|
Broj 40207. 06. - 14. 06.
2003. | |
|
|
|
INTERVJU: IVICA DACIC
AKO MILOSEVIC
HOCE...
Zeleci da vidimo kakav je Milosevicev odnos prema
nama, partiji i odlukama kongresa, zatrazili smo od Haskog tribunala
da nam omoguci razgovor sa njim. Zelimo da on i dalje bude
predsednik SPS-a, sto sada najvise zavisi od njega
Pise: Slobodan CUPARIC DA NE bismo stalno
gledali unazad, resili smo da Sestim kongresom stavimo tacku - i da
probamo da gledamo unapred. Sto se tice nase proslosti, kazemo
potpuno jasno i otvoreno: ponosni smo na sve ono dobro sto smo
radili, ali smo svesni i svojih gresaka, izvukli pouke iz onoga sto
nije valjalo u vreme nase vlasti. Sestim kongresom ucinili smo prvi
korak ka konsolidaciji, jacanju i reformi Socijalisticke partije
Srbije i mislim da partija danas predstavlja jednu veoma znacajnu
politicku snagu, da je i dalje, bez obzira sto je pretrpela
razlicite udare, jedna od najorganizovanijih i najmasovnijih
partija, kaze u intervjuu "Nezavisnoj Svetlosti" Ivica Dacic,
predsednik Glavnog odbora SPS-a.
NS: Najavili ste da delegacija SPS-a namerava da
poseti Slobodana Milosevica u Hagu, kako bi se informisala da li on
prihvata funkciju predsednika koja mu je poverena na Sestom
kongresu. Da li je za moderne socijaliste, okrenute buducnosti,
Milosevic vise opterecenje nego dobitak? DACIC: Odnos
prema Milosevicu pokazali smo na Sestom kongresu. On izabran za
predsednika, a kongres je demokratski izabrao i rukovodstvo partije
koje ce je operativno voditi dok je Milosevic sprecen da obavlja tu
funkciju. Imajuci to u vidu, ucinili smo mnogo. I dalje smatramo da
treba vise da doprinesemo njegovoj odbrani - i imamo veoma korektan
odnos prema njemu.
S druge strane, ljudi koji su predstavljali
frakciju Bogoljuba Bjelice i dalje govore o nastojanjima da
organizuju neki novi kongres ili neku novu partiju, koja bi zajedno
sa JUL-om i Slobodom nastupala pod pokroviteljstvom Milosevica.
Zeleci da rascistimo sve te stvari, da vidimo kakav je Milosevicev
odnos prema nama, partiji i odlukama kongresa - zatrazili smo
razgovor s njim. Uputili smo zahtev Haskom tribunalu, jer hocemo da
budemo potpuno precizni. Bez obzira na sve, i dalje zelimo da
Milosevic bude predsednik SPS-a, sto najvise zavisi od njega.
NS: Gde su stari kadrovi SPS-a: Marjanovic, Tomici,
Zivadin Jovanovic? Kontaktirate li s njima, ili su se okrenuli
Ivkovicu? DACIC: Niko se od tih ljudi nije okrenuo
Branislavu Ivkovicu, ali mnogi od njih vise nisu u rukovodstvu
Socijalisticke partije - nisu vise clanovi Glavnog odbora. Doslo je
do prirodnog prociscavanja i clanstva i funkcionera - i smatram to
veoma pozitivnim. Ne mislim da je hendikep to sto nema mnogo clanova
bivseg rukovodstva u sadasnjem. Takodje, ne smatram hendikepom ni
cinjenicu da su neki ljudi, posle 5. oktobra, otisli u druge
partije. Steta je sto su uopste bili sa nama.
NS: Vasi poslanici Slobodan Tomovic i Milan
Stankovic presli su u SNS Branislava Ivkovica. Razlog je, kako
navode, u tome sto je "njihova nekadasnja partija zarobljenik
kadrova iz bivseg doba". Kako to komentarisete? DACIC: Ne
znam na koga se to odnosi. Ocigledno je da su ljudi koji to govore,
i sam Branislav Ivkovic, takodje kadrovi iz tog bivseg doba. Znaci,
nije rec o tome. Naravno, uvek se moze naci neki alibi. Slikovito
bih rekao da ti ljudi koji sada prelaze kod Branislava Ivkovica, a
znaju da ce ta prica trajati onoliko koliko je potrebno Vladi Srbije
da obezbedi parlamentarnu vecinu - lice na one koji su '45. otisli u
cetnike. Ili, da budem malo slobodniji i kazem - na one koji su se
uclanili u SPS 5. oktobra ujutru. U svakom slucaju, zelim im sve
najbolje, ali mi je zao sto svoju sudbinu vezuju za jednokratnu
upotrebu.
NS: Branislav Ivkovic tvrdi da je prelazak pomenute
dvojice samo pocetak okupljanja socijalista u SNS, da takve prelaze
tek treba ocekivati. DACIC: Ivkovic prica i o velikom
prelasku clanova DSS-a, SPS-a i svih drugih. Doneta je takva odluka
Ustavnog suda koja govori da mandati pripadaju poslanicima, da
parlament vise nece biti politicki poligon za razlicite politicke
opcije u Srbiji, vec berza poslanika, odnosno trziste poslanicima i
njihovim mandatima. I potpuno je moguce da covek s dovoljno para i
uticaja ne mora uopste da ucestvuje na izborima, vec da,
jednostavno, posle izbora kupi 126 poslanika i postane predsednik
Vlade Srbije ili predsednik Republike - ukoliko ga kasnije bira
parlament. Takva odluka Ustavnog suda oznacava kraj parlamentarizma
u Srbiji. Ona govori i o tome da u Srbiji nema vladavine prava, da
sudstvo nije nezavisno, da se legalizuje kradja mandata - i to ne
samo od SPS-a, nego i od DSS-a, SSJ-a, Socijaldemokratije, Nove
Srbije...
Sto se tice Baneta Ivkovica, u nasoj partiji je
zavrsena prica o frakcijama u SPS-u. I Bjelica je proslost, ali je
proslost i frakcija Baneta Ivkovica. Jer, ogromna vecina opstinskih
odbora, koji su iz postenih namera ucestvovali na kongresu Baneta
Ivkovica, kolektivno se vratila u SPS - odnosno ostala u ovoj
partiji, posto nikad nisu ni zeleli da odu iz nje.
NS: Iz vasih redova cula se optuzba da "Demokratska
stranka i njeni sateliti" podmicivanjem, pretnjama i ucenama
pokusavaju da republicke poslanike opozicionih stranaka prevedu u
svoj tabor. DACIC: Svi poslanici opozicije, ne samo nasi,
izlozeni su velikim pretnjama, pritiscima, ponudama - od
finansijskih, pa do nekih poslovnih. Sve ce to zavisiti od toga
kakav je ko covek. Ova vlast, ocigledno, vise nema poslanicku
vecinu, pa ide na prekrajanja izborne volje i kradje mandata. I zato
mi smatramo da je nuzno sto pre raspisati izbore.
Inace, cela
prica o mandatima trajace dok traje ovaj parlament. Ko se danas u
Srbiji seca Jovana Glamocanina? Takva ce biti i sudbina svih onih
koji se koriste za jednokratnu upotrebu.
NS: Pojedini analiticari tvrde da DOS ide na
kupovinu glasova socijalista i saradnju s njima, kako bi u Skupstini
imali vecinu. Koliko je istine u tome? DACIC:
Socijalisticka partija nikada nije glasala u dogovoru sa DOS-om i
nikada niko nije glasao ni za jedan predlog koji je sluzio za
odrzanje Vlade Srbije. Govorim o trideset nasih poslanika, koji su u
poslanickoj grupi SPS-a. A za onih sedam - neka gradjani prate kako
glasaju.
NS: Sporni Goran Radenovic najzad je postao jedan
od devet clanova Saveta radiodifuzne agencije. Nije li cudno sto ste
vi glasali za njega - kao i vasi protivnici iz dela DOS-a i iz
redova SNS-a Branislava Ivkovica? DACIC: Nasa poslanicka
grupa u republickom parlamentu odlucila je da tim povodom glasa kao
sto je to cinila i za neke druge clanove Saveta radiodifuzne
agencije i to nema nikakve veze bilo sa cim - osim s direktnim
razgovorom sa Goranom Radenovicem i njegovim obecanjem da ce se
zaloziti za direktne televizijske prenose skupstinskih zasedanja i
uticati na to da televizijske i radio stanice, koje su naklonjene
opoziciji, imaju pristup frekvencijama u narednom periodu. Znaci,
nikakvih veza to nema ni sa DOS-om, ni sa bilo kim
drugim.
Povodom ovog slucaja mnogo se polemise, a kada, na
primer, DSS ili neka druga stranka glasa za predloge zakona DOS-a,
kao sto je bio onaj o saradnji sa Hagom, nikada SPS nikoga nije
optuzivala za saradnju sa DOS-om - ako je njihov partijski stav da
se po pojedinacnom slucaju glasa slicno nekim stavovima DOS-a. Sada,
recimo, jedan deo DOS-a nije glasao za Radenovica.
NS: Posle akcije "Sablja" i potom sitnih
prepucavanja u vrhu DOS-a, Vlada Srbije zakljucila je da niko od
njenih clanova nije povezan s kriminalcima i da ih niko ne stiti.
Kakava je vasa ocena toga? DACIC: Uvek smo govorili da DOS
nikad nije bio jedinstven, pa ni onda kada su se kandidovali na
izborima 2000. godine. I tada smo pricali da postoji velika opasnost
da ljudi, glasajuci za DOS, u stvari ne znaju za sta glasaju. To se
pokazalo i ovog puta. Mi smatramo da izvorni DOS vise ne postoji, da
je odavno izgubljena vecina kojom su pobedili na prethodnim izborima
- narocito kada se ima u vidu ceo ovaj haos u funkcionisanju Vlade
Srbije i medjusobna optuzivanja u njenim redovima. Inace, te optuzbe
i mi smo iznosili vise puta, ali one svakako imaju vecu tezinu kad
poticu iz dosovskih redova.
Na primer, mi trazimo da borba protiv
kriminala bude sveobuhvatna, a ne selektivna. Takodje, smatramo da
treba da se utvrdi potpuna istina o svim desavanjima - i pre i posle
5. oktobra. Ali, veoma je bitno da se odgovori i na pitanje ko je
stitio sve ove ljude s poternica posle 5. oktobra. Ko je vodio
biznis s njima? Kako je moguce da premijera ubiju "crvene beretke",
koje su bile pod direktnom kontrolom Vlade Srbije? Ili, kako je
moguce da Zvezdan Jovanovic, koji je ubio Djindjica, bude otpusten s
posla u vreme Milosevica, a u vreme DOS-a bude vracen na posao? Ko
je odgovoran za secernu aferu, za izvoz oruzja...
Ko god je
ucestvovao u tim nedozvoljenim poslovima, bez obzira da li je clan
SPS-a, DOS-a, ili neke druge stranke, treba da snosi odredjenu vrstu
odgovornosti - i u tom smislu tvrdimo da ova desavanja u DOS-u, gde
se zbog stvaranja sopstvenih pozicija jednog dana medjusobno
kritikuju, a drugog vole, pokazuju koliko je to jedna
neprincipijelna koalicija koja se bazira samo na interesu ocuvanja
vlasti, a ne na programu.
NS: Podseca li ova borba protiv kriminala, svojim
kampanjskim karakterom, na minula vremena kada ste vi bili na vlasti
i zasto na videlo ne izbijaju i neki "krupniji"
likovi? DACIC: Verujemo da je vanredno stanje
zloupotrebljeno za obracun s politickim neistomisljenicima, da borba
protiv kriminala nije bila sveobuhvatna, vec selektivna i da nije
dala odgovore na sva pitanja koja zanimaju javnost - i koja javnost
u sustini zna. I zato se zalazemo da se borba protiv kriminala
nastavi. Nije potrebno vanredno stanje da bi se ona vodila, jer ne
sme da bude kampanjska i ne treba da se stite oni koji su bliski
vlasti - kao sto je sada slucaj. Verovatno je takvih slucajeva bilo
i u vreme prethodne vlasti, ali to nije dobro. Znaci, mora se biti
pravedan i imati isti odnos prema svima.
NS: I vi smatrate da su izbori najbolji izlaz iz
politicke krize u Srbiji. Da li su oni, zaista, na vidiku do kraja
godine? DACIC: Mi se zalazemo za odrzavanje izbora. U
Srbiji danas postoji politicka kriza, jer je ova vlast nelegitimna,
nema vecinu. Postoji i ekonomska kriza, jer veliki broj preduzeca ne
radi, radnici su otpusteni... Poljoprivreda je, takodje, u krizi,
spoljnotrgovinski deficit je cetiri milijarde dolara, ljudi su sada
nezadovoljniji svojim socijalno-ekonomskim polozajem nego u vreme
Miloseviceve vlasti.
U Srbiji, takodje, postoji i kriza
nacionalnog identiteta, kriza u funkcionisanju drzavne zajednice s
Crnom Gorom, nedoumica vezana za status Kosova, koje lagano klizi ka
nezavisnosti. Tu je i kriza jedinstva Srbije, posto ona nekim novim
ustavnim predlozima treba da bude podeljena na vise regiona ili
republika - koje cak treba da imaju zakonodavne, izvrsne i sudske
funkcije. Cak i da postoji vece tih regiona ili republika na nivou
Skupstine Srbije - gde bi se odlucivalo konsenzusom.
Jedini izlaz
iz te situacije je raspisivanje izbora. Oni treba da se odrze u
razumnom roku - i u demokratskim i fer uslovima.
| |
