Srpska valuta zaštićena je magijskim
simbolima masonskog naslednika Đorđa Vajferta - Mlađana Dinkića
DINAR
ĆE OPSTATI!
Dinar će opstati kao čvrsta valuta! Njega ne štiti uspešna
ekonomska politika države, već tajanstvene ezoterične sile, odnosno okultistička
delatnost sadašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića i
magijski recepti čuvenog biznismena, masona i nekadašnjeg guvernera Đorđa
Vajferta. Ovu tvrdnju izneo je specijalno za "Zonu sumraka" poznati beogradski
numizmatičar i stručnjak za ezoteriju Miljan Gašović. U vremenu kada naša valuta
doživljava konstantan pad (srednji kurs evra je krajem 2002. godine iznosio
61,50 dinara, da bi krajem maja ove godine dostigao cifru od skoro 67 dinara), i
kada srpska javnost živi u strahu da se ne ponovi hiperinflacija s početka
devedesetih godina prošlog veka, ovakva objašnjenja, iako deluju optimistično i
ohrabrujuće, izazivaju određenu sumnju. Ali istovremeno mogu i da objasne
samouverenost našeg guvernera koji ovih dana odlučno izjavljuje da će bez
problema sputati jačanje evra i da se nove količine novca neće
štampati.
PARALELE IZMEĐU VAJFERTA I DINKIĆA
Tezu da je Dinkić počeo da se bavi magijom i da primenjuje mistične formule Đorđa Vajferta, kao i pretpostavku da stabilnost dinara čuvaju masonski simboli na pojedinim novčanicama, Gašović veoma opširno argumentuje. Naš sagovornik najpre podseća da je Đorđe Vajfert bio najveći industrijalac i najbogatiji čovek na Balkanu početkom dvadesetog veka. Otvaranjem njegove pivare u Beogradu započela je industrijska proizvodnja piva u Srbiji. Veliko bogatstvo Vajfert je stekao primenjujući pri proizvodnji piva stare okultne kodove za premeštanje energije. U njegovoj fabrici navodno su nađeni mnogi talismani. Vajfert je dobro poznavao moć i sposobnosti određenih predmeta i njihovom upotrebom za vreme izvođenja magijskih rituala uspeo je da uništi konkurenciju (na taj način su uništene čačanska, aleksinačka i novosadska pivara). Svoje magijske obrede Vajfert je upražnjavao i kada je postao guverner Narodne banke (a na toj funkciji je uspešno boravio pune 22 godine - od 1890. do 1901. godine i od 1912. do 1923. godine). Beogradski ezoterik navodi da je čuveni pivar pri štampanju novca koristio određene magijske formule koje, ukoliko se diskretno unesu na pozadinu novčanice, emituju veliku količinu mistične energije potrebne da valuti obezbede stabilnost. Verovatno su Mlađanu Dinkiću odavno poznate tajne Đorđa Vajferta. Zato se svojevremeno zalagao za uvođenje novčanice od hiljadu dinara. Njegov veliki učitelj, mag i mason, morao je da se nađe na nekoj od novčanica, a logično je da za njega bude rezervisana ona sa (tada) najvećom vrednošću.
Po rečima Miljana Gašovića, Mlađan Dinkić se još pre petooktobarskih promena upoznao sa biografijom Đorđa Vajferta, kao i sa njegovim ezoterijskim radnjama. Posle zbacivanja Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine, Dinkić je navodno shvatio da su tajanstvene sile odredile da upravo on nastavi okultističku delatnost Đorđa Vajferta. Naime, Vajfert je takođe učestvovao u izvođenju značajnog istorijskog događaja - Majskog prevrata 1903. godine. Većina učesnika ove zavere nalazila se u organizaciji slobodnih zidara. Vajfert je tada priložio 50.000 dinara da se ta suma podeli porodicama oficira koji budu poginuli pri izvršenju prevrata.
Svoju sličnost sa Vajfertom Dinkić nije doživeo samo simbolično. Na nove novčanice je uneo gotovo identične simbole koje je koristio i Vajfert dok je bio guverner.
EGIPATSKI SIMBOLI NA SRPSKIM NOVČANICAMA
Tako se na apoenu od pedeset para našao lik devojke sa lovorovim vencem koji je na papirne novčanice stavio početkom prošlog veka upravo najpoznatiji beogradski pivar. Iako je NBJ navela da je u pitanju detalj skulpture "Srbija" iz 1900. godine Đorđa Jovanovića, Gašović upozorava da devojka u sedećem položaju sa ogrtačem od hermelina i lovorovim vencem predstavlja u stvari drevni egipatski magijski simbol za bogatstvo i plodnost.
Na metalnom novčiću od jednog dinara nalazi se po prvi put zgrada Narodne banke Jugoslavije. Ovaj motiv se nije nikada javljao na našem novcu, bilo papirnom ili metalnom. Zanimljivo je da je ta zgrada postala sedište Narodne banke Srbije 1890. godine, tačno kada je Đorđe Vajfert prvi put postao guverner. Manastir Gračanica, prisutan na apoenu od dva dinara, bio je omiljeni motiv Đorđa Vajferta: čak tri puta ga je koristio na različitim novčanicama. Ne samo zbog toga što je bio staro episkopsko sedište i jedno od najznačajnijih duhovnih središta Srba, nego i zato što je ovaj manastir geografski vezan za Lipljan, staro antičko mesto, poznato po izvođenju paganskih rituala putem kojih se, kako se veruje, obezbeđivalo materijalno blagostanje.
Teško je poverovati da su podudarnosti u naznačenim motivima i njihovim značenjima proizvod slučajnosti. Na još manje slučajnosti se nailazi pri analizi papirnih novčanica. Gašović primećuje da se na ovim banknotama nalaze likovi čuvenih srpskih masona (Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Stevan Mokranjac, i, naravno, Đorđe Vajfert). Izbor ličnosti, napominje naš sagovornik, nije bio slučajan. Prosvetitelji, crkveni velikodostojnici, naučnici i industrijalci činili su najveći deo masonske lože čiji je Vajfert bio član. Na novčanicama se ne mogu uočiti karakteristična masonska obeležja, poput uglomera i šestara, ali je Gašović nakon detaljne analize utvrdio da su na poleđini stodinarke, u dubljem sloju, na prvi pogled nevidljivom, utisnuti crteži egipatskih simbola (u 18. veku oni postaju i masonski znaci) koji su predstavljali staroegipatske formule za sticanje materijalnog bogatstva.
TAJANSTVENA "VARIJABILNA BOJA"
Pored toga, slova koja se pojavljuju na poleđini novčanice od pedeset dinara, ispod notnog zapisa, identična su onima koje je Gašović navodno pronašao na zidovima nekadašnje Vajfertove fabrike. Po mišljenju našeg ezoterika reč je o veoma staroj magijskoj jezičkoj formuli u kojoj se više samoglasnika po veoma komplikovanoj fonetskoj metodi sliva u jedan glas, dok konsonanti uglavnom ostaju nepromenjeni, izuzev glasova "b", "p", "d", "k" i "t" (kojih je na navedenoj novčanici najviše) koje je potrebno šifrovati. Po Gašovićevim saznanjima ova magijska formula se koristila za zaštitu kućnih predmeta od raznih nepogoda. Moguće je da ju je Vajfert upotrebljavao kako bi ojačao svoju pivaru, te da je Dinkić i danas primenjuje ne bi li sprečio posrtanje dinara.
Miljan Gašović je svoje istraživanje posebno usmerio na zaštitu novčanica. Svaka papirna novčanica zaštićena je od falsifikovanja sa osam do deset elemenata. Interesantno je da je umesto holograma, kao osnovnog faktora zaštite, na novčanici od hiljadu dinara postavljena nesvakidašnja zaštita "varijabilnom bojom". Po rezultatima Gašovićevog istraživanja upotreba ovog postupka u kombinaciji sa previše intenziviranim rasterom (na kojem je odštampan portret velikog industrijalca i dugogodišnjeg guvernera) može da emituje jedva primetno zračenje koje je u stanju da stvori zaštitnu energiju i obezbedi trajnost predmetu koji mu je izložen. Vajfert je navodno isti postupak koristio štampajući nalepnice za pivo koje je proizvodio u svojoj fabrici. Nema potrebe pominjati da je njegov alkoholni napitak krajem 19. veka potpuno uništio svu dotadašnju konkurenciju u Srbiji.
Možda će stara i izuzetno moćna ezoterična sredstva koje je Dinkić nasledio od nekada najbogatijeg biznismena na ovim prostorima zaštititi i ovaj novi dinar 21. veka, i obezbediti mu dugogodišnju stabilnost. Tada bi i našem guverneru bilo oprošteno što na srpskim novčanicama, osim državnog grba i Gračanice, nema znakova identiteta države, državnosti i naroda koji živi na ovim prostorima.
http://www.svet.co.yu/?state=3&izdanje=1&broj=163&podrucje=yu&clanak=1687
PARALELE IZMEĐU VAJFERTA I DINKIĆA
Tezu da je Dinkić počeo da se bavi magijom i da primenjuje mistične formule Đorđa Vajferta, kao i pretpostavku da stabilnost dinara čuvaju masonski simboli na pojedinim novčanicama, Gašović veoma opširno argumentuje. Naš sagovornik najpre podseća da je Đorđe Vajfert bio najveći industrijalac i najbogatiji čovek na Balkanu početkom dvadesetog veka. Otvaranjem njegove pivare u Beogradu započela je industrijska proizvodnja piva u Srbiji. Veliko bogatstvo Vajfert je stekao primenjujući pri proizvodnji piva stare okultne kodove za premeštanje energije. U njegovoj fabrici navodno su nađeni mnogi talismani. Vajfert je dobro poznavao moć i sposobnosti određenih predmeta i njihovom upotrebom za vreme izvođenja magijskih rituala uspeo je da uništi konkurenciju (na taj način su uništene čačanska, aleksinačka i novosadska pivara). Svoje magijske obrede Vajfert je upražnjavao i kada je postao guverner Narodne banke (a na toj funkciji je uspešno boravio pune 22 godine - od 1890. do 1901. godine i od 1912. do 1923. godine). Beogradski ezoterik navodi da je čuveni pivar pri štampanju novca koristio određene magijske formule koje, ukoliko se diskretno unesu na pozadinu novčanice, emituju veliku količinu mistične energije potrebne da valuti obezbede stabilnost. Verovatno su Mlađanu Dinkiću odavno poznate tajne Đorđa Vajferta. Zato se svojevremeno zalagao za uvođenje novčanice od hiljadu dinara. Njegov veliki učitelj, mag i mason, morao je da se nađe na nekoj od novčanica, a logično je da za njega bude rezervisana ona sa (tada) najvećom vrednošću.
Po rečima Miljana Gašovića, Mlađan Dinkić se još pre petooktobarskih promena upoznao sa biografijom Đorđa Vajferta, kao i sa njegovim ezoterijskim radnjama. Posle zbacivanja Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine, Dinkić je navodno shvatio da su tajanstvene sile odredile da upravo on nastavi okultističku delatnost Đorđa Vajferta. Naime, Vajfert je takođe učestvovao u izvođenju značajnog istorijskog događaja - Majskog prevrata 1903. godine. Većina učesnika ove zavere nalazila se u organizaciji slobodnih zidara. Vajfert je tada priložio 50.000 dinara da se ta suma podeli porodicama oficira koji budu poginuli pri izvršenju prevrata.
Svoju sličnost sa Vajfertom Dinkić nije doživeo samo simbolično. Na nove novčanice je uneo gotovo identične simbole koje je koristio i Vajfert dok je bio guverner.
EGIPATSKI SIMBOLI NA SRPSKIM NOVČANICAMA
Tako se na apoenu od pedeset para našao lik devojke sa lovorovim vencem koji je na papirne novčanice stavio početkom prošlog veka upravo najpoznatiji beogradski pivar. Iako je NBJ navela da je u pitanju detalj skulpture "Srbija" iz 1900. godine Đorđa Jovanovića, Gašović upozorava da devojka u sedećem položaju sa ogrtačem od hermelina i lovorovim vencem predstavlja u stvari drevni egipatski magijski simbol za bogatstvo i plodnost.
Na metalnom novčiću od jednog dinara nalazi se po prvi put zgrada Narodne banke Jugoslavije. Ovaj motiv se nije nikada javljao na našem novcu, bilo papirnom ili metalnom. Zanimljivo je da je ta zgrada postala sedište Narodne banke Srbije 1890. godine, tačno kada je Đorđe Vajfert prvi put postao guverner. Manastir Gračanica, prisutan na apoenu od dva dinara, bio je omiljeni motiv Đorđa Vajferta: čak tri puta ga je koristio na različitim novčanicama. Ne samo zbog toga što je bio staro episkopsko sedište i jedno od najznačajnijih duhovnih središta Srba, nego i zato što je ovaj manastir geografski vezan za Lipljan, staro antičko mesto, poznato po izvođenju paganskih rituala putem kojih se, kako se veruje, obezbeđivalo materijalno blagostanje.
Teško je poverovati da su podudarnosti u naznačenim motivima i njihovim značenjima proizvod slučajnosti. Na još manje slučajnosti se nailazi pri analizi papirnih novčanica. Gašović primećuje da se na ovim banknotama nalaze likovi čuvenih srpskih masona (Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Stevan Mokranjac, i, naravno, Đorđe Vajfert). Izbor ličnosti, napominje naš sagovornik, nije bio slučajan. Prosvetitelji, crkveni velikodostojnici, naučnici i industrijalci činili su najveći deo masonske lože čiji je Vajfert bio član. Na novčanicama se ne mogu uočiti karakteristična masonska obeležja, poput uglomera i šestara, ali je Gašović nakon detaljne analize utvrdio da su na poleđini stodinarke, u dubljem sloju, na prvi pogled nevidljivom, utisnuti crteži egipatskih simbola (u 18. veku oni postaju i masonski znaci) koji su predstavljali staroegipatske formule za sticanje materijalnog bogatstva.
TAJANSTVENA "VARIJABILNA BOJA"
Pored toga, slova koja se pojavljuju na poleđini novčanice od pedeset dinara, ispod notnog zapisa, identična su onima koje je Gašović navodno pronašao na zidovima nekadašnje Vajfertove fabrike. Po mišljenju našeg ezoterika reč je o veoma staroj magijskoj jezičkoj formuli u kojoj se više samoglasnika po veoma komplikovanoj fonetskoj metodi sliva u jedan glas, dok konsonanti uglavnom ostaju nepromenjeni, izuzev glasova "b", "p", "d", "k" i "t" (kojih je na navedenoj novčanici najviše) koje je potrebno šifrovati. Po Gašovićevim saznanjima ova magijska formula se koristila za zaštitu kućnih predmeta od raznih nepogoda. Moguće je da ju je Vajfert upotrebljavao kako bi ojačao svoju pivaru, te da je Dinkić i danas primenjuje ne bi li sprečio posrtanje dinara.
Miljan Gašović je svoje istraživanje posebno usmerio na zaštitu novčanica. Svaka papirna novčanica zaštićena je od falsifikovanja sa osam do deset elemenata. Interesantno je da je umesto holograma, kao osnovnog faktora zaštite, na novčanici od hiljadu dinara postavljena nesvakidašnja zaštita "varijabilnom bojom". Po rezultatima Gašovićevog istraživanja upotreba ovog postupka u kombinaciji sa previše intenziviranim rasterom (na kojem je odštampan portret velikog industrijalca i dugogodišnjeg guvernera) može da emituje jedva primetno zračenje koje je u stanju da stvori zaštitnu energiju i obezbedi trajnost predmetu koji mu je izložen. Vajfert je navodno isti postupak koristio štampajući nalepnice za pivo koje je proizvodio u svojoj fabrici. Nema potrebe pominjati da je njegov alkoholni napitak krajem 19. veka potpuno uništio svu dotadašnju konkurenciju u Srbiji.
Možda će stara i izuzetno moćna ezoterična sredstva koje je Dinkić nasledio od nekada najbogatijeg biznismena na ovim prostorima zaštititi i ovaj novi dinar 21. veka, i obezbediti mu dugogodišnju stabilnost. Tada bi i našem guverneru bilo oprošteno što na srpskim novčanicama, osim državnog grba i Gračanice, nema znakova identiteta države, državnosti i naroda koji živi na ovim prostorima.
http://www.svet.co.yu/?state=3&izdanje=1&broj=163&podrucje=yu&clanak=1687
