Šta piše u nezvaničnoj verziji izveštaja Međunarodne krizne grupe o "postđinđićevskoj Srbiji"Gore posle ubistvaVlast više nije u stanju da nastavi reforme, jer još zavisi od finansijske oligarhije "miloševićevaca" i opstrukcije iz nereformisane DB (BIA) i vojske. BIA bastion osoba povezanih s ratnim zločinima i organizovanim kriminalom. DS iskoristila ubistvo i vanredno stanje za političke poeneOd ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. srpska vlada je odavala uglavnom negativan trend. Izvestan napredak se desio posle ubistva, i to u obavezi da se sarađuje s Haškim tribunalom; početku procesa stavljanja vojske pod civilnu kontrolu; obračunu s delom paralelne bezbednosne strukture iz vremena Miloševića i organizovanim kriminalnim grupama; u rešavanju više ubistava, od kojih mnoga datiraju još iz Miloševićevog perioda, i članstvom u Savetu Evrope. Iako je sve ovo trebalo da bude obavljeno još odmah posle 5. oktobra 2000, opstrukcije desničarskih nacionalnih snaga, koje su okupljene oko bivšeg jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice - koje i dalje traju - sprečile su to, tvrdi se u nezvaničnom izveštaju. Tako počinje nezvanični izveštaj o Srbiji, koji je najavila i uradila Međunarodna krizna grupa. Džejmsu Lajonu, šefu MKG u Srbiji, najpre je Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo da produži boravak u zemlji za još godinu dana, što su neki pripisali saznanjima vlasti o ovom izveštaju, prilično negativnom u oceni stanja u Srbiji posle ubistva premijera Đinđića. Ipak, za samo dva dana MSUP se ispravio i izdao novi boravak Lajonu. Šta je to što je moglo da bude uzrok ovakvom potezu koji domaćoj vlasti svakako nije doneo poene na Zapadu? Vlast ruši sudove Pozitivne korake počinje da preklapa serija negativnih, što dovodi u pitanje sposobnost Vlade da reformiše i obezbedi integraciju u Evropu - piše u izveštaju. - Bilo je mučenja i drugih oblika narušavanja ljudskih prava, a vlast je skoro sasvim uništila nezavisnost, itako nefunkcionalnog sudstva. Vlast sprovodi medijsku cenzuru i daje policiji veću moć, što krši standarde SE. Ona i dalje nije obelodanila ko je naručio ubistvo Đinđića i nekoliko drugih profesionalnih ubistava u koja je bila uključena Državna bezbednost - kao što su slučajevi Slavka Ćuruvije i Momira Gavrilovića, verovatno da bi zaštitila osobe na visokim mestima u bezbednosnim strukturama, a možda i ljude iz Vlade. Novopostavljeni šef vojne tajne službe izgleda da je naredio masakr 129 civila pre četiri godine, a novoustanovljena odluka o saradnji s Hagom zavisi od jakog međunarodnog pritiska. Policija je korišćena i da bi hapsila one koji su otvoreno govorili protiv vlasti, a zvaničnici su podizali optužnice protiv medija i organizacija za ljudska prava, piše u izveštaju.
Za vreme vanrednog stanja, srpska vlada je nagrnula na mali deo paralelnih bezbednosnih struktura iz Miloševićevog vremena. Ipak, ova akcija izgleda vrlo kozmetički i vlast više nije u stanju da nastavi put reforme, pošto i dalje pokazuje zavisnost od finansijske oligarhije "miloševićevaca" i jake opstrukcije iz nereformisane državne bezbednosti (BIA) i vojske. BIA ostaje bastion osoba povezanih sa ratnim zločinima i organizovanim kriminalom, a zajedno sa oligarsima aktivno opstruira vojne reforme, demokratizaciju, vladavinu zakona, podizanje institucija, saradnju s Hagom i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Malobrojna i nemoćna grupa reformista u Srbiji suočava se sa preprekama u okviru Vlade i izvan nje, dok izgleda da je vladajuća Demokratska stranka iskoristila ubistvo i vanredno stanje da bi dobila političke poene. Bez istrajnosti i jakog međunarodnog pritiska na srpsku vladu i nove parlamentarne izbore, negativan trend će se nastaviti i prilika za napredak može da se propusti. Veze s mafijom Iako je DS premijera Zorana Živkovića doživela veliki skok posle ubistva Đinđića, najviše zbog borbe protiv organizovanog kriminala, broj je od tada ipak opao, i to zbog uviđanja velikog dela javnosti da Vlada zataškava svoju povezanost sa kriminalnim elementima i Đinđićevim ubistvom, piše u izveštaju. Eksplodirali su javni sukobi između članova vladajućeg DOS-a zbog pitanja koliko organizovanog i ekonomskog kriminala treba da se obelodani i ispada da neki ključni političari blokiraju istragu iz straha da će se otkriti njihove veze s organizovanim kriminalom i ubistvom premijera. U nemogućnosti da sasvim ubede većinu u parlamentu, u DOS-u, DS se ubrzano okreće Branislavu Ivković (SNP), krilu Miloševićeve SPS, i bira pogodne iz redova desničarsko- nacionalističkih partija. Iako ova nemogućnost znači da će biti vrlo teško da se sprovedu reforme, izbori verovatno neće biti sazvani pre jeseni 2004. Ako bi srpska vlada ispunila svoje obaveze, posebno u oblasti saradnje s Hagom i civilne kontrole vojske, članstvo u NATO Partnerstvu za mir bila bi realnost do kraja godine, što bi omogućilo vlasti da se obračuna s ratnim zločincima iz redova vojske i MUP-a. Ali, ovo se neće dogoditi bez jakog međunarodnog pritiska, ali ni novih izbora. U zaključcima nezvaničnog izveštaja, koji iznosi oko 40 gusto kucanih stranica, kaže se: VCSG i BIA desno Srbija međunarodnoj zajednici ne prezentuje jasne i lake odluke. Jako desničarsko-nacionalističko krilo u okviru vojske, policije i BIA sapliće reformiste. Ako ih ovi previše otvoreno izazovu, rizikuju sudbinu Zorana Đinđića. Mnogima od njihovih političkih saveznika nedostaje podrška reformama iz straha da ne kompromituju svoje finansijske interese ili svoju povezanost s organizovanim kriminalom, ratnim zločinima, ekonomskim kriminalom ili finansijskom oligarhijom. Kao rezultat, reforme možda neće biti mogućne, ukoliko izostanu novi izbori koji bi dali vladajućoj koaliciji jasan mandat. U trenutnom političkom okruženju malo je nade da će se nastaviti prave reforme. U međuvremenu, Srbija se povlači iz ključnih promena koje su neophodne za dalju integraciju u Evropu. Najproblematičniji su mediji, sudstvo, ljudska prava i službe bezbednosti. Jasno je da srpska vlada tek treba da shvati važnost uloge koju imaju institucije u običnom evropskom domu, kao i značaj zakona i transparentnosti. Uz svo poštovanje, Srbija veoma podseća na Rusiju; socijalno, politički i ekonomski. Ključna razlika je nasleđe Miloševićevih ratova i njihov trajni uticaj na regionalnu stabilnost. Bez stranih para Nasleđe ovih ratova znači da bez reformi unutar Srbije, region rizikuje da ostane izvor nesigurnosti. Bez promena će se teško rešiti postojeće tenzije, naročito u kontekstu srpske lokalne politike, gde su sve popularniji autonomija i lokalno samoupravljanje. Pitanje konačnog statusa Kosova će takođe biti teško rešiti, kao i druge unutrašnje probleme, kao što su položaj Vojvodine, južne Srbije i Sandžaka. Ekonomija neće biti privlačna meta inostranim ili domaćim investitorima, već će se sve više pogoršavati, da bi imala predvidiv društveni i politički rezultat: povratak na snagu nacionalnog prava, tvrdi se u tekstu nezvaničnog izveštaja MKG. Cupkanje u mestu Bez reformi, Srbija neće moći da nastavi put ka evropskoj integraciji. Ipak, reformisti su relativno bespomoćni. Za njih su jedino rešenje novi izbori, koji bi novoj vlasti dali jasan mandat. Jedini realan način da im međunarodna zajednica pomogne, osim tehničke pomoći, jeste da im obezbedi političko pokriće i delovanje, koji su neophodni da bi se iznele teške odluke, kako bi se uklonila ruševine Miloševićevog perioda. Ova politička podrška može da se sprovede samo ako se paralelno uslovi svaka inostrana pomoć ispunjavanjem i ujednačavanjem standarda. Bez ovakvog uticaja, srpski reformisti će i dalje cupkati u mestu, trošeći dragoceno vreme i energiju, a to ih neće odvesti nikuda, zaključuje MKG u nezvaničnoj verziji izveštaja.
PREVELA D. ĆIROVIĆ |
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||
| |||||||||
