|
Balkan pod američkim pritiskom Istovremeno primoravajući republike bivše SFRJ na saradnju sa Hagom SAD traže od njih da ne sarađuju sa Međunarodnim krivičnim sudom Piše: Milorad IvanovićMalo je koja poseta američkih visokih zvaničnika Srbiji protekla bez pompe kao ona pre dve nedelje. Tada je Beograd i Podgoricu posetila višečlana delegacija iz Amerike sa Marisom Lino, šefom odeljenja za vojna pitanja u Stejt departmentu, na čelu. U delegaciji su bili njen zamenik Patrik Muri i još nekolicina američkih diplomata. Njihov cilj bio je jasan - ubediti vlade u Beogradu i Podgorici da prihvate zahtev Amerike kojim bi se garantovalo da se građani SAD neće izručivati Stalnom međunarodnom krivičnom sudu. Kakvi su bili rezultati sastanaka nije poznato. Ono što se zna jeste da se Marisa Lino u Podgorici sastala sa tamošnjim premijerom Milom Đukanovićem, dok se o boravku u Beogradu ne zna čak ni to. U američkoj ambasadi u Beogradu rečeno nam je samo da se ona susrela sa visokim državnim zvaničnicima, ali nisu mogli da preciziraju o kome je reč. Sa srpske strane takođe nije bilo moguće dobiti nikakvu informaciju o susretima. Dobri poznavaoci dešavanja na diplomatskoj sceni kažu da ovakvo ponašanje i jedne i druge strane govori da nije postignut željeni dogovor i da su obe strane nezadovoljne. Na to može posredno da ukaže i slučaj Blic News. Naime, neposredno pre njene mini-turneje po Balkanu, koja je trajala dve nedelje, obratili smo se gospođi Lino tražeći intervju. Rečeno nam je da će nam izaći u susret, ali kada se vrati sa turneje. Kada smo je prošle nedelje pozvali na njen lični broj telefona, ženski glas nam je rekao: „Gospođa Lino nije više na ovom broju i mi ne znamo gde je sada“. Međutim, u Stejt departmentu nam je ipak potvrđeno da broj koji smo okrenuli i dalje pripada Marisi Lino. No, stavimo muke novinara po strani i pogledajmo šta je to ono što Amerika traži od nas? Iako još nigde nije zvanično objavljeno kakvi su uslovi postavljeni pred našu vladu, najčešće se pretpostavlja da su, bar kada je o pozitivnim efektima reč, u igri tri faktora: dobijanje paketa vojne pomoći uz koju bi išlo i ubrzano pristupanje programu Partnerstva za mir, dobijanje znatne finansijske pomoći i dobijanje statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa SAD. S druge strane, naša zemlja bi se obavezala da bez izričitog zahteva druge strane neće izručivati Stalnom međunarodnom krivičnom sudu američke građane, kao što ni SAD ovom sudu neće izručivati naše državljane. Pravni osnov za takvu kampanju potražen je u članu 98. Rimskog statuta o Stalnom međunarodnom krivičnom sudu. Iako taj član omogućava nagodbu dveju zemalja samo u slučaju da se vojne trupe jedne od njih nalaze na teritoriji druge, administracija predsednika Buša pokrenula je kampanju pridobijanja podrške, ne libeći se ni od ucena ekonomske, političke i vojne prirode. Američka administracija je nagovestila da će povući sve svoje vojnike koji služe u misijama UN u svetu ukoliko se ne obezbedi imunitet od gonjenja američkih vojnika. „Ono što se malo zna jeste da Amerika u misijama UN u svetu ima ukupno jednog vojnika, kao i nekoliko civila“, kaže Tom Malinovski, predstavnik za pravna pitanja organizacije za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch. Naime, vojnici SAD u Bosni, Kosovu, Makedoniji i drugde po svetu nalaze se pod komandom NATO-a, a ne UN. Svetski analitičari primećuju da se na posebnom udaru SAD nalaze zemlje Balkana. Pod pritiskom su već popustile Albanija, Bosna i prošle nedelje Makedonija, dok su „ne“ rekle Slovenija, Hrvatska i Bugarska. Rumunija je bila prva zemlja, uz Izrael, koja je rekla „da“, ali izgleda da se posle samita EU i packi koje je dobila iz Brisela predomislila. Kada je jednom prilikom govorio o razlozima koji su nagnali vladu u Bukureštu da prihvati američki ultimatum, ministar inostranih poslova Rumunije Mirča Đoana rekao je da je u Vašingtonu prisustvovao sastanku diplomata iz zemalja istočne Evrope kojim je predsedavala Marisa Lino, koja im je održala pravu bukvicu. - Pritisak je zaista bio neobičan i ne mogu da se setim da je ikad iko toliko insistirao na nekom pitanju - kazao je tada Đoana. Pritisak na zemlje Balkana naročito se pojačao krajem prošlog meseca, uoči 1. jula, dana kada Kongres odlučuje kojim zemljama će da odobri dalju vojnu pomoć. Čak i američka organizacija za ljudska prava Human Rights Watch sredinom juna zvanično je saopštila da je „tim pregovarača administracije predsednika Buša u poseti Balkanu u pokušaju da obezbedi zaključenje bilateralnih sporazuma“ i da koriste neprimeren pritisak. Tako je krajem maja ambasador SAD u Hrvatskoj objavio otvoreno pismo u zagrebačkim dnevnim listovima, s ciljem da poveća pritisak na hrvatsku vladu da potpiše sporazum o imunitetu. Ambasador je upozorio Hrvatsku da će izgubiti 19 miliona dolara vojne pomoći ako ne potpiše sporazum i zapretio između redova da je pristupanje Hrvatske NATO-u uslovljeno pomenutim sporazumom o obezbeđenju imuniteta. Tri dana nakon objavljivanja tog pisma, a nakon što su prekinuti razgovori američkog tima i slovenačkih zvaničnika, američki pregovarački tim nastavio je sa lobiranjem unutar slovenačke vlade, preteći u isto vreme povlačenjem vojne pomoći. Uprkos ovim pritiscima, i Slovenija i Hrvatska do sada su odbacile pretnje SAD, uzdajući se u pomoć EU, koja podstiče bivše jugoslovenske republike da odbace zastrašivanja Vašingtona. „Dok SAD s pravom istrajavaju da bivše jugoslovenske republike moraju u potpunosti da sarađuju sa Tribunalom u Hagu, u isto vreme one vrše pritisak na te iste države da ne sarađuju sa Međunarodnim krivičnim sudom. Popuštanjem zahtevima SAD uveo bi se dvostruki standard u međunarodno pravosuđe - jedan za državljane SAD, a drugi za ostatak sveta“, rekao je Ričard Diker, predstavnik Human Rights Watcha.
Marisa Lino, šef odeljenja za vojna pitanja u Stejt departmentu i osoba koja je u američkoj administraciji dobila zadatak da utiče na zemlje regiona ne bi li prihvatile američke zahteve, dobro je upoznata sa situacijom na Balkanu. Pre nego što je prešla na visoku funkciju u Stejt departmentu, ona je bila američki ambasador u Albaniji. Lino bi na sadašnjoj funkciji trebalo da ostane još samo mesec dana, pošto bi 1. avgusta trebalo da napusti Stejt department. Ona je naimenovana za direktora jedne obrazovne institucije u italijanskom gradu Bolonji. U zvaničnoj biografiji stoji da tečno govori srpski, italijanski, francuski i španski.
Ministar spoljnih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore Goran Svilanović izjavio je tokom svoje latinoameričke turneje da vlada u Beogradu još uvek neće donositi nikakvu odluku ovim povodom. To je dovelo do zabune u medijima pošto se pominjalo da je 1. jul, dan kada Kongres donosi odluku o davanju vojne pomoći, krajnji rok do kada vlade moraju da se opredele. U američkoj ambasadi Blic Newsu je potvrđeno da 1. jul nije „dan D“ - bar ne za Srbiju i Crnu Goru. Naime, pošto nemaju ugovore o vojnoj saradnji sa SAD, Beograd i Podgorica ne moraju da strahuju da će ona biti blokirana. Druge zemlje nisu bile u takvoj situaciji. |
Title: Message
