KRATAK SPOJ
Ekonomisti analiziraju poskupljenje elektricne energije i upozoravaju
STRUJNI UDAR PO SIROTINJI, INFLACIJA VIDLJIVA TEK NA JESEN
@ Olivera MILIVOJCEVIC
Posle najnovijeg poskupljenja struje za 15 odsto (za neredovne) i
9.48(za redovne platise), od 1.jula, gradjane Srbije zahvatila je panika
zbog opste skupoce. Leto je u jeku, a razmisljanja o godisnjim odmorima
daleko od realnih, za vecinu Srba, cija prosecna plata iznosi nesto vise od
150 evra. Samo za mesecnu potrosacku korpu sve s vocem, infostanom,
telefonom i elektricnom energijom, potrebno je vise novca od prosecne srpske
plate. Teorijski, kazu upuceni, mozda je s toliko novca moguce pokriti
troskove, narocito u letnjem periodu, ali u praksi je mnogo drugacije.
Poskupljenje struje uglavnom, iskustvo govori, povlaci i mnoga druga
povecanja cena. Pojedine prodavnice (primecuju oni koji u njih odlaze) sve
su praznije, a na pitanje zasto rafovi polako pocinju da podsecaju na one
nesrecne dane u Srbiji od pre nekoliko godina, sefovi uglavnom
odgovaraju:"Narod nema para. Pala je kupovna moc, nema potrebe za gomilanjem
artikala."
Iako su mnogi strucnjaci, a i ljudi iz vlasti saglasni da se danas u
Srbiji bolje zivi, nego pre 5. oktobra 2000. platezna moc prosecnog
gradjanina prilicno je smanjena.
U Ministarstvu za energetiku tvrde da je povecanje cene struje bilo
neophodno, ali da se nece znacajno odraziti na budzet gradjana. Uz
ubedjivanja da su ovakvim rastom cena elektricne energije nekim potrosacima
cak ucinjeni ustupci, ostaje da verujemo u ono sto nadlezni kazu, ali i da
njihove tvrdnje proverimo na dzepu. Skolska godina, zimnica i jesen
pristizu, a to, zna se iz iskustva, tek kosta.
- Poskupljenje struje ne mora povuci povecanje cena. Postepeno bismo
mogli da se ucimo i adaptiramo na povremeni porast cena. To je praksa svih
evropskih zemalja. Inflacija se pravi kada se nadje mnogo novca u opticaju,
sto za sada nemamo. Poskupljenje od 1,5 do 1,8 odsto nece se drasticno
odraziti na potrosaku korpu - smatra Milan Kovacevic, ekonomista.
Kovacevic objasnjava da se poskupljenjem struje, koje ne mora da
uzrokuje rast cena ostalih proizvoda zapravo, oslobadja republicki budzet.
- Ideja MMF je bila da se ovako, povacanjem cene struje, oslobodi i
rastereti republicki budzet. Troskovi zivota bice povecani, ali, kako sam
rekao, ne drasticno. Ne smatram da ce to znacajno uticati na ekonomsku sliku
potrosacke korpe - tvrdi Kovacevic.
Medjutim, pojedini ekonomisti smatraju da cemo prave posledice ovog
poskupljenja ostetiti tek na jesen.
- Poskupljenje struje povlaci direktno i indirektno povecanje cena
drugih proizvoda za koje je potrebna elektricna energija. Nije slucajno sto
je cena otisla navise bas letos, jer je tako gradjanima u ovom trenutku,
kada se struja mnogo ne trosi, stvoren privid da i nije zapravo poskupela.
Prave posledice letnjih poskupljenja osetcemo tek na jesen - kaze Danijel
Cvjeticanin, profesor Ekonomskog fakulteta.
Cvjeticanin tvrdi da ce se prava slika onoga sto nam se sada desava
videti u novembru i decembru, u jeku grejne sezone.
- Najvise ce biti pogodjen siromasni sloj gradjana. A narocito oni
koji se greju na struju. Oni su i proslu zimu proveli u izuzetno teskim
uslovima. Sada ce tek morati da se skupe i smanje prohteve. Leto je i niko
ne razmislja sta nas ceka za dva, tri meseca. U susret nam idu letovanja,
nova skolska godina, ostavljanje zimnice, sto znaci da cemo negde pred
jesen, kada nam najvise bude trebalo novca, biti izlozeni velikim
troskovima. Inflacija od 1,8 odsto za godinu dana, koliko je najavljena,
nije realno velika, ali ne znaci da se nece drasticno, bas zbog velikog
poskupljenja struje, odraziti na budzet gradjana. Zima koja dolazi
najavljuje da ce biti skupa, teska, a mozda i gladna - objasnjava
Cvjeticanin.
On dalje navodi da je jedini nacin da se gradjani izvuku iz
finansijske krize, porast plata.
- Sada se rast cena ne oseca iz vise razloga. Struja se ne koristi
mnogo, znaci samo za kuvanje i neke osnovne potrebe. Malo je gradjana koji
imaju klima uredjaje, a ni oni ne odvlace mnogo elektricne energije. Pijace
su pune svezeg povrca, hrana se kupuje relativno povoljno. Pravi problemi ce
nastati s krajem leta, jer kao sto znate, nastupa sezona zimnica. Kada pocne
grejanje racuni za struju ce biti basnoslovni i tek onda cemo postati svesni
sta nas je sada zadesilo. Jedini izlaz iz finansijske krize koja preti
gradjanima Srbije, jeste povecanje plata. Nivo plata, medjutim, raste, ali
sporo. I sve je to podlozno dodatnim analizama. U vecini preduzeca licni
dohoci se primaju jednom u dva meseca. Kada taj novac dobijete, statisticki
i prosecno, plata je povecana. Ali je diskutabilno da li je i u praksi tako.
Ako jedan mesec dobijete 30.000, a sledeci nista (ta nula se ne pise), onda
prosek jeste ipak 15.000 dinara - objasnjava Cvjeticanin.
Kako ovaj ekonomista tvrdi uz "dobru srecu" bice moguce preziveti
zimu.
-Prirodno je da covek o tome kako poskupljenja uticu na budzet ne
razmislja, dok ih ne oseti na kozi. A ovaj period godine nije kritican, jer
leto je uvek dobro doslo da se ljudi uglavnom odmore od problema. Medjutim,
gradjani Srbije bi trebalo vec sada da pocnu da razmisljaju kako cemo
prezimiti s obzirom na skupocu i porast cena s kojima se suocavamo - kaze
Cvjeticanin.
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=36337
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
