|
PREMIJER U AMERICI Nije loše, ali - šta bi sa korupcijom? Šta su u Vašingtonu rekli srpskom premijeru Zoranu Živkoviću Autor: Milorad IvanovićBila je to poseta čiji je osnovni cilj bio da pokaže da je Srbija postala normalna zemlja, i taj cilj je postignut. Ovako bi se, u najkraćem, moglo sublimisati ono što su sagovornici Blic Newsa rekli ocenjujući višednevnu posetu premijera Srbije Zorana Živkovića Vašingtonu i Njujorku, gde se sreo sa vodećim ličnostima američke administracije, privrede i medija. Portparol Stejt departmenta Karlos Aranaga rekao je za Blic News da je poseta poslužila da se istakne i ojača dalji proces uključivanja Srbije u evro-atlanske integracije i da se pojača stabilnost i razvoj. - Ovom posetom želeli smo da pokažemo našu želju da se nastave reforme koje su započete za vreme premijera Đinđića - kratko je rekao Aranaga. Na pitanje da li je tokom razgovora, koji su zvanično opisani kao srdačni i prijateljski, bilo i nekih značajnijih neslaganja, naš sagovornik je istakao da, koliko je njemu poznato i koliko je mogao da čuje na internim brifinzima u Stejt departmentu koji su bili posvećeni ovoj temi, neslaganja nije bilo. To je ono što je bilo zvanično. Nezvanično, ispod osmeha upućena je i pokoja kritika i prekor. - To se dešava sa svim zemljama i na to se treba pripremiti - reći će za Blic News Džon Halsman, analitičar za Balkan ugledne Heritidž fondacije, organizacije bliske Republikanskoj partiji predsednika Džordža Buša i, što ne reći, naklonjene Srbiji. S Halsmanom smo razgovarali dva puta - nekoliko minuta uoči njegovog susreta sa premijerom Živkovićem u protekli petak, i u ponedeljak kada su mu se utisci slegli. Uoči sastanka Halsman je rekao da je najvažnija poruka koju će preneti premijeru Srbije Zoranu Živkoviću, a „koju su mu dan pre toga jasno preneli i Kolin Pauel i Kondoliza Rajs“ jeste da Srbija mora da se izbori sa korupcijom i da bi tu borbu trebalo shvatiti veoma ozbiljno. - Mora se nastaviti borba koju je započeo tragično preminuli premijer Zoran Đinđić. Ako se ne izborite sa korupcijom, neće biti novih stranih ulaganja i novih radnih mesta. Mi želimo da vam pomognemo, ali borba protiv korupcije je nešto protiv čega morate sami da se izborite - objašnjava Halsman. Izvori Blic Newsa iz Vašingtona kažu da je, nekoliko dana uoči posete, u Vašington otputovao i američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri koji je zvaničnike Stejt departmenta i administracije upoznao sa problemima kroz koje Srbija trenutno prolazi, posebno naglasivši pitanje korupcije među vladinim zvaničnicima i probleme sa slobodom medija. Naši sagovornici naglašavaju da je poruka jasno preneta premijeru Živkoviću. U drugom razgovoru sa Halsmanom, on je izrazio svoje zadovoljstvo rezultatima sastanka sa srpskim premijerom, ali je iz onoga što je rekao bilo jasno da je bilo i nekih neslaganja. - U razgovoru sa premijerom pokrenuo sam tri ključna pitanja, od kojih je borba sa korupcijom bila na drugom mestu. Ukazali smo premijeru da je neophodno da se sudstvo stavi na noge, da bude nezavisno, kako bi stranci koji ulažu znali da novac koji donose u Srbiju neće „dobiti noge“. Vlada je učinila neke pomake, ali se mora uraditi mnogo, mnogo više - rekao je Halsman. Glavno pitanje, oko koga nije postignut dogovor, jeste tužba koju je Srbija pokrenula protiv Natoa pred Međunarodnim krivičnim sudom. Halsman je tu odluku nazvao idiotskom, a nepristajanje da se tužba povuče „detinjastom“. Treće pitanje je „slučaj Mladić“, i tu je predložena jača saradnja obaveštajnih službi SAD i Srbije, kako bi se ušlo u trag najtraženijem beguncu. Džejms O’Brajan, nekadašnji specijalni američki predstavnik za Balkan, potvrdio je da je borba protiv korupcije nešto na čemu će američka administracija insistirati. - Veoma je važno da Srbija sama definiše kakva država želi da bude i kakvu vrstu privrede i ekonomskih odnosa želi da ima. Sada vidimo da se u Srbiji vode političke borbe, da se demokratski izabrani lideri međusobno svađaju umesto da se stvara strategija za dalji napredak. Ono što je neophodno i što je sigurno preneto premijeru je neophodnost da se otarasi ljudi iz prethodnog Miloševićevog režima koji su se tokom ratnih godina obogatili i koji koriste ovo vreme tranzicije da se još više obogate - kaže O’Brajan za Blic News. Damjan de Krnjević-Mišković, urednik vašingtonskog lista Nacionalni interes, koji je proteklih dana pažljivo pratio Živkovićevu posetu Americi, slaže se sa analitičarem Heritidž fondacije da je pitanje Mladića i tužbe protiv Natoa izbilo u prvi plan, u drugom delu Živkovićeve posete Americi. Govoreći o rezultatima posete, naš sagovornik kaže da je ona „imala skromne ciljeve i da je to je dobro jer pokazuje da se susreti lidera dve zemlje ne moraju dešavati samo kada postoje veliki i dramatični događaji“. - Što se problema korupcije tiče, ono je postavljeno kao jedno od tema, ali nije bilo strateško. Za Ameriku je mnogo važnija borba protiv terorizma i uloga koju bi Srbija mogla da odigra, šaljući svoje mirovne trupe, što je premijer Živković u razgovoru sa Kolinom Pauelom i ponudio - ističe Mišković. On kaže da je na jednom skupu na kome je gost bio Živković postavljeno i pitanje medija u Srbiji, ali da je odgovor koji je Živković dao zadovoljio američke domaćine.
Iako je srpski premijer Zoran Živković postavljanjem novog predsednika Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać izrazio spremnost vlade na saradnju sa ovim ekspertskim telom, članovi saveta ponovo su izrazili oštro nezadovoljstvo zbog upornog ignorisanja njihovih predloga i sugestija, ovoga puta preteći kolektivnom ostavkom. Jedan od članova saveta, profesor Nikola Milošević u petak je već saopštio da će istupiti iz ovog tela, dok je preostalo članstvo najavilo odluku o daljem nastavku rada nakon sastanka sa premijerom Živkovićem, koji bi trebalo da bude održan do kraja ove nedelje. U razgovoru za Blic News Verica Barać kaže da je nezadovoljstvo Nikole Miloševića opravdano i da se s njim slažu svi članovi saveta, s obzirom na to da je savet još pre godinu dana predložio vladi donošenje osnovnih antikorupcijskih zakona, od koga je usvojen samo Zakon o finansiranju političkih partija, i to sa odloženom primenom od 2004. godine. „Miloševićev izbor da sam podnese ostavku je opravdan, ali smo se mi ostali dogovorili da to učinimo zajedno, ukoliko ustanovimo da ne postoje elementarni uslovi da nastavimo sa radom, odnosno da vlada nije spremna da podrži mere za sprečavanje korupcije“, objasnila je Baraćeva. Ona je podsetila da je još jedan od pokazatelja ignorantskog stava vlade činjenica da uprkos zahtevu saveta na jednoj od prvih sednica, još uvek nisu dostavljeni potpuni podaci o članovima vlade koji su postavljeni u upravnim odborima javnih preduzeća. Savet je, takođe, konstatovao da postupci inicirani krivičnim prijavama Budžetske inspekcije podnetim 2001. i 2002, još uvek nisu okončani, a bez odgovora ostao je i predlog da se angažuje nezavisna revizorska kuća koja bi ispitala poslovanje RTS-a, Televizije Pink i drugih radiodifuznih preduzeća. Verica Barać dalje navodi da Vlada Srbije nije prihvatila ni predlog saveta da opozove članove Radiodifuznog saveta da bi se u ponovljenom postupku uspostavila zakonitost u njihovom izboru, dok je najava vladine pres službe da će savetu dostaviti dokumentaciju o finansiranju G17 plus, što je trebalo da predstavlja prvu prijavu o korupciji od strane Vlade Srbije, „iskorišćena za dostavljanje privatne predstavke gospodina Nemanje Kolesara“. „Ovakav postupak pres službe vlade, Savet za borbu protiv korupcije smatra pokušajem instrumentalizacije našeg rada, jer smatramo da se službe, prostorije i simboli vlade mogu koristiti isključivo u skladu sa zakonom“, upozorila je Baraćeva. Ona je podsetila da je savet započeo rad i u vezi sa privatizacijom Telekoma, izvozom šećera, legalizacijom objekata i izvozom oružja. Što se tiče aktuelne afere međusobnog optuživanja za korupciju službenika Vlade Srbije i članova G17 plus, Baraćeva je rekla da tu ima „nekoliko krupnih stvari“ i da bi njihovo istraživanje predstavljalo ogroman posao. Ona je još najavila da će tom prilikom savet organizovati konferenciju za novinare, kada će biti saopštena konačna odluka ovog tela. Emilija Radibratović |
Title: Message
