|
Sve političke afere nove vlasti Razne političke, policijske ili vojne afere nikome nisu podigle rejting, pokazala su sva dosadašnja istraživanja Piše: Vesna TašićTokom 33 meseca državnog upravljanja koalicije DOS zabeleženo je više od dvadeset značajnijih afera kojima je zajedničko to da funkcionišu po određenim pravilima, kao i činjenica da najčešće ostaju bez epiloga. Najočitiji primer izneveravanja predizbornih obećanja DOS, nesumnjivo, jeste taj što antimiloševićevska koalicija građanima Srbije nije organizovala dosadnu državu. Jedino što je danas građanima Srbije dosadno, prema nedavnom istraživanju Marten Board International - jesu afere same. Čak 63,8 njih izjasnilo se da im svađe naših političara više nisu interesantne. Od januara 2001. godine i „afere Rade Marković“, koja je izbila samo dva meseca po preuzimanju vlasti, pa do najnovije „afere pranja para“, pouzdan znak za izbijanje negativne kampanje u najskorije vreme jeste pokušaj najjače stranke DOS da oduzme „suprotnoj strani“, dakle suprotstavljenoj frakciji unutar koalicije takozvanih reformskih partnera, neku od poluga vlasti. Odmah potom, afera nastane, razvija se i nestane, kako je to definisao sociolog Slobodan Antonić, kroz tri faze. Analizirajući afere iz vremena sukoba DS-DSS (Đinđić-Koštunica), Antonić ističe da u prvoj fazi, „oštećena strana“ u medijima iznese izvesne teške optužbe protiv suprotstavljene frakcije. U drugoj fazi, napadnuta frakcija kreće sa oštrim protivoptužbama, pri čemu su te optužbe ili vezane za prvobitnu aferu, ili za aferu koja se naknadno proizvede. Konačno, u trećoj fazi, obe frakcije su zamorene od medijske bitke, afera jenjava i nastupa period privremenog zatišja. Treća faza, međutim, obično se završava izbijanjem nove afere, čime počinje još jedan krug međusobnih optuživanja. Razne političke, policijske ili vojne afere nikome nisu podigle rejting, pokazala su sva dosadašnja istraživanja. Koliko god se naturale javnosti, one imaju samo destruktivnu dimenziju - da političkom konkurentu naude. Sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju i to da raste samo broj onih koji su neopredeljeni ili uopšte neće izaći na izbore. Procenat apstinenata trenutno je, kako procenjuje direktor agencije Medium Index Gallup Jugoslavija Srbobran Branković, 50 odsto, dakle isti koliki je bio u vreme predsedničkih izbora. U proleće prošle godine, kada je zabeležena mini-kulminacija aferaške strasti, jedno istraživanje Stratedžik marketinga pokazalo je da, iako je građanima Srbije ekonomsko stanje zemlje neprikosnoven prioritet, trendovi rejtinga političkih lidera i stranaka pokazuju da na pad njihove popularnosti više utiču sukobi i afere nego nezadovoljstva ekonomskom situacijom. Na rejting političara redovno je uticala i neuprljanost u aferama. Labus je uoči predsedničkih izbora krajem 2002. godine imao istu bitnu prednost koju je Koštunica imao na izborima 2000. godine - jer, ostao je izvan sukoba i afera. Sva prošlogodišnja istraživanja, međutim, pokazala su da ekonomski problemi za 70 odsto građana Srbije imaju nesumnjiv prioritet (nezaposlenost, niske plate, penzije...). Ni problem Haga, ni problem Kosova, ni odnosa sa Crnom Gorom i budućeg uređenja države, nisu se našli na spisku prioriteta, kao što se nikad na tom spisku nije našla ni bilo koja politička afera. Direktorka istraživanja Stratedžik marketinga Svetlana Logar kaže u izjavi za Blic News da su sve dosadašnje domaće afere bile „privatne prirode“. - U njima se ne polemiše, raspravlja i svađa oko strateških pitanja za zemlju jer, u tom slučaju, na ljude bi afere vršile drugačiji uticaj. Privatne su i zato što iz svake neko ime izađe ocrnjeno. Hipotetički, ako bismo poverovali u sve što se tokom afere kaže o ovom ili onom političaru, onda nema nijednog lidera koji ne bi trebalo da bude iza rešetaka. Istraživači i sociolozi misle da od petog oktobra do danas imamo nekoliko vrsta afera. U prvoj su devijantna ponašanja (poput seksi afere Vuka Obradovića ili špijunaže Momčila Perišića), dok u drugi vid afera spada organizovani kriminal, odnosno ono što se može podvesti pod nasleđe Miloševićevog režima. Afere, prema mišljenju mnogih, direktno organizuju organi BIA, a sve kako bi prikrili neke druge koje se dešavaju u državi nakon ubistva Đinđića. Pored „podele plena“, na svim nivoima vlasti, među uzrocima čestih afera, prema mišljenju istraživača i analitičara, jesu neuspesi u politici kojima se politički skandali nude kao alternativa. Pored toga što se negativne kampanje koriste kao obavezan dekor predizbornih kampanja, one ionako više podsećaju na bivšu opoziciju a manje na bivši režim. Stranke DOS su se, naime, istim sredstvima služile kada su bile opozicija. Redovni zaključci analiza naših nevolja sa Miloševićem upravo su sadržali ocenu da nam je opozicija razjedinjena i posvađana, te da više brine o sopstvenom narcizmu i liderskim ambicijama nego o biračkom telu. Nesumnjivo, prethodni režim ostavio je plodno tlo za različite mahinacije i zloupotrebe. Između ostalog, nova vlast nije promenila ni Ustav Srbije koji je dugo slovio za diktatorski, što i jeste jedan od uzroka ovako surovih formi borbe za vlast. Najčešće, i pored pretnji tužbama i „pravnom državom“, afere nemaju baš nikakav završetak, a javnost ostaje bez konačne informacije o tome ko su u celoj priči bili dobri a ko loši momci. Krivične prijave, koje protagonisti najpre najave u medijima, a zatim ih podnesu Tužilaštvu ili MUP-u (ili ih nikada ne podnesu), najčešće se zadrže u fiokama, kaže za Blic News advokat Milenko Radić. - Prijava ima na stotine i mogu se podeliti u tri grupe. U prvoj grupi su prijave koje se vraćaju podnosiocu na dopunu. U tom slučaju podnosilac često odustane, dok onaj ko je primio prijavu ima alibi. Drugu grupu prijava čine one koje se prosleđuju dalje MUP-u, ali sada ta institucija traži dodatne provere i dopune, što opet produžava celu priču. I konačno, u treću grupu prijava spadaju one koje su u proceduri. Procedura, međutim, obično potraje, tako da se opet odlaže i konačan ishod afere - kaže Radić. Na pitanje u kom delu „isterivanja pravde“ sistem najmanje funkcioniše, Radić kaže da za tako nešto ne bi optužio isključivo Tužilaštvo ili MUP, jer, prema njegovom mišljenju, ceo sistem ne funkcioniše. Prema mišljenju advokata Milenka Radića, političkoj eliti na vlasti nipošto nije u interesu da se bilo koja afera okonča. - Pođimo samo od zauzimanja preduzeća 5. oktobra. Ako bi se dovela do kraja bilo koja afera, u smislu suđenja i adekvatne kazne za aktere koji su prekršili zakon, moralo bi, recimo, i da se odgovara za kršenje zakona u svim dosadašnjim aferama, počev od nelegalnog preuzimanja preduzeća 5. oktobra - kaže Radić. On navodi i to da vlast, u vreme dok naveliko govori o lustraciji i isterivanju pravde, u isto vreme pravi saveze sa opozicijom, i na taj način je amnestira. - Dakle, da bi se sve to prikrilo, uvek se otkrivaju nove afere. Nijedna afera, definitivno, neće biti dovršena, smatra Radić. Posledice svake afere jesu to da negativno utiču upravo na političare - povećavaju broj neopredeljenih birača i smanjuju popularnost sukobljenih aktera. Posledice afera, prema mišljenju istraživača javnog mnjenja, dvojake su. Posledice su male, kaže Svetlana Logar, ukoliko se sukobljavaju stranke različite orijentacije, a velike su ukoliko dođe do sukoba frakcija unutar stranaka iste orijentacije. Prema njenom mišljenju, afere unutar „reformskih snaga“, od 5. oktobra do danas, imaju i dva dugoročna negativna efekta. - Reforme narod mora da podrži, to i sami političari kažu bilo da su demagozi ili da zaista tako misle, a narod je spreman na to samo ukoliko postoji nekakvo očekivanje od budućnosti. Afere, međutim, obavezno umanjuju takva očekivanja, kaže Logar. Drugi negativni efekat, prema njenom mišljenju, nesumnjivo je negativan sistem vrednosti koji se nameće mladim generacijama. - Stalno se poručuje mladoj generaciji da im sopstveni rad i znanje neće omogućiti dobar život. Poruka je, dakle, ako sve to radiš, ti si budala. Jer, upravo oni koji ne rade tako dobro žive. Srbobran Branković, međutim, smatra da afere mogu da imaju i pozitivan efekat. - Efekat vidim, pre svega, u demistifikaciji političara i razbijanju iluzije o njihovoj nedodirljivosti. Drugi blagotvoran efekat vrši se na samog političara koji će morati da prihvati činjenicu da politički greh ne zastareva nikada, da uvek postoji mogućnost da izađe na videlo - kaže Branković. Osvrćući se na poslednju aferu, aferu „pranja para“, Branković kaže da opredeljenje građana tokom neke afere, pored uopštene osude takvog ponašanja u politici, umnogome zavisi i od stranačke pripadnosti. - Pristalice starog režima drže se refrena koji kaže kako se ništa nije promenilo. Pristalice DSS i Nove Srbije uživaju u sukobima, dok su apstinenti još sigurniji u svoje stavove - kaže za Blic News Branković. Prema njegovom mišljenju, najinteresantnija kategorija birača, tokom poslednje afere, jeste ona koja se koleba između DS i G17 plus, odnosno tzv. Wavers (talasajući birači). - Deo njih će iskristalisati svoje stavove, u zavisnosti od toga ko im se učini uspešniji do kraja afere. Drugi deo će verovatno skliznuti među apstinente, kojih u Srbiji ionako ima isuviše. Ostaje da se vidi kako će se poslednja afera i završiti. Ako je tačna zakonomernost Slobodana Antonića s početka teksta, smeniće je nova afera.
Oktobar 2000 - Rade Marković Posle smene vlasti nastaje borba za smenu šefa DB Srbije Radeta Markovića. On u oktobru podnosi ostavku Koštunici, iako republička služba bezbednosti nije u nadležnosti saveznog predsednika. Nastaje kratkotrajna blokada rada prelazne vlade. DOS podnosi krivične prijave protiv Markovića, ali on biva uhapšen tek krajem februara 2001, posle formiranja Đinđićeve vlade. Maj 2001 - Duvanska afera Zagrebački nedeljnik Nacional objavljuje seriju tekstova o švercu cigareta na Balkanu, optužujući Stanka Subotića Caneta, čijim je privatnim avionom na poslovna putovanja išao Zoran Đinđić. Vlada Srbije pokušala je u to vreme da sklopi posao sa BAT, kompanijom čiji je Subotić najveći distributer u regionu, o izgradnji fabrike duvana u Kragujevcu. Ipak, fabrika u Kragujevcu nije izgrađena, a Đinđić je prestao da se vozi Canetovim avionom. Maj 2001 - Seksi afera Partijske koleginice optužile su Vuka Obradovića, tadašnjeg potpredsednika srpske vlade i lidera Socijaldemokratije, za seksualno zlostavljanje. Obradović je smenjen sa mesta potpredsednika vlade. Vuk Obradović je tada rekao: „Zoran Đinđić i Dušan Mihajlović organizatori su dešavanja u Socijaldemokratiji“. Avgust 2001 - Ubistvo Gavrilovića Ubijen je Momir Gavrilović, nekadašnji visoki operativac SDB. Pet dana kasnije Blic objavljuje da se Gavrilović pre ubistva sastao sa Koštuničinim savetnicima. „Gavrilović je došao u želji da ukaže na prodor organizovanog kriminala u privredni život“, rekao je Vojislav Koštunica. Đinđićeva frakcija u protivnapadu tvrdi da su njegova žena Zorica Radović i sociolog Laslo Sekelj pokušali da naprave paralelni DB, a da se Gavrilović kretao „u kriminogenoj sredini“. Početkom septembra 2001. afera sasvim zamire i više se niko ne pita ko je ubio Gavrilovića. Oktobar 2001 - Pobuna crvenih beretki Nezadovoljne ulogom u hapšenju haških optuženika braće Banović, crvene beretke su se zabarikadirale u svojoj bazi u Kuli, a potom, naoružane do zuba, blokiraju i autoput kod Centra Sava u Beogradu. Zahtevaju obustavu hapšenja svih lica sa haških poternica i smenu ministra policije Dušana Mihajlovića. DS koristi priliku za još jedan napad na Koštunicu. Koštunica ocenjuje da „protest JSO nije ugrozio bezbednost zemlje, pre su je ugrozili uzroci zbog kojih je došlo do protesta“. Pa ipak, načelnik RDB i njegov zamenik Goran Petrović i Zoran Mijatović smenjeni su zbog „propusta u radu“. Mihajlović nije. Januar 2002 - Afera Delimustafić U Beogradu je uhapšen biznismen iz BiH i bivši ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić, za kojim je tamošnja policija izdala poternicu. Pitanje je bilo ko mu je izdao prostorije beogradskog brodogradilišta. DS je tvrdio da je to uradio podzakupac Zoran Drakulić, tada vodeći finansijer DSS. DSS je, pak, tvrdio da mu je prostor izdao Zoran Janjušević, savetnik premijera Đinđića i član Saveta za državnu bezbednost. Dilema je ostala nerazrešena, pošto je Delimustafić ubrzo predat bosanskoj policiji. Mart 2002 - Špijunska afera Pripadnici vojne kontraobaveštajne službe uhapsili su potpredsednika republičke vlade Momčila Perišića dok je predavao poverljiva vojna dokumenta američkom diplomati Džonu Dejvidu Nejboru (za koga su neki mediji tvrdili da je šef CIA za Balkan). Uhapšen je i Nejbor, pa ubrzo pušten. Funkcioneri Vlade Srbije zahtevaju ostavku general-majora Ace Tomića, šefa KOS, zato što je od vlasti „skrivao činjenice koje su od važnosti za nacionalnu bezbednost“. Pošto je Perišić podneo ostavku, afera se postepeno smirila. Suđenje Perišiću, koji se pozvao na poslanički imunitet, u toku je. Jun 2002 - Afera Pavković Koštunica optužuje Đinđića da je preko vladinog Biroa za komunikacije prisluškivao njega i njegovo osoblje. Formirana je Anketna komisija Skupštine Srbije. Koštunica 24. juna razrešava dužnosti Nebojšu Pavkovića, načelnika Generalštaba VJ. Ovaj optužuje Koštunicu da je smenjen jer je odbio zahtev Ljiljane Nedeljković i Gradimira Nalića - upad vojnih specijalaca u Biro za komunikacije. Anketna komisija u avgustu ocenjuje da nije bilo prisluškivanja, ali da jeste razmatran upad u biro. Oktobar 2002 - Afera Orao Iz pisma Nebojše Čovića „jugoslovenskim i srpskim zvaničnicima“, koje je volšebno dospelo do medija, javnost saznaje da je nosilac izvoza vojne opreme iz RS (fabrika Orao) u Irak bilo jugoslovensko vojno preduzeće Jugoimport SDPR. Smenjeni su general Jovan Čeković, direktor te firme, i Ivan Đokić, pomoćnik saveznog ministra odbrane, a zatvoreno je predstavništvo u Bagdadu. Đinđić izjavljuje da Aco Tomić „ne ispunjava zakonske uslove da bude načelnik vojne bezbednosti“. U upravnom i nadzornom odboru te firme sedeli su savezni i republički ministar policije Zoran Živković i Dušan Mihajlović (predsednik). Savezna vlada formira komisiju koja izveštaj podnosi u novembru pod oznakom „državna tajna“. Decembar 2002 - Difens roud Ljiljana Buha, supruga vođe surčinskog klana Ljubiše Buhe Čumeta, najpre nestaje, a zatim javno optužuje muža za kriminalne radnje u saradnji sa delom vlasti. U decembru neko diže u vazduh mašine preduzeća Difens roud, vlasništvo bračnog para Buha, kojima je obavljan najznačajniji deo obnove srpskih drumova. Oglašava se Čume lično i za diverziju optužuje Legiju. Tvrdi da su Luković i Spasojević oteli njegovu suprugu i da je ona pomenuta pisma napisala pod prinudom. Legiju optužuje i za slučajeve Ćuruvija, Stambolić i Ibarska magistrala. Ovaj, pak, odgovara javnim pismom kojim ništa naročito ne demantuje, ali zato otvoreno preti vlastima. Đinđić izjavljuje da policija ima nalog da ispita sve optužbe, ali se, do akcije Sablja, ništa nije dogodilo. Mart 2003 - Šećerna afera Evropska komisija je 4. marta donela odluku da na tri meseca suspenduje povlašćeni izvoz šećera iz Srbije i Crne Gore u EU, zbog sumnji da je izvožen šećer koji nije proizveden u zemlji. U tom kontekstu najčešće je pominjano ime Miodraga Kostića, kuma Nenada Čanka, nekadašnjeg direktora DS. Kada je Vladan Begović, direktor Uprave carina, u maju utvrdio da je čačanska firma Interfrigo muvala sa šećerom, javnost je naprasno saznala da je Begović smenjen tri nedelje ranije. Vlada Srbije je formirala komisiju za ispitivanje nepravilnosti u izvozu šećera. U junu je premijer Zoran Živković izjavio da niko nije utvrdio da su u toj oblasti postojale zloupotrebe. April 2003 - Prepucavanje Čović-Jovanović Potpredsednik vlade Nebojša Čović izjavljuje da je čuo „da su se mnogi iz Vlade Srbije viđali sa Legijom“. Čedomir Jovanović se prepoznaje i odbija napad rekavši da je Čović na sastanku vlade izjavio da su njegove izjave pogrešno protumačene, ali dodaje da je Čović, dok je on sam rušio Miloševića, bio sa Miloševićem na kontramitingu. Prepucavanje se nastavlja sve do kraja maja, uz učešće TV Pinka koji iz svih oružja napada Čovića. Čović je 20. maja, sa potpredsednikom vlade Miodragom Isakovom, zatražio „raščišćavanje svih afera“. Afera se završila sastankom vlade, nakon čega je izdato saopštenje u kojem se kaže: „Nijedan član vlade nije bio uključen u bilo kakve kriminalne postupke ili aktivnosti“. April 2003 - Afera Veselinov Džip Ministarstva poljoprivrede u kojem je bio ministar Dragan Veselinov u saobraćajnoj nesreći usmrtio je Katarinu Marić. Veselinov čas tvrdi da je njegov vozač prošao kroz crveno, čas da nije. Njegova stranka pokušava da porodicu nastradale poveže sa SPS. Uslediće pritisak nevladinih organizacija i medija i traženje ostavke Veselinova. On izjavljuje da je reč o političkoj hajci „nekih partija DOS“. Na preporuku kolega iz vlade, ostavku je podneo dva meseca posle nesreće. Maj-jun 2003 - Radiodifuzni savet Kada je konačno izabran Savet Agencije za radiodifuziju, nastao je spor oko Gorana Radenovića, koji navodno ne zadovoljava uslove za kandidaturu. RTV B92 objavljuje da Radenović živi u Podgorici (sa Kosova poseduje samo izbegličku legitimaciju), a radi za TV Pink. Sporan je i izbor Vladimira Cvetkovića i Nenada Cekića zbog nepoštovanja procedure od strane predlagača. Deo DOS nije glasao za izbor Radenovića, a izabran je uz pomoć poslanika SPS i SSJ. Regularno izabrani članovi saveta, Snježana Milivojević i Vladimir Vodinelić, podneli su ostavke. Afera je završena ponovnim glasanjem skupštine o spornim članovima saveta, čime je njihov izbor potvrđen. Jun 2003 - Afera Banđur Čuvar Okružnog zatvora u Beogradu Slavomir Bađur, na pres konferenciji u organizaciji DSS, optužuje Čedomira Jovanovića da je tokom 2001. više puta posećivao u zatvoru Dušana Spasojevića. Ministar pravde Vladan Batić pred novinare izvodi upravnika zatvora Acu Jovanovića koji Banđura proglašava kriminalcem i saradnikom istog tog zemunskog klana. Jovanović je zatražio sednicu odbora za bezbednost i pravosuđe Skupštine Srbije. Objasnio je da je sa Spasojevićem komunicirao samo preko posrednika, a da je posetio Legiju zbog važnih državnih poslova. On iznosi tvrdnje prema kojima je Ljiljana Nedeljković, šef Koštuničinog kabineta dok je ovaj bio predsednik Jugoslavije, od Radeta Markovića uzela dokumenta koja se odnose na istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije i dosijee lidera DOS. Obe strane proglašavaju pobedu. |
Title: Message
