[www.ANTIC.org] Povlacenje, priznanje poraza od NATO

[Miroslav Antic]

Title: Message

 

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/rusi.html

 

Nedeljni Telegraf

 

25. 6. 2003. Broj 374

 

RUSI ODLAZE SA BALKANA - zauvek ili da bi se ponovo vratili Putin naredio da ruske trupe napuste Bosnu i Kosovo do 1. avgusta. Vojni, politicki  istorijski analiticari procenjuju: Povlacenje priznanje poraza od NATO Rusi u svim prelomnim istorijskim trenucima trgovali interesima Srbije Posle vise od dva veka krvavih ratova, spijunskih afera i grcevitog nastojanja da po svaku cenu budu prisutni na Balkanu, za mesec dana Rusi definitivno napustaju ovaj prostor. Odlazak ruskih vojnika iz mirovnih misija u Bosni i na Kosovu i Metohiji zavrsice se do 1. avgusta. Globalna slika ervroatlantskog prostora dobice tada,svoj finalni okvir - ali, po prvi put bez Moskve. Kako za NT objasnjava Stiven Larabi, americki strucnjak za Rusiju u Rand korporaciji, povlacenje trupa ne menja situaciju na terenu, to je cista politicka odluka - simbolican znak da su Rusi digli ruke od Balkana. Za nekoliko stotine preostalih srpskih porodica na Kosovu, posebno u Kosovskom Pomoravlju, medjutim, odlazak Rusa predstavlja pravu tragediju. Za Balkan, to je znak da ce u buducnosti imati posla samo sa Zapadom (rusko povlacenje neobicno se poklapa sa nezvanicnim porukama iz Vasingtona da je Balkan „cvor njihovih strateskih interesa" i sa najavom Donalda Ramsfelda da se gro NATO trupa iz Nemacke seli na Balkan). - Osim toga sto vise nece biti vojno pristuni, Rusi gube i svoj politicki uticaj na ovom prostoru. Od sada, za Balkan oni vise nisu relevantni. Mozda cemo, zbog tradicije, videti jos neku posetu ruskih diplomata nasem politickom vrhu, ali to ce vise biti ceremonijalno. Sve sto u buducnosti treba da se resi - pitanje Kosova, Makedonije, Bosne i Hercegovine, juga Srbije - resavace se iskljucivo na relaciji Brisel - Vasington - Zapadni Balkan, bez Rusije. Ovaj region bice pod ociglednim patronatom Amerike - tvrdi vojni analiticar Aleksandar Radic. Vazniji Bliski istok Opterecena sopstvenim ekonosmkim i politickim problemima, Rusija je, takoreci, bila primorana na povlacenje. Za razliku od devedestih godina kada su ruski interesi napadani sa zapadne strane, rusenjem komunistickih rezima i preko krize na Balkanu, Amerika je sada prisla Moskvi „s ledja" - sa istoka. Americko prisustvo na Bliskom istoku, u Avganistanu, Iraku i uskoro u Iranu, odnosno priblizavanje Srednjoj Aziji i kaspijskom basenu, uslovilo je ovakav potez Kremlja. Rusija je morala da odstupi sa Balkana da ne bi izgubila rat i na drugom polju. Vladimir Ivanovski, ruski ambasador u Beogradu, ekskluzivno za NT: Rusija uopste ne odlazi sa Balkana, samo menjamo forme prisustva Mirovna misija Rusije na ovim protorima, kako u ekskluzivnom razgovoru za NT objasnjava ruski ambasador u Beogradu Vladimir Ivanovski, do sada je bila uspesna. Na nase pitanje, zasto je onda obustavljaju, gospodin Ivanovski kaze: - Rusija je aktivan ucesnik svih vaznijih medjunarodnih napora usmerenih na mirno resavanje konflikata u tom regionu, a takodje i njihovih tragicnih posledica, ciji smo svedoci. Zajedno s nasim zapadnim partnerima - bilo u okviru UN, Saveta bezbednosti, OEBS, Kontakt grupe - vodili smo veliku politicku borbu za brzo obustavljanje ratne drame, formiranje mehanizama koji bi garantovali postojan mir i stabilnost na Balkanu. Zestina i slozenost problema tog perioda zahtevali su od medjunarodne zajednice najuspesnije vojno prisustvo. Rusija svakako nije mogla da ostane po strani. Ruska vojska se medju prvima prihvatila teske misije mirotvorca u BIH, a zatim na Kosovu i Metohiji. Tada je to zaista bilo neophodno, pre svega zbog sprecavanja krvoprolica. Po nasoj oceni, ruski mirotvorci su casno ispunili svoj zadatak, u slozenim uslovima. Kriza nije do kraja resena, a ruske vojne snage ipak odlaze? - Sada se situacija u BIH i na Kosovu i Metohiji, isto kao i u regionu Zapadnog Balkana, bitno izmenila. Svakako, ostaje jos vrlo mnogo problema, ali njihovo resavanje ne zahteva masovono vojno prisustvo. Sve te momente ruska strana uzimala je u obzir pri nalazenju resenja za povlacenje svojih mirotvoraca. O tome su jos ranije obavestena rukovodstva Srbije i Crne Gore i BiH, a takodje i komanda NATO, s kojom su usaglaseni nacin i termini povlacenja ruskog vojnog kontingenta sa Balkana. Konkretno, rec je o tome da ce Kosovo napustiti 650 nasih vojnika, a iz BIH se povlaci 320 ruskih mirotvoraca. Predsednik Rusije Vladimir Putin postavio je zadatak da se taj proces u potpunosti zavrsi do 1. avgusta ove godine. Mnogi ovaj potez Kremlja tumace kao odustajanje od Balkana? - Razume se, nailazimo na razne ocene tog koraka i ovde, u Sribji i Crnoj Gori, i u Rusiji. Ni u ruskim SMI nije malo onih koji smatraju to gubitkom naseg interesa na Balkanu. Drugi - pre svega mnogi Srbi na Kosovu i Metohiji, s odredjenom zabrinutoscu gledaju na svoju buducnost. Medjutim, preduzeti koraci uopste ne znace da Moskva odlazi sa Blakana. Kao i ranije, nameravamo da aktivno ucestvujemo u resavanju kosovskih i drugih regionalnih problema. Sto se tice regiona, Rusija namerava da ovde poveca politicko i ekonomsko prisustvo. Naravno, saradjivacemo sa NATO, sa kojim smo vec stekli odredjeno iskustvo u zajednickom sprovodjenju mirovnih operacija, borbi sa terorizmom i ekstremizmom. Pri tom, saradnja sa NATO u resavanju preostalih problema na Kosovu i u BIH gradice se na osnovu principijelnih ruskih pozicija o neophodnosti ispunjavanja, u punom obimu, rezolucije 1244 SB i bezuslovnog ispunjavanja odredbi Dejtonskog sporazuma. Koji je danas interes Rusije na Balkanu? - Rusija ima ozbiljne ekonomske interese na Blakanu. Uzimajuci u obzir sirenje EU, oni dobijaju jos veci znacaj. Tranzit ruskih energovoda u Evropsku uniju, a time i kroz Balkan, privlaci paznju mnogih nasih naftnih i gasnih kompanija, koje se vec sada pojavljuju kao potencijalni partneri u regionu. Nameravamo da razvijamo uzajamno korisnu ekonomsku saradnju sa svim balkanskim zemljama i, svakako, sa SCG, ucestvujuci u privatizaciji preduzeca i investirajuci sredstva u industriju i poljoprivredu. Na taj nacin Rusija uopste ne odlazi sa Balkana. Ona samo premesta akcente i menja formu svog prisustva u regionu koji je bio i ostaje vrlo vazna karika u obezbedjivanju evropske bezbednosti, i vec iz tog razloga i u buduce ce se nalaziti u sferi interesa Rusije. - I Amerikanci i Rusi usredsredili su se sada na Srednju Aziju, koja je i energetski i geostrateski vazno podrucje. To je tacka sa koje kontrolisete glavne energente, naftu i gas, i buduca krizna zarista koja su od vitalnog znacaja za odrzavanje globalnog porekta. Onaj ko je prisutan u tom prostoru, vec je na putu ka Kini i kontrolise najveci deo istorijskog „puta svile". Na jugu mozete da uticete na ozbiljan sukob muslimanskog i hindu sveta Indije i Pakistana, kao i na desavanja u Bliskom istoku - tumaci Radic i naglasava da ruske vojne snage prosto nemaju dovoljno ljudi i da u ruskoj vojsci, uprkos slavenofilskom raspolozenju, postoji jak pritisak za povlacenje. - Rusi prosto ne mogu sebi da dozvole da ima se uskoro ponovi situacija kao pocetkom 2000. godine, kada je zapoceta ofanziva na Ceceniju, za koju je bilo potrebno 120.000 ljudi, a elitne desantne jedinice nisu mogle da ucestvuju jer su bile zarobljene na Balkanu. Rusija u ovom trenutku nema dovoljno resursa da oblast Srednje Azije drzi pod svojom kontrolom, a odatle joj preti stalna opasnost i nove krize zbog lokalnih rezima, antiruski raspolozenih - dodaje Radic. U oblasti Srednje Azije Rusiju uskoro ocekuju veliki problemi, dodaje Larabi. Zato je za Moskvu prisustvo u toj oblasti sada od sustinskog znacaja. Rusija ne zeli da ispusti Ceceniju kao vazan energetski i geostrateski prostor, a ruske kompanije, objasnjava Mile Bjelajac, visi naucni savetnik u Institutu za savremenu istoriju, vec su usle u eksploataciju nafte i planiraju gradnju naftovoda, pa se osecaju vitalno ugrozenim. Saterani u svoje granice U globalnim politickim kretanjima, povlacenje ruskih snaga sa Balkana moze da znaci dve stvari: 1. Rusija se opredelila da ustupi Zapadu prostor Balkana, cije su vlade programski orjentisane ka EU i NATO, da bi nesto dobila na drugoj strani („takve politicke trgovine su ceste u visokoj politici"); 2. Odustala je od vestackog proizvodjenja konflikta (Balkan ce od sada biti stabilniji), ili - Moskva je stavila tacku na svoju ekspanzionisticku politiku i definitivno priznala poraz pred prodorom NATO na Istok. Tako se istorija Hladnog rata, sukoba Zapada i Rusije, konacno zavrsava povlacenjem Moskve. - Slika ovog prostora sada se iz temelja preoblikovala. Nekadasnji ruski sateliti, Rumunija i Bugarska, nalaze se pred prijemom u NATO, Srbija, bivsi saveznik, kao i Albanija, takodje su na tom putu. Jedine jake organizacije na ovom prostoru danas su Evropska unija i NATO. Rusija je shvatila da nema vise cvrstu osnovicu u ovom reginu - tvrdi Stiven Larabi. Osim toga, za Rusiju je, dodaje Mile Bjelajac, i prakticno nemoguce da preko cetiri zemlje odrzava na Balkanu jednu svoju enklavu. Povlacenjem vojnika sa ovih prostora Rusija se, po prvi put posle 100 godina, nalazi u potpunoj defanzivi i povukla se u svoje granice. - Rusi su sada vojno prisutni samo u svom neposrednom okruzenju. U Moldaviji se nalazi 14. armija, kojom je ranije komandvao pokojni Aleksandar Lebed. Ruska vojska nalazi se i na graici sa Gruzijom. Na granici sa Avganistanom, u Tadzikistanu, nalazi se 201. profesionalna divizija i tamo deli teren sa Amerikancima. Prisutni su i u Kazahstanu, Uzbekistanu, Turkmenistanu, a dve velike ruske baze lovacke avijacije postoje i u Jermeniji - nabraja Radic i dodaje da Rusi nisu prisutni jedino u pribaltickim republikama koje se nalaze na putu ka NATO. Uvek trgovali Balkanom Defanziva Moskve na spoljnopolitickom planu bila je ocgledna jos 1991. godine, na pocetku poslednje balkanske krize. Odlazak nekoliko hiljada ruskih vojnika samo je bio simbolican zavrsetak. Jeljcinovo lupanje pesnicom o sto, posle kojeg nije sledila nikakva akcija, podizanje "migova" u vazduh pred pocetak NATO bombardovanja 1999. godine, ali ne i ulazak u rat, spektakularan ulazak na pristinski aeorodrom i brzopotezno povlacenje, bili su jasni pokazatelji da Rusija ni tada nije imala pravi interes za Balkan. - Moskva je tokom devedestih vodila dosta neiskrenu politiku prema Balkanu.   Koristili su ovaj prostor samo za svoju promociju, da bi dokazali da su velika sila. Tako je i ona igra sa prodavanjem raketa S-300 bila samo pokusaj njihove politicke trgovine, da bi nesto dobili na drugoj strani - tvrdi Bjelajac. Indikativno je, takodje, smatra Aleksandar Radic, i to sto, iako su bili prisutni na balkanskom tlu sa svojim vojnim formacijama, ruske oruzane snage nisu imale nikakvu fakticku moc. - Iako su na terenu imali gotovo 3.000 vojnika na prostoru istocne Slavonije i zapadnog Srema, u BIH i na Kosovu, svi su oni bili direktno pod americkom komandom. Cak su uzivali vrlo visoko poverenje americkih komandanata, sto dovoljno govori - dodaje Radic. Okoncavanjem ekspanzionistickog perioda svoje istorije, Rusija, prirodno, gubi interes za Balkan, koji joj je do tada bio vazan kao geostrateski centar najvaznijih linija komunikacije i izlaz na topla mora, sto je bio i krajnji cilj. Ipak, iako saterana u svoje granice, Rusija, smatraju analiticari, jos nece sici sa medjunarodne politicke scene. Pitanje je samo, na cijoj strani i u kojoj formi ce biti ukljucena u medjunarodna zbivanja. Marija Kordic   Istoricar Mile Bjelajac tvrdi da se Rusija stalno povlacila sa Balkana i uvek mu se vracala, i objasnjava: Uvek su vodili neiskrenu politiku prema Srbiji Istorija ruskog prisustva na Balkanu, tvrdi Mile Bjelajac, sastojala sa iz stalnih prodora i povlacenja. Kada je morala da ustukne, Rusija se povlacila, ali se uvek vracala ovom, za nju strateski vaznom prostoru. Pocetak ruskog angazmana na Balkanu, ciji je glavni cilj bio izlazak na „topla mora", datira jos od pocetka 19. veka, kada je Rusija pocela da se siri na jug i jugozapad, na ustrb Turske imperije. Upadom Napoleona, Rusija je bila primorana na povlacenje, a vec sredinom 19. veka ponovo se vratila na balkansko tle da bi ocuvala tadasnje autokratske srednjoevropske drzave, ugusila madjarsku ofanzivu i pomogla Austriji da sacuva terirorijalnu celovitost. - Medjutim, posto su tadasnji veliki ruski poverioci, Francuska i Velika Britanija, stale na stranu Turske i ucestvovale zajednicki u Krimskom ratu, Rusija je opet bila u defanzivi - dodaje Bjelajac. Tokom perioda „Titove Jugoslavije" Rusija je nekoliko puta prelazila iz defanize u ofanizivu, i obratno, kada su u pitanju bili odnosi sa Beogradom. Ipak, ono sto je takodje konstanta ruske politike prema ovim prostorima jeste da je male balkanske zemlje, gotovo uvek, koristila za ostvarivanje svojih licnih interesa. - Moskva je 1872. godine bila tvorac egzarhijske crkve u Bugarskoj. Izbor je pao na Bugare zbog njihove blizine Bosforu i Dardanelima. Rusi, zato, ubrzo promovisu „Veliku Bugarsku" na racun ostalih drzavnih zajednica na Balkanu, ukljucujuci i Srbe i Crnogorce - objasnjava Bjelajac. Politika prema Srbima takodje nije bila proizvod slavenofilstva, vec interesa. - Rusi su cesto vodili dosta neiskrenu politiku. Jos 1940. godine, pred pocetak Drugog svetskog rata, Jugoslavija je razmatrala mogucnost sklapanja vojnog saveza sa Rusijom. U decembru, preko vojne linije, Rusi su nam ponudili svo naoruzanje koje nam je bilo potrebno. Mi smo taj predlog prihvatili, poslali im spisak, ali oruzje nikada nismo dobili. Rusi su prvo poceli da odugovlace sa isporukom, da bi na kraju potpuno odustali, pravdajuci se strahom da ce to naoruzanje, mozda, biti upotrebljeno protiv njih! Zapravo, hteli su samo da ispitaju snagu nase vojske. Mislim da je slican scenario bio i 1999. godine sa famoznim raketama S-300 - objasnjava Bjelajac, i dodaje: - Osim toga, jos postoji ta nerazjasnjna prica o uticaju ruskog vojnog atasea na atentat u Sarajevu preko Dragutina Dimitrijevica Apisa, tadasnjeg sefa obavestajnog odeljenja Generalstaba. Navodno, ruska procena je bila da ce ratna opasnost biti otklonjena ako sklone jednog od promotera rata - cara Ferdinanda. Medjutim, rat je upravo tako poceo i Srbija je nuzno bila upletena.