi koji brinu o njihovoj bezbednosti. Ne moze se dozvoliti da se ubistvo
saveznog ministra odbrane, Pavla Bulatovica, pravda njegovim nalogom da ga prati
samo jedan telohranitelj. Uostalom, navescu samo neke od brojnih primera. U
vreme posete Milke Planinc SAD, prisao mi je Budimir Loncar, nekadasnji ministar
spoljnih poslova, koji je rekao da gospodja Planinc, posto je imala nekoliko
sati slobodnog vremena, mimo zvanicnog protokola, zeli da helikopterom razgleda
panoramu Njuorka. Nisam dozvolio, jer joj nisam mogao garantovati bezbednost. U
vreme odrzavanja Olimpijade u Los Andjelesu, gde sam brinuo o bezbednosti nasih
sportista, bile su od strane americke policije organizovane nevidjene mere
bezbednosti. Cak je bilo postavljeno neprobojno staklo za americkog predsednika,
brojni helikopteri, specijalne antidiverzantske ekipe. Primetio sam kako iznad
stadiona nesmetano lete brojne letelice u vreme otvaranja.
U jednom trenutku neformalno me je
upitao rukovodilac americke sluzbe bezbednosti da li imam neku primedbu na
bezbednost sportista. Ja sam mu rekao sta sam primetio. On je odmah telefonirao,
i posle pola sata se na nebu, za sve vreme odrzavanja Olimpijade, nije mogao
videti nijedan avion.
S: Kakvo je Vase
misljenje o otvaranju dosijea ljudi koji su saradjivali sa
SDB?
R.R: To je veoma osetljivo pitanje.
Mislim da bi to znacilo otvaranje Pandorine kutije, i u nasim uslovima bi
verovatno bilo mnogo manipulacija i zloupotreba oko dosijea. Sa takvim idejama
ne bi trebalo zuriti.
S: Kakav bi
trebalo da bude moderan telohranitelj?
R.R: Moderan telohranitelj je samo jedna karika u sistemu bezbednosti, pri cemu
je daleko vaznija preventiva za zasticene licnosti. On bi trebalo da bude spoj
Dzejmsa Bonda i Serloka Holmsa. Od vrsnog telohranitelja, osim odvaznosti,
diskrecije, budnosti i spremnosti, ocekuje se da bude odlican strelac, da dobro
vlada borilackim vestinama, da odlicno vozi automobil, da se neupadljivo krece i
ume da se ponasa shodno pravilima otmenog drustva. Ideal za telohranitelja je da
sa sticenom licnosti "postane par". Pri tome, i telohranitelj mora da postane
potpuno nezavisan - da se drzi dostojanstveno. Telohranitelji ne pripadaju
nikome, ne interesuje ih politicko opredeljenje i uverenje sticene licnosti. Oni
stite svakoga ko predstavlja deo drustva. Ne bi trebalo da imaju ikakvih
problema, da u isto vreme obezbedjuju sefa vladajuce stranke i lidera
opozicije.
STAMBOLIC
DOBIO NA DAR
RADIOAKTIVNU PEPELJARU
U knjizi
"Bezbednost licnosti i objekata" Radjenovic detaljno objasnjava postupak
preventivno-tehnickih mera obezbedjenja drzavnih objekata, koja obuhvataju
otkrivanje i uklanjanje eksplozivnih materija, prislusnih uredjaja i svega
sto ugrozava bezbednost. Na molbu da navede neke primere i neke uspesne
akcije SDB, Radjenovic je rekao:
-
U vreme jedne takve rutinske kontrole, na stolu visokog funkcionera Petra
Stambolica, sasvim slucajno, utvrdjena je izuzetno visoka radioaktivnost
pepeljare koju je dobio na poklon kada je bio u Japanu. Detalje nismo
dalje utvrdjivali, ali postoje indicije da je radioaktivna pepeljara
verovatno drasticno uticala na pogorsanje Stambolicevog
vida.
|
PLANIRANA
DIVERZIJA
TOKOM VOJNE PARADE
Kada je
pripremano odrzavanje impresivne Parade JNA 1985. godine, Savezna sluzba
drzavne bezbednosti imala je saznanja da se sprema diverzija u Ulici
Bulevar revolucije, kojom je bilo predvidjeno kretanje kolona i ucesnika
parade. Teroristicka grupa je nameravala da podmetne eksploziv u
kanalizacione cevi. Da bi se eventualna diverzija predupredila, nekoliko
hiljada ljudi je bilo ispod beogradskih ulica, i izvrsen je detaljan
pregled svakog dela podzemlja.
-
Na pola sata pre pocetka vojne parade, iz SUP Rakovica su javili da je
jedna zena dostavila anonimnu dojavu o miniranju dela puta kojim prolaze
vojne jedinice. O tome nikoga nisam obavestio. Preuzeo sam odgovornost na
sebe, jer sam znao da smo sve uradili da do najgoreg ne dodje - veli
Radjenovic.
|
|
