Kosovo na
prodaju
Za
jedne, Albanci su civilizacijski zaostali više od 50 godina, niko
“pametan” ne želi da živi sa Albancima. Drugi stav je: mi smo pre vas,
Slovena, živeli na Balkanu
Pitanje je može li
Kosovo biti nešto drugo, a da ne bude ni geto, ni rezervat, ni prostor gde
postoji fašistoidni nacionalizam, genocid, etnički čist prostor, i/ili pak
zona bezakonja, tranzita droge i oružja na ovim balkanskim vetrometinama?
Da li je Kosovo na prodaju, ko je kupac, ko je prodavac, ko će odrediti
cenu, a ko će uzeti proviziju?
Odgovori su različiti. Za jedne, Kosovo ne može biti prostor na kome mogu
da se primene savremene civilizacijske vrednosti. Albanci su
civilizacijski zaostali više od 50 godina, niko “ pametan” ne želi da živi
sa Albancima; njima ne treba verovati ni u slučajevima kada se pojavljuju
sa drugim političkim opcijama jer cilj im je isti, stvaranje velike
Albanije. Zatim sledi “argumentacija” da su oni muslimani, a mi
pravoslavni, da se u moralnim, etičkim i religioznim vrednostima bitno
razlikujemo i iluzija je da živimo zajedno; da iza ideje o velikoj
Albaniji stoji država Albanija, a iza nje, strane sile, čime se problem
još više komplikuje i čini suživot nemogućim. Znači, rešenje je da se
podelimo. Srbija da proda Kosovo, a Makedoniji je “Kosovo perspektiva” ako
ne izvrši teritorijalno razgraničenje, ako ne izgradi “zid” i time se
zaštiti od albanizacije. Zato, vreme je da se ujedinimo i da stvorimo,
kako je jedan makedonski profesor u penziji rekao, “antivelikoalbansku
koaliciju”, odnosno da formiramo osovinu Skoplje-Beograd, kako je nedavno
predlagao, sada bivši, lider VMRO DPMNE Georgijevski (nije jasno zašto u
tu osovinu nisu uključene Crna Gora i Grčka koje isto tako imaju šta da
kažu).
Drugi stav je: mi smo pre
vas, Slovena, živeli na Balkanu (reč je o periodu pre 16 vekova kada na
Balkanu takođe nisu živeli samo Iliri kao što ni pitanje ilirskog porekla
Albanaca nije konačno, gledano sa stanovišta i novijih istorijskih i
lingvističkih istraživanja); Kosovo je deo Albanije, iako nema nijednog
relevantnog međunarodnog skupa gde je Kosovo tako tretirano, niti se R.
Albanija zvanično izjasnila da stoji iza tog projekta; da Sloveni i
Albanci ne mogu zajedno da žive. Verovatno zbog političke konjunkture, ili
se radi o redukciji projekta velike Albanije koji ima privremeni karakter,
ne postavljaju pitanje je li moguć život sa Grcima koji nisu Sloveni, a
gde živi i radi veliki broj Albanaca, niti je pak zanemarljivo pitanje
Epira i sl.
Depopulacija je
proces koji predstalja najveću kaznu i za Srbe i za Makedonce i za
Albance. Svakako i za druge narode na ovim prostorima, bez perspektive i
nade. Tvrdnje da Albanci imaju šta da ostave, a i da emigriraju u
inostranstvo, više ne važe jer se iseljavaju kompletne i to pre svega
mlade porodice. Albaniju, po različitim osnovama, napustilo je više od
milion ljudi u potrazi za elementarnom egzistencijom. Nezavisno od
političkih manipulacija, nagovešteni podaci popisa u Makedoniji pokazuju
trend depopulacije ne samo makedonskog već i albanskog stanovništva. Na
putu bez povratka, bilo zbog ranijih policijskih i drugih, pre svega
ekonomskih faktora i osećaja besperspektivnosti odlaze mladi bračni parovi
i stručnjaci nezavisno od njihove nacionalne pripadnosti.
Integracija znači brisanje
granica, slobodna cirkulacija kapitala i rada nezavisno od nacionalne,
verske ili bilo kakve druge pripadnosti. Ona za Albance znači pravo da
razvijaju biznis u Beogradu, Skoplju, Sofiji. Ko će zabraniti Srbima i/ili
Makedoncima da isto to rade u Tirani, Prištini, Skoplju, Beogradu? Može,
ali u tom slučaju nemojte tražiti ulazak u Evropsku uniju i nestanite u
zoni sumraka na Balkanu.
Takođe,
Kosovo i Metohija se ne može tretirati samo kao pitanje Makedonije i/ili
Srbije. Kosovo je u istoj meri i problem Crne Gore i Grčke i regiona u
celini, ali pre svega problem Evrope i SAD. Instaliranje američkih vojnih
struktura i struktura NATO-a u regionu je u završnoj fazi. Strategija
njihovih interesa, pre svega vezanih za energetske resurse u regionu
Bliskog istoka i Zakavkazja je obezbeđena. Zadržavanje kontrolisane krize
i nestabilnost na Balkanu biće njihov interes samo i ukoliko budu ugroženi
njihovi strategijski interesi. Otud i poruke da prolazi vreme
nacionalističkih ideja i aspiracija na Balkanu. Naravno, ne treba
zaboraviti da Balkan može biti zona konfliktnih interesa pa i međusobnih
pritisaka.
Da zaključim, moj
lični stav je razviti demokratske institucije na Kosovu, a pre svega
političke strukture koje će imati dovoljno kapaciteta da otvore nove
demokratske procese i efikasan sistem zaštite zakonitosti. Sa političke
scene Kosova moraju otići oni koji nisu spremni za to. To je zadatak onih
koji su dali obavezu da će izgraditi nove odnose na Kosovu. Eliminisati
sve takozvane međunarodne organizacije i spekulativne kompanije koje
svojom delatnošću i povezanošću sa političkim, državnim, kriminalnim
strukturama stimulišu organizovani kriminal. Ne sme se dozvoliti da
šleperi i transporteri samo zbog svoje registracije budu van kontrole
carinskih i drugih organa. Intenzivno razvijati političke, a pre svega
ekonomske odnose između R.Albanije, Srbije i Crne Gore i Makedonije i
uopšte celog regiona, posebno kroz zajedničke projekte u infrastrukturi i
energetici. Sadašnji nivo intermedijske saradnje i dostupnosti informacija
ne može se kvalifikovati ni kao početna faza nekakvog regionalnog
multimedijalnog sistema, koji je toliko neophodan u ovom vremenu krize i
beznađa. Zato neretko se ljudi iznenade kad im se kaže da je Albanija
toliko muslimanska koliko i hrišćanska, da je postavljanje pitanja verske
pripadnosti u R. Albaniji pitanje koje uvek kod sagovornika izaziva
čuđenje i sl. Naš nivo međusobne informisanosti stao je negde na periodu
pre Drugog svetskog rata. Žuriti sa rešavanjem ovog problema ili bilo
kakvim zagovaranjem deobe teritorija nije u interesu bilo kog naroda. Može
to da bude interes samo određenih političkih grupa čiji su interesi
prepoznatljivi.
Možemo li
razgovarati umesto da delimo i raseljavamo ljude sa njihovih vekovnih
ognjišta? Zar stvarno nemamo lidere koji mogu da razgovaraju? Svakako za
razgovor su potrebna bar dvojica.
To je, nadam se, ne samo moj lični stav na ovu temu koja je momentalno
goruća tema ne samo u Srbiji i na Kosovu.
(Autor je bio zamenik saveznog
sekretara za unutrašnje poslove
u
nekadašnjoj SFRJ) |
