|
Datum: 16. juli 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
Dr Gavro Perazic:POKUŠAJ
INTERNACIONALIZACIJE ODNOSA
SRBIJE I CRNE GORE Beograd, 16. jula 2003. godine Izvod iz rukopisa pripremljenog za štampu
pod naslovom: Za odvajanje od Srbije, ali pravno i za izlaz iz Jugoslavije kao složene države, Crna Gora se odlucila da saopšti i traži eventualno priznavanje i pomoc od svetske zajednice - OUN. U tom cilju upucuje zvanicno saopštenje i pismo ovoj organizaciji posredstvom jedne strane misije pri njoj. Taj dokument (non paper) upucuje Vlada Crne Gore 23. juna 2000. godine, nazvan "Crna Gora i Balkanska kriza" , posredstvom kog crnogorski predstavnik - šef misije pri UN u Njujorku Perovic, traži pomoc od slovenackog diplomate da bi ovaj izdejstvovao cirkulisanje ovog dokumenta clanicama OUN. U tom cilju otpravnik poslova Slovenije uputio je 12. jula 2000. godine pismo sa anexom predsedniku Saveta bezbednosti u kome dostavlja tekst Rezolucije o zaštiti interesa Republike Crne Gore i njenih gradana, kojeg je usvojila Skupština CG 8. jula 2000. godine. Slovenacki otpravnik poslova Samuel Zbogar, upucujuci pismo predsedniku Saveta bezbednosti, konstatuje da Slovenija smatra da je predložena Rezolucija dokument od velikog znacaja, usvojena u kljucnom trenutku za buducnost SRJ. Najzad, ovaj diplomata obecava svoju zahvalnost ako bi ovo pismo cirkulisalo sa anexom kao zvanicni dokument Saveta bezbednosti. Navedena kvalifikacija ove rezolucije deluje zacudujuce što svakako potvrduje i davanje pismu od 21. juna 2000. godine znacaj dokumenta koji "može da bude korisan svim clanicama OUN za razumevanje situacije na Balkanu". Slovenacki otpravnik poslova je sigurno procitao sadržaj Rezolucije i pisma pre nego ih je dostavio Savetu bezbednosti da ih ovaj cirkuliše kao sopstvene dokumente. Ne može se poreci cinjenica da je taj diplomata ucinio delikt mešajuci se u unutrašnje poslove Jugoslavije i njene clanice Republike Crne Gore, jer za davanje takvog ovlašcenja nije ni Crna Gora imala pravo, što je trabao znati navedeni diplomata. Na strani to što je on kao mandatar uzeo sebi i suviše prava da bude i zaštitnik crnogorskih interesa pred OUN na štetu interesa SRJ. Jer, svaki iole pismen pravnik kada bi procitao tekstove pisma i Rezolucije, video bi da je njihov sadržaj optužba-kleveta jedne clanice federacije protiv druge clanice i njihove zajednicke države. Najzad, kako se slovenacki otpravnik poslova nije prisetio da ovaj njegov celokupni aranžman može biti od štete po Jugoslaviju koja jedino može biti zastupljena u OUN, dok republika tužiteljica kao njen deo nema subjektivitet da se spori sa svojom državom pred ovom organizacijom. Zato je bilo evidentno da ovakav postupak doliva ulje na vatru u tim odnosima, te sasvim sigurno država koja se tim bavi zaslužuje osudu od strane UN, jer ona na takav postupak ne može pretendovati. Naravno, države clanice OUN na osnovu ovih optužbi nisu ni mogle reagovati, a ovaj postupak s punim pravom možemo nazvati pucistickom diplomatijom od strane jedne države sa ciljem da se umeša u unutrašnje poslove jedne države clanice OUN. Inace, po clanu 2/7 Povelje OUN, sukobi ili bilo kakva nesloga izmedu pojedinih delova države spadaju u domain reserve svake države, te se ni OUN ne može mešati u te poslove. Osnovni stav i poruka navedene Rezolucije "o zaštiti prava i interesa Republike Crne Gore i njenih gradana", u suštini utvrduje nulifikaciju pravnog sistema SRJ na teritoriji Crne Gore. Zato Skupština Crne Gore, kaže se u ovom dokumentu, nece priznati ni prihvatiti bilo koji zakonski ili politicki akt koji donese zakonodavni, izvršni i sudski organ savezne države bez ucešca zakonskih i legalnih predstavnika Crne Gore. Iz sadržaja njenog teksta ocito je da Crna Gora odbacuje savezni pravni sistem u kome je i njen pravni sistem sastavni deo, te odlucuje da se ovaj jugoslovenski nece više primenjivati u Crnoj Gori, sa cime se na internom planu otrgla od celine državno-pravnog poretka u kome je bila od 1918. godine. Ima osnova da se ovaj metod oznaci kao pucisticki, koji nanosi štetu ne samo kredibilitetu Jugoslavije u svetu, vec cini štetu drugoj clanici (Srbiji) koja ostaje u saveznoj državi sve dotle dok se na pravnom planu ne budu rešila pitanja odnosa izmedu ove dve republike. Anex uz pismo od 21. juna 2000. godine kojeg je stalni predstavnik Slovenije pri OUN dostavio predsedniku Saveta bezbednosti (non paper), sadržinski je srocen tako da predstavlja optužbu prevashodno protiv Srbije, kao i Jugoslavije. Uporedo se kritikuje "beogradsko rukovodstvo" zbog politicke destrukcije, autokratije, sukobljavanja s medunarodnom zajednicom i samoizolovanja, te korišcenja te politike za destabilizaciju Crne Gore u kom cilju se koristi i Vojska Jugoslavije, ciji su lideri u velikom broju spremni da služe ostvarivanju te politike. Takode se upozorava da može doci do izbijanja nove krize sa kojom može biti suocena ne samo Crna Gora, vec i "ovaj region i celokupna medunarodna zajednica". Ceneci tekst pisma kojeg smo izneli u kontekstu sa uslovima za stabilnost i mir koji predlaže Vlada i rukovodstvo Crne Gore, mora se izvuci zakljucak da Vlada Crne Gore predlaže svetskoj zajednici model internacionalizacije problema državnog statusa Crne Gore uz eventualne mere - sankcije protiv Srbije. Ti predloženi uslovi skoro taksativno su izneti u tri tacke i to: 1. Što pre uspostaviti nove demokratske odnose u Srbiji kroz slobodne i fer izbore koje ce verifikovati medunarodna zajednica. 2. Ojacati diplomatsku izolaciju politike i režima u Srbiji i ponuditi još jacu podršku demokratskim snagama u Srbiji. 3. Savet bezbednosti OUN treba da stvori preduslove za efikasnu i široku podršku medunarodne zajednice privrženosti Crne Gore transformaciji i integraciji u sve evropske i medunarodne procese, kao i medunarodne politicke i i finansijske institucije, kako bi ona mogla da predstavlja pozitivan model za demokratske napore i snage u Srbiji. Kada se jednom stvore uslovi može doci do sporazuma sa demokratskom Srbijom o formi i sadržaju buducih odnosa koji ce odgovarati miru i stabilnosti regiona i Evrope. Najodlucnija je, mi bi rekli, konstitutivna tacka 8. ovog dokumenta, sa kojom Crna Gora urbi et orbi , objavljuje svoj ustavnopravni i medunarodnopravni položaj. Naime, "Vlada Crne Gore odbija da prihvati rukovodstvo Srbije, njene politicke i diplomatske predstavnike i službe, koji zloupotrebljavaju administraciju SRJ i ubuduce oni to ne mogu da cine u ime Crne Gore. Ona ce nezavisno izražavati, predstavljati i štititi svoju politiku i interese i obaveštavati o tome druge zemlje i medunarodne organizacije, direktno ili preko svojih predstavnika". Zakljucni stav kojeg smo citirali u ovom pismu ne daje mesta sumnji koji je osnovni smisao ovog obracanja Vlade Crne Gore Ujedinjenim nacijama. U tom krucijalnom cilju nesumnjivo decidno ona saopštava da je na politickom i pravnom planu prekinula veze sa svojom državom Jugoslavijom, te manje više traži aprobaciju ovakve svoje politike, njenu pomoc i blagonaklonost OUN, jer se sprema da kao nezavisna država ude u krug njenih clanica. ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653 Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna [tedionica- Devizni ra~un br.: 00-305-0002922.2 Defend your privacy! Encrypt your email today! http://www.bytefusion.com/secexmail |
<<_IMVTemp_Show_Geopolitika-logo1.jpg>>
<<_IMVTemp_Show_ARTELlogo2.gif>>
