Korenski je ispavnije srbski ili serbski i tu je gospodin Grujic apsolutno u
pravu.
Imenica Srbin ima dve osnove, Sur i Bel, a to su imena starih srpskih bogova
(SurBelan, SrBelan, SrBan, Srbin). Medutim, kada je srpski jezik u pitanju,
primecujemo da je u pridevu "srpski", daleko lakse i prirodnije izgovoriti
bezvucno "p" nego zvucno "b". Posto smo mi usvojili pravilo "da pisemo kako
govorimo" (o tome da li je to dobro ili lose tesko je govoriti), tada ni
Dusan ne gresi kada nas uverava da je "srpski", ako ne ispravnije a ono bar
prirodnije od "srbski". I Rusi i Poljaci znali su da u izvesnim toponimima
nacine istu glasovnu promenu (Serpuhov, Sijerp).
Stvar je u tome, zapravo, da Srbi moraju vec jednom da naprave etimoloski
recnik srpskog (srbskog) jezika, koji ce neporecivo dokazati svetu da su svi
evropski jezici iz njega ponikli.
Da li cemo to ikada uraditi, ja ne znam, ali to bi, istovremeno bio najbolji
nacin da se dokaze nepostojanje tzv. jezika, hrvatskog, bosnjackog i
nesrecnog crnogorskog, koji je vec u "stvaranju". I ne samo to, vec bismo
bili u stanju da dokazemo, da su svi drugi slovenski jezici samo varijante
srpskog, jedinog jezika, mozda i na citavoj planeti, koji se prirodno
razvijao i toliko logicno granao, da se svaka pojedinacna rec u njemu moze
vratiti svom surbelovskom korenu (Zora Bela). Dace Bog da i taj posao
dovrsimo...
S postovanjem,
Dusan Vukotic
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
