LIČNI STAV
Krivica zbog srodstva
Piše: Kosta Čavoški
Građani civilizovanih zemalja već skoro 300 godina žive u uverenju da u krivičnom pravu postoji samo subjektivna, strogo individualizovana odgovornost, te da čovek može odgovarati samo za ono što je lično učinio i ukoliko postoji uzročna veza između njegovog čina i proizvedene zabranjene posledice. I to se smatralo velikom tekovinom.
A potom je od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji uvaženi kritičari na Zapadu nazivaju kengurskim sudom, pod vidom komandne odgovornosti na mala vrata uvedena objektivna odgovornost, koja predstavlja odgovornost za dela drugih. Naposletku je konstrukcija tzv. zločinačkog udruženja poslužila da se navodni okrivljeni, pukim "učlanjenjem" u izmišljenu zločinačku družinu, učini odgovornim za skoro sve zločine koji su na određenoj teritoriji izvršeni.
Najbolji primer koji potvrđuje da je krivična odgovornost za ratne zločine postala bezbolan pojam jeste optuživanje za ubistvo 255 ljudi iz Vukovara na poljoprivrednom dobru Ovčara. Za ovaj zločin najpre je optužen Slavko Dokmanović, potom general Mile Mrkšić, pukovnik Veselin Šljivančanin i kapetan Miroslav Radić, zatim Slobodan Milošević, pa Vojislav Šešelj i naposletku Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki. I svi oni bili su optuženi za zločine koje su drugi počinili, a da su pravi vinovnici, ako je verovati Dušku Mihajloviću, već otkriveni i lišeni slobode. Njih, međutim, Haški sud još ne traži kao okrivljene, ali nije isključeno da će se ti vinovnici pojaviti na suđenju u Hagu kao svedoci.
Poslednji korak za koji se odlučila EU jeste kažnjavanje zbog puke veze (guilt by association) sa okrivljenim. Tako smo pre nekoliko dana saznali da je EU stavila na crnu listu i zabranila izdavanje ulaznih viza Aleksandru Karadžiću i LJiljani Zelen - Karadžić, sinu i supruzi dr Radovana Karadžića. A razlog ovog kažnjavanja bila je činjenica da su ocu, odnosno suprugu "pomagali da dobije podršku", da "nađe mesta za skrivanje" i da su "delovali kao deo mreže za vezu s ostatkom Karadžićeve porodice". A taj ostatak čine, pored brojnih rođaka, majka i braća dr Radovana Karadžića. Tako ispada da supruga, majka, sin, kćer i braća ne smeju da održavaju bilo kakvu vezu sa svojim suprugom, sinom, ocem i bratom, a da ukoliko to čine, valja ih kazniti ograničenjem slobode kretanja.
Zanimljivo je da EU, pored krvnog, veoma uvažava i duhovno srodstvo, pa je na crnu listu stavila i Radomira Kojića, kuma dr Radovana Karadžića, kao i Slavka Rogulja, navodnog kuma prvog predsednika RS.
Bolje upućeni će se odmah prisetiti da je kažnjavanje bližih i daljih srodnika zbog navodne krivice njihovih roditelja, sinova, muževa ili nekog daljeg rođaka najodvratnija vrsta objektivne odgovornosti koju su praktikovali Staljin i njegova služba bezbednosti. Tako je Titov prethodnik na mestu generalnog sekretara KPJ, Milan Gorkić (Josip Čižinski), 1937. likvidiran samo zbog toga što je bio pašenog maršala Tuhačevskog, koji je inače stradao zbog lažnih dokumenata o navodnoj saradnji s nemačkom obaveštajnom službom. A u vreme čuvenog po zlu IB-a, Titovi komunisti prisiljavali su žene zatočenika na Golom otoku da se odreknu svojih muževa.
Stavljanjem na crnu listu bliskih srodnika dr Radovana Karadžića u ovom dobu, navodno neprikosnovenih ljudskih sloboda i prava, EU očigledno povampiruje staljinizam.
