| Subota 14. jun 2003. |
Broj 32184 VEK PRVI |
|
Ispunjen glavni uslov
U Hagu je juče ujutru pozdravljeno hapšenje bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina optuženog za ratne zločine u Vukovaru 1991.godine. Tužilaštvo je pozvalo vlasti u Beogradu da uhapse preostale optužene koji se nalaze na teritoriji SCG. U izjavi za "Politiku" Florans Artman, portparol glavnog tužioca Karle del Ponte rekla je da je tužilaštvo "sa zadovoljstvom primilo vest da je policijska akcija u Beogradu uspešno okončana". Artmanova nije propustila da napomene da je već bilo vreme da ga vlasti uhapse. Protiv Šljivančanina podignuta je optužnica još pre osam godina. "Ovo hapšenje dokazuje da kada ima volje ima i načina", izjavila je Florans Artman uz napomenu da na teritoriji SCG, prema njihovim evidencijama ima još 18 osoba koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine. "Tužilaštvo je vlastima u Beogradu dostavilo precizne indikacije gde se oni nalaze i kreću", objašnjava Florans Artman. Optužnicom koja je podignuta još 17. novembra 1995. godine a izmenjena u decembru 1997. takozvana "vukovarska trojka" (Veselin Šljivančanin, Mile Mrkšić i Miroslav Radić) terete se za zločine u Vukovaru, a naročito za streljanje više od dve stotine ljudi, nasilno odvedenih iz vukovarske bolnice novembra 1991. Oni su pobijeni na obližnjoj farmi Ovčara. Šljivančanin je bio zadužen za evakuaciju bolnice u Vukovaru. Kasnije je tvrdio da je iz te bolnice izveo samo hrvatske oficire i vojnike koje je tražila JNA i da ih je prebacio u zatvore u Srbiji. Šljivančanin će se prebacivanjem u Hag pridružiti Miletu Mrkšiću koji je tamo stigao 15. maja 2002. i Miroslavu Radiću koji se srpskim vlastima predao tek nedavno, pre nepuna dva meseca. O streljanju civila odvedenih na Ovčaru iz vukovarske bolnice, svedočila je na poziv tužilaštva nekolicina svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću. Među njima su bili i novinari "Vremena" Jovan Dulović i Dejan Anastasijević. General Aleksandar Vasiljević, kao jedan od do sada najvažnijih svedoka na procesu Miloševiću, pružio je takođe malo poznate informacije o tom tragičnom događaju. Kada je Karla del Ponte poslednji put bila u Beogradu, ona je našim vlastima predala osam kutija dokumenata o zločinu u Ovčari, na osnovu čega je došlo do pogrešnih nagađanja da će suđenje "vukovarskoj trojci" biti prepušteno Beogradu. Kasnije je, međutim, razjašnjeno da su dokumenti do kojih je došao istraživački tim haškog tužilaštva predati radi beogradske istrage o direktnim egzekutorima na Ovčari. "Vukovarska trojka" u Hagu odgovara po komandnoj odgovornosti. Sada je malo jasnije i to zašto je Karla del Ponte bila toliko zadovoljna kada je poslednji put odlazila iz Beograda. Svetozar Marović je tada najavio da će već u narednim nedeljama doći do konkretnih dokaza o spremnosti SCG da potpuno sarađuje sa sudom u Hagu. Hapšenje Šljivančanina vidi se i kao odgovor na američki zahtev da se on liši slobode kako bi Vašington mogao da odobri dalju pomoć Srbiji. Do akcije je došlo dva dana uoči sertifikacije državnog sekretara Kolina Pauela, odnosno eventualne potvrde u američkom Kongresu da "Beograd sarađuje sa Hagom" što je bio ključni uslov za dobijanje dalje ekonomske pomoći koja ove godine iznosi ukupno 110 miliona dolara. Z. Šuvaković KAKO JE PROTEKLO HAPŠENJE VESELINA ŠLJIVANČANINA Rasplet posle ponoći U neredima povređeno osam policajaca i devet demonstranata Više stotina građana okupljenih ispred zgrade broj jedan u Ulici Bertolda Brehta, u beogradskom naselju Cerak, nisu uspeli preksinoć da odbrane Veselina Šljivančanina, koji je u koloni vozila sproveden u Okružni zatvor u Beogradu. Bivši pukovnik nekadašnje Jugoslovenske narodne armije optužen je pred Haškim tribunalom za ratne zločine u Vukovaru 1991. godine. Sve je počelo kada je grupa policajaca, u četvrtak oko 15 časova, sa maskama na licima upala u zgradu u kojoj se na četvrtom spratu nalazi stan Veselina Šljivančanina, a u stanu iznad nalazi se njegov brat. Intervencija policija usledila je, navodno, nakon anonimne prijave da je u okolini zgrade viđen Veselin Šljivančanin. Posle upada policajaca u zgradu, ispred ulaza su počeli da se okupljaju građani koji su pokušali da spreče hapšenje optuženog pukovnika. Pojavili su se članovi komiteta za oslobođenje Veselina Šljivančanina, predvođeni predsednicom Vesnom Gojković. Vremenom se povećavao broj nezadovoljnih građana, ali i pripadnika MUP-a Srbije. Ispred ulaza su kordon napravili policajci iz interventne ekipe beogradske policije, opremljeni štitovima i šlemovima, kao i pripadnici Žandarmerije, sa automatskim puškama. U nekoliko navrata došlo je do incidenata između policajaca i demonstranata oko ulaza u zgradu u kojoj se nalazio Veselin Šljivančanin. Deblji kraj su uglavnom izvukli policajci, koji nisu imali naređenje da intervenišu i uzdržavali su se od upotrebe pendreka. Prisutnima su se obratili i članovi njegove porodice, koji su izneli teške reči na račun policajca koji su intervenisali. Nezadovoljnim građanima sa improvizovane govornice na žardinjeri kratke govore održali su i Aleksandar Vučić, jedan od lidera Srpske radikalne stranke i Borislav Pelević, predsednik Stranke srpskog jedinstva, koji su pozvali prisutne da nastave protest. U trenutku kada se Vučić obraćao prisutnima, došlo je do sukoba sa policijom pa je lider radikala zadobio udarac pendrekom po glavi. Osim znatiželjnih stanara okolnih zgrada, koji su šetali oko ulaza, pojavila se i grupa navijača, koja je imala blizak susret sa kordonom policije. Mladići, verovatno maloletni, pod uticajem alkohola, iako 1991. nisu išli ni u školu, najburnije su branili Veselina Šljivančanina. Pojedini demonstranti su napadali i prisutne novinare, a najgore je prošla ekipa televizije "B 92" čija je kamera oborena. Posle poziva Vesne Gojković da građani ne napadaju novinare, situacija se, makar što se predstavnika medija tiče, smirila. Koškanje se nastavilo sve do ponoći, kada je usledila odlučnija policijska intervencija. Bačeno je nekoliko šok-bombi, a policija je upotrebila i palice da bi udaljila građane od ulaza. Potom je Veselin Šljivančanin, u majici, sa lisicama na rukama, izveden iz zgrade, uveden u terensko vozilo i u koloni prevezen do Okružnog zatvora u Beogradu. U neredima je povređeno osam policajaca i devet građana, od kojih jedan teže. Oštećeno je nekoliko policijskih vozila i zapaljeno nekoliko kontejnera. Miloš Ž. Lazić KO JE PUKOVNIK VESELIN ŠLJIVANČANIN Oficir od karijere Veselin Šljivančanin je rođen je u selu Palež, opština Žabljak podno Durmitora, 13. juna 1953. godine. Živeo je u skromnoj porodici pored oca invalida, majke sa boračkom penzijom, brata i sestara. Već sa 14 godina otisnuo se od kuće i otišao u Vojnu gimnaziju u Sarajevu. Po završetku gimnazije ostao je u školi u Sarajevu da predaje. Međutim, zbog iskazanih rezultata i pokazanih uspeha načelnik škole u Sarajevu potpukovnik Luka Šoša i njegov komandir, kapetan Miličić, nagovorili su ga da upiše Vojnu akademiju. Kao i u dotadašnjem školovanju i na Vojnoj akademiji je pokazao zavidno znanje i sve ispite je dao u roku. Petu godinu studija proveo je u Sarajevu na specijalizaciji, a potom je završio i šestomesečni kurs vojne policije u Pančevu. Nakon toga bio je na svim dužnostima, od komandira voda, pa do načelnika bezbednosti Gardijske brigade, koja je u to vreme obezbeđivala najviše ličnosti tadašnje Jugoslavije. Krajem osamdesetih, u vreme ekspanzije nasilja i nereda na Kosmetu, bio je angažovan na smirivanju stanja u južnoj srpskoj pokrajini. Početak raspada SFRJ je dočekao kao major u Gardijskoj brigadi, kojom je tada komandovao pukovnik Mile Mrkšić. Ova jedinica je u septembru 1991. godine bila poslata na vukovarsko ratište. M. R. Pavlović PUKOVNIK BIVŠE JNA U EKSTRADICIONOM PRITVORU Šljivančanin: Nisam kriv Istražni sudija Okružnog suda u Beogradu odredio je juče ekstradicioni pritvor Veselinu Šljivančaninu, penzionisanom pukovniku bivše JNA, optuženom pred Haškim tribunalom za ratne zločine počinjene 1991. godini na farmi "Ovčara" kod Vukovara. Tokom vikenda biće ispitani uslovi koji su neophodni za donošenje odluke o izručenju. Šljivančanin je u prisustvu branilaca Gorana Petronijevića i Momčila Bulatovića juče kasno po podne saslušan u Palati pravde pred istražnim sudijom. Uručena mu je optužnica Haškog tribunala, posle čega je izjavio da razume zašto se optužuje, ali da nije kriv za događaje iz optužnice. – Šljivančanin je rekao sudiji da je kao vojnik otišao u Vukovar po naređenju države. Optužnica, kako je izjavio, sadrži laži koje nemaju veze sa njim. Da mu je država naredila da se preda Haškom tribunalu, on bi to učinio – izjavio je advokat Petronijević u razgovoru za "Politiku". Procedura pred domaćim sudom podrazumeva utvrđivanje identiteta, kao i ocenjivanje da li su krivična dela koja se optuženom pripisuju kompatibilna sa našim zakonodavstvom. Posle toga istražni sudija donosi odluku o izručenju na koju odbrana ima pravo žalbe vanraspravnom krivičnom veću Okružnog suda. Posle razmatranja žalbe odluka o ekstradiciji postaje pravosnažna. Branilac kaže da Šljivančaninu nijednom nije zvanično uručen poziv da se preda Haškom tribunalu i tvrdi da se njegov klijent nije krio u poslednje vreme. On je uhapšen u trenutku kada je sa porodicom proslavljao svoj 50. rođendan. Komentarišući preksinoćnu akciju hapšenja, advokat Petronijević kaže da ono što se dogodilo ne bi trebalo pripisivati Šljivančaninu. Branilac smatra da je policija mogla da izbegne incidente i ocenjuje da je Šljivančanin učinio sve da do toga ne dođe. – Policija je pri prvom pokušaju ulaska u stan oštetila bravu, posle čega vrata nisu mogla da se otvore ni spolja ni iznutra. Šljivančanin nije želeo da se pojavi na terasi jer je hteo da uveri građane da nije tu kako bi se razišli. Smatrao je da bi njegovo pojavljivanje prouzrokovalo daleko veće incidente - navodi branilac. D. Čarnić REAKCIJE NA HAPŠENJE Vlast pozdravlja, opozicija osuđuje To je obaveza koju naša zemlja ima prema Haškom tribunalu, rekao je Bojan Pajtić, šef poslaničkog kluba DOS-reforme Vladajuće partije u Srbiji i nevladine organizacije u Crnoj Gori pozdravile su jučerašnje hapšenje penzionisanog pukovnika bivše JNA Veselina Šljivančanina, dok su opozicione partije najoštrije osudile akciju policije. Šef poslaničke grupe DOS-reforme Bojan Pajtić ocenio je juče da je hapšenje Veselina Šljivančanina "obaveza prema našem unutrašnjem pravu". – To je obaveza koju naša zemlja ima i prema Haškom tribunalu. Hapšenje penzionisanog pukovnika bivše JNA nije bio formalan zahtev SAD za finansijsku pomoć Srbiji i Crnoj Gori, o kojoj se odlučuje 15. juna. Ne postoje prepreke da nam SAD odobri pomoć – rekao je Pajtić. Portparol Liberala Srbije Dragana Jovanović izjavila je juče da ova stranka "izražava duboko žaljenje što penzionisani pukovnik bivše JNA Veselin Šljivančanin nije iskoristio priliku da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu i da na taj način uživa pomoć i podršku države". – Akcija policije pokazala je odlučnost države da sprovede odluke pravosudnih organa u Srbiji i da ispuni obaveze koje smo preuzeli od međunarodne zajednice – rekla je Jovanovićeva na jučerašnjoj konferenciji za novinare LS. Srpska radikalna stranka juče je u saopštenju najoštrije osudila hapšenje Veselina Šljivančanina i zatražila da Vlada Srbije objasni šta se dogodilo s ljudskim pravima tog čoveka. Socijalistička partija Srbije je u saopštenju najoštrije osudila hapšenje Šljivančanina uz ocenu "da se radi o još jednoj prodaji građana Srbije za obećanu i nikad isplaćenu pomoć". – Da bi se do američkog novca došlo, prodat je Šljivančanin za koga je ministar policije Dušan Mihajlović zvanično izjavio da je nevin – navodi se u saopštenju SPS-a. Predsednik Socijalističke narodne stranke Branislav Ivković ocenio je da je "Haški tribunal realnost i neminovnost i da sa njim treba sarađivati dostojanstveno". Osvrćući se na hapšenje Šljivančanina, Ivković je napomenuo da se poštovaoci čoveka "koji je branio svoju zemlju ne mogu optužiti da su huligani i mangupi". Nevladine organizacije u Crnoj Gori, Parlament mladih i Bokeljski centar za toleranciju pozdravili su hapšenje Veselina Šljivančanina, koga Haški tribunal tereti za ratne zločine u Vukovaru. – Smatramo da su vlasti u Beogradu, Srbiji i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora sve iskrenije opredeljene za bezuslovnu saradnju s Tribunalom i za istinsko suočavanje s prošlošću kao temeljima trajnog procesa pomirenja – navodi se u saopštenju tih organizacija. D. Spalović IZJAVA PREMIJERA ŽIVKOVIĆA Šljivančanin uhapšen po zakonu Premijer Srbije Zoran Živković izjavio je juče da je hapšenje Veselina Šljivančanina bilo sprovođenje Zakona o saradnji s Haškim tribunalom i da to "ne treba direktno povezivati" s predstojećim isticanjem roka za sertifikaciju američke pomoći našoj zemlji i samitom Evropske unije u Solunu. (Tanjug) SAD: Veliki napredak Vašington, 13. juna (Tanjug) Američki ambasador Pjer Rišar Prosper, zadužen u
vašingtonskoj administraciji za pitanja ratnih zločina, pozdravio je
hapšenje bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina, optuženog pred Haškim
tribunalom za ratni zločin počinjen u Vukovaru 1991. godine, kao veliki
napredak Beograda u saradnji sa Hagom. ZAKON O RATNIM ZLOČINIMA IDUĆE NEDELJE U SKUPŠTINI Pajtić: Očekujem podršku opozicije Šef poslaničke grupe DOS–reforme u republičkom parlamentu Bojan Pajtić izjavio je juče da se nada da će opozicione stranke u Skupštini Srbije sledeće nedelje podržati Predlog zakona o procesuiranju lica za ratne zločine, jer su se zalagali da se osumnjičenim za ratne zločine sudi u zemlji. Pajtić je na konferenciji za novinare Demokratske stranke, čiji je funkcioner, rekao da će taj zakon ustanoviti instituciju tužioca za ratne zločine, sudskog veća za ratne zločine u okviru Okružnog suda u Beogradu, dok će pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije biti formirana posebna služba za ratne zločine. On je ocenio da je hapšenje penzionisanog pukovnika bivše JNA Veselina Šljivančanina obaveza prema našem unutrašnjem pravu, istakavši da to nije bio formalan zahtev Amerike za finansijsku pomoć Srbiji i Crnoj Gori, o kojoj SAD odlučuju 15. juna. "Naša međunarodna pozicija u ovom trenutku je vrlo pogodna", ocenio je Pajtić i dodao da veruje da ne postoje prepreke da nam Amerika odobri pomoć. (Tanjug) NA VOJNOMEDICINSKOJ AKADEMIJI Mihajlović posetio povređenog policajca Darko Pešić povredio ruku prilikom hapšenja bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina Republički ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, načelnik Beogradske policije Milan Obradović i načelnik Resora javne bezbednosti Sreten Lukić posetili su juče na Vojnomedicinskoj akademiji policajca Darka Pešića, koji je ozbiljno povredio tetive desne ruke prilikom preksinoćnjeg hapšenja bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina. Mladi policajac povređen je već u prvom naletu oko 00.30 časova. Osim njega, u akciji hapšenja u Ulici Bertolda Brehta, u beogradskom naselju Cerak, lakše je povređeno oko 40 policajaca. Darko Pešić se za sada dobro oseća, što nam je potvrdio i dežurni lekar i trebalo bi da za četiri, pet dana bude pušten kući. Ministar policije Dušan Mihajlović potvrdio je na VMA da se Veselin Šljivančanin nalazi u Centralnom zatvoru u Beogradu i da sledi procedura izručenja bivšeg oficira Tribunalu u Hagu. V. V.
|
|
Odlazak tragičaraPosle prave drame u Filmskom gradu, uhapšen je Veselin Šljivančanin. Na taj način u istoriji patetičnog, i uglavnom lažnog, srpskog viteštva, jedan deo prošlosti je arhiviran. Još nije definitivno objašnjen, ali to je već posao suda. Ono što nije za sud, moraćemo da vrednujemo dugo, u godinama koje su pred nama. Srpska policija je već krajem marta ohrabrivala Šljivančanina da se preda, jer su navodno otkriveni pravi zločinci u Ovčari. Taj argument, međutim, pukovnik nije uvažio, ali na njega se ni Hag nije preterano obazirao. Njima je Šljivančanin bio potreban kao metafora komandne odgovornosti (mada on u Vukovaru nije bio komandant), i još kao simbol učešća čitavog jednog velikog sistema (JNA) u razaranju života. To je hipoteza koje se haški tužioci čvrsto drže, i njima je pukovnik bio neophodan. Inače bi čitava građevina bila na labavim nogama. Deportovanjem Šljivančanina u Hag, Srbija i Crna Gora, a posebno Srbija dokazuju svoju odlučnost da odnos prema Tribunalu bude prioritet. Tako je neprijatan posao u Brehtovoj bio neizbežan. Povodom vrednosne konfuzije i akutne političke zloupotrebe, akcija je čitavo vreme bila na granici velikih incidenata, uz neprimerenu agresivnost čuvara plastične legende o Šljivančaninu. Prizori sa hapšenja Miloševića viđeni su u radikalnijoj formi. Policija je svoju defanzivnost prema građanima pokazala kao stil, branila se samo onda kada je to bilo neizbežno. A ipak, stekao se utisak da je desetočasovna drama mogla da bude nešto sažetija, energičnija i brža. Na taj način bi nestao bar deo razloga za provokaciju, koju masovno prisustvo policije po pravilu izaziva. Pored logičnog učešća nekih lica sa političkog otpada i pokušaja da se u vrućoj junskoj večeri pokažu u patriotskom znoju, ambijent je bio idealan i za neke navijačke eksperimente. Politika nasilja je idealna za fudbalsku publiku, koja traži druga uzbuđenja u saznanju da je ovde fudbal mrtav. Biće još posla za MUP. Ometanje i kamenovanje službenih lica u obavljanju posla, teže je krivično delo. U čitavoj drami blizu Košutnjaka, Odbor za zaštitu Veselina Šljivančanina oprobao se u naivnom "operativnom maskiranju". Saopšteno je da pukovnik više nije u zemlji, i to na dan njegovog povratka na stalnu adresu, gde je inače uredno prijavljen. Po svemu što se događalo, policija nije u to poverovala. Deo puka je sklon da bivšeg pukovnika proglasi herojem, a neki ga smatraju zločincem. Možda on nije ni jedno ni drugo. Dakle ni "vitez od Vukovara", ni čovek koji je počinio najteža dela u Ovčari. Verovatno je želeo najbolje, ali mu nije bilo dato da razume gde je greška: u sistemu ili epskom slavljenju destrukcije. Uhapšen je kao običan čovek, posle dugog odbijanja da otvori vrata, i nije pružao otpor. Zašto bi se opirao? Svoj poslednji okršaj dočekao je u krevetu, dok su po Filmskom gradu letele kamenice i goreli kontejneri. (Lj.S.) |
