VOJISLAV KOŠTUNICA:
DSS VODI POLITIKU TREĆEG PUTA
To je politika između pune zatvorenosti zemlje iz doba Miloševića i
druge krajnosti - okretanja leđa nacionalnim interesima i interesima
običnih ljudi
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izjavio je
bugarskom dnevniku "24 časa" da njegova stranka vodi politiku "trećeg
puta". Koštunica je objasnio da je to politika između pune zatvorenosti
zemlje iz doba Miloševića i druge krajnosti - okretanja leđa nacionalnim
interesima i interesima običnih ljudi. Koštunica je rekao i da nije
tipično za demokratska društva da najsnažnija stranka, kao što je DSS,
nije na vlasti, ali je dodao da se u uslovima tranzicije događa i to.
Koštunica navodi da su tri godine posle pada Miloševića koreni korupcije
još jaki, a da su nagomilana ogromna bogatstva tokom njegovog režima
plodno tlo za organizovan kriminal, koje je dovelo do ubistva premijera
Srbije Zorana Đinđića.
- Teško se može objasniti zašto je bitka protiv organizovanog kriminala
istinski krenula tek posle atentata. Sumnje stvaraju i tvrdnje dosta
političara da je bilo nekoliko pokušaja ubistva Đinđića, a ništa nije
preduzeto - rekao je Koštunica. Prema njegovim rečima, pojedine grupe i
klanovi su uzdrmani, ali drugi još imaju veze s vlašću.
SAOPŠTENJE, 16.07.2003
DOS POZIVA NA RASTURANJE DRŽAVE
Nije velika uteha ni to što će dosovski ustav, bude li uopšte donet,
potrajati samo do izbora, koji se više nikako ne mogu izbeći
Predsedništvo DOS-a je svojom odlukom o budućem ustavnom ustrojstvu
Srbije stavilo tačku na razvoj demokratije i krenulo u neskriveno
rasturanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, suprotno nedavno
usvojenoj Ustavnoj povelji i Beogradskom sporazumu, iza kojeg je svojim
autoritetom stala i Evropska unija. Priča o punom državnom kapacitetu
Republike Srbije praktično je preuzeta iz rečnika Slobodana Miloševića i
svih ostalih koji su se početkom devedesetih svojski potrudili da
razbiju SFRJ. Ogromna je i zapravo nesavladiva udaljenost od takvog
autarhičnog ustavnog koncepta do evropskih integracija i moderne,
demokratske evropske države. Dosovska oligarhija je, očigledno, spremna
da odbaci i poslednje demokratske oblande, ne bi li zadržala apsolutnu
vlast koju je prigrabila. A to je lakše učiniti u manjoj, nego u većoj
državi. I ideja o izboru predsednika u parlamentu podređena je
isključivo tom cilju. Da DOS ne želi da po svaku cenu zadrži golu vlast,
ne bi bilo razloga za strah od neposrednog izbora predsednika. Parlament
je već obesmišljen i uprljan kupovinom i ucenjivanjem poslanika. U
takvom parlamentu, za predsednika može biti izabran samo poslušnik, koji
će bespogovorno aminovati sve odluke novog Politbiroa. Nije velika uteha
ni to što će taj dosovski ustav, bude li uopšte donet, potrajati samo do
izbora, koji se više nikako ne mogu izbeći, jer je Srbija dosad
beskrajno mnogo vremena već izgubila zbog raznih unutarpartijskih ili
međupartijskih trulih nagodbi. Osnovni zakon zemlje mora biti rezultat
kompromisa i stvarnog konsenzusa svih političkih struja koje su
zastupljene u narodu, da bi omogućio i pospešio njen razvoj u pravnom,
političkom i ekonomskom pogledu. Ako nije tako, ustav lako postaje jedna
od glavnih prepreka državnom razvoju. U to smo imali prilike da se
uverimo i u SFRJ, i u SRJ. Pitanje je da li bismo još jedno takvo
iskustvo uspeli da preživimo. Informativna služba Demokratske stranke
Srbije
SAOPŠTENJE OMLADINE DSS, 16.07.2003
NEISPRAVLJENA NEPRAVDA
Pozivamo nadležne državne organe da se saslušaju oni koji imaju saznanja
o mestu na kome je sahranjen general Mihajlović, uključujući tu i Miloša
Minića, zastupnika vojnog tužioca u sudskom procesu protiv Mihailovića
U četvrtak, 17. jula, navršava se 57 godina od tragične smrti generala
Draže Mihailovića, komandanta vojske Kraljevine Jugoslavije u Otadžbini.
Omladina Demokratske stranke Srbije poziva nadležne državne organe da
se, u cilju konačnog otkrivanja mesta gde su sahranjeni posmrtni ostaci
generala Mihailovića, saslušaju oni koji imaju ili bi mogli da imaju
saznanja o mestu na kome je sahranjen general Mihajlović, uključujući tu
i Miloša Minića, zastupnika vojnog tužioca u sudskom procesu protiv
Mihailovića i dvadeset trojice drugih uglednih građana prve
jugoslovenske države. Omladina Demokratske stranke Srbije zahteva da se
što pre pristupi reviziji tog procesa i poništenju presude kojom su,
pored generala Mihailovića, na kazne smrti streljanjem i kazne
dugogodišnjeg lišenja slobode sa prinudnim radom osuđeni neki od
najvećih umova koje je srpski narod ikada imao, kao što je, da navedemo
samo jedan primer, bio Slobodan Jovanović. Svi su oni osuđeni i na
gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, a oni koji su boravili
u egzilu i na gubitak državljanstva. Konfiskacija celokupne imovine se
podrazumevala. Ta presuda, kao i mnoge druge izrečene u podjednako
montiranim, suštinski nelegalnim i nelegitimnim sudskim procesima, i
dalje je tamna mrlja na našem istorijskom obrazu. Radi otklanjanja te
mrlje, trebalo bi što pre doneti zakon o rehabilitaciji. Na taj način
delimično bi se ispravila nepravda naneta svima koji su stradali kao
žrtve ideoloških sukoba u Srbiji, i tada i kasnije. Omladina Demokratske
stranke Srbije veruje da bi donošenjem tog zakona i otvaranjem arhiva u
Srbiji konačno bila stavljena tačka na podele na partizane i četnike. Da
bismo te podele, koje su Srbiju mnogo koštale, konačno prevazišli,
neophodna nam je puna istina o svemu što se zbivalo na samom kraju
Drugog svetskog rata i u prvim poratnim godinama. Bez spoznaje te istine
teško da ćemo, uostalom, moći da steknemo verodostojna saznanja o onome
što se zbivalo u minuloj deceniji i po, jer koreni mnogih događaja sežu
šezdesetak godina unazad. Informativna služba Demokratske stranke Srbije
NEZAVISNO UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE:
PONOVITI IZBORNU PROCEDURU
Ponovno izglasavanje tri osporavana člana ovog Saveta od strane DOS,
Socijalističke partije Srbije i Stranke srpskog jedinstva izaziva duboku
strepnju
Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da ostaje pri svom
stavu da treba ponoviti celu proceduru za izbor članova Saveta za
radio-difuziju. Ponovno izglasavanje tri osporavana člana ovog Saveta od
strane DOS, Socijalističke partije Srbije i Stranke srpskog jedinstva
izaziva duboku strepnju da će rad tako fomiranog Saveta i ubuduće biti
plod političkih interesa i političke moći. Na to ukazuje i glasanje u
Skupštini, kaže se u saopštenju. NUNS smatra da je pravo svakog
građanina i svake institucije da zatraži da nadležni organi ispitaju
poslovanje bilo kog medija, ali je indikativno da je Savet nekoliko sati
posle svog izbora uperio prst u B-92 i zatražio dokaze o čistom
poslovanju.
PREDRAG MARKOVIĆ, POTPREDSEDNIK G17 PLUS
URUŠAVANJE INSTITUCIJA DRŽAVE
Odluka Predsedništva DOS da predsednika bira parlament znači kontrolu
predsednika od strane vlade, kao i nepostojanje ni minimalnog autoriteta
ličnosti predsednika i institucije koju predstavlja
Potpredsednik G17 Plus Predrag Marković kritikovao je odluku
Predsedništva DOS da predsednika Srbije bira parlament i ocenio da to
pokazuje spremnost da se sve institucije države uruše ili stave pod
kontrolu vlade. Marković je ocenio da iza te spremnosti u ovom trenutku
stoje u Skupštini Srbije deo DOS, Socijalistička partija Srbije, Stranka
srpskog jedinstva i Socijalistička narodna partija.
- Odluka Predsedništva DOS da predsednika bira parlament znači kontrolu
predsednika od strane vlade, kao i nepostojanje ni minimalnog autoriteta
ličnosti predsednika i institucije koju predstavlja - izjavio je
Marković agenciji Beta. On je podsetio da se G17 Plus zalaže za rešenje
prema kojem će Srbija imati jaku vladu i jakog predsednika, zbog čega
sigurno neće pozvati birače da podrže rešenje usvojeno na sednici
Predsedništva DOS.
Informativna služba Demokratske stranke Srbije
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
