|
![]() by ![]() Datum:10. avgust 2003. g.
Upozorenje:Ukoliko
ste ovu poruku dobili greškom ili više ne želite da dobijate nove informacije i
tekstove sa ARTEL GEOPOLITIKA pritisnite [EMAIL PROTECTED] i u rubrici
"subject" napišite "unsubscribe".
MANIPULACIJA SA POTRTOŠACKOM
KORPOM
[EMAIL PROTECTED]
Mirela Beloševic, novinar
Beograd, 8.avgust
2003. godine
Naš covek se pri samom spomenu "potrošacke korpe" u najmanju
ruku naježi, ali cešce ozbiljno naljuti jer je ocigledno da cifra koja se
pominje ne odgovara realnom životu. Potrošacka korpa je pogodna za manipulisanje
i preko nje se najcešce pokušava dokazati kako živimo bolje. Ne mnogo, ali ipak
bolje jer i u iskrivljenom prikazivanju istine treba biti
suptilan.
Republicka vlada svakog meseca, mada sa velikim zakašnjenjem,
objavljuje "potrošacku korpu" za prethodni mesec (za avgust ce biti objavljena
20-og septembra). Njihova metodologija je preciznija ali u Savezu samostalnih
sindikata Srbije kažu da je "sindikalna korpa" bliža životu. Vlada Srbije ima
takozvanu minimalnu potrošacku korpu i ona je u junu bila 11000 dinara i
prosecnu od 17 584 dinara. Sindikat ima osnovnu potrošacku korpu za koju je u
avgustu (dakle nešto su brži) trebalo izdvojiti 15400 dinara. Sindikalna korpa
sadrži 36 artikala ishrane, 6 higijene, 8 odevanja, 5 iz domena troškova
stanovanja kao i uracunat prevoz, udžbenike, štampu. Vladina minimalna korpa ne
sadrži izdatke za stanovanje, odevanje i štampu što znaci da coveka tretiraju
iskljucivo kao biološko bice. U sindikalnoj korpi je uracunato najnovije
poskupljenje energenata, mesa i mlecnih proizvoda. Naravno ni u jednu potrošacku
korpu nisu ukljuceni izdaci za trajna potrošacka dobra ali se zato i podacima o
manjem broju prosecnih plata koje su potrebne za kupovinu, recimo veš mašine,
koriste da bi se pokazalo kako bolje živimo. Doduše naš standard je bio "dno
dna". Kod nas se mogu naci pravi antikviteti kucnih aparata koji se još koriste.
Medjutim kad platimo hranu, komunalije ne ostaje novca ni za odevanje a kamo li
za trajna potrošna dobra.
Da biste uopšte razmišljali o troškovima, morate
imati, naravno, prihode.Poslednje podatke o zaposlenosti Sindikat ima za mart i
prema tim podacima u Srbiji ima 1 900 000 zaposlenih. Nisu uracunate zanatske
radnje gde je još 300 000 ljudi radi. Po priznanju vlasti 950 000 nezaposlenih
je evidentirano na tržištu rada. Ima onih koji su na evidenciji a rade u domenu
sivog tržišta ali i medju zaposlenima ima 237 000 koji nisu primili platu, 52
000 je primilo platu manju od 4000 dinara, 300 000 ljudi prima manje od
minimalne plate. Sa druge strane, veliku zaradu prima 1 400 000 zaposlenih.
Junska neto prosecna plata (teško je na osnovu statistickih podataka zakljuciti
kako živimo kad su svi podaci za razlicite periode) je 11 346 dinara. Jedna
prosecna plata ne može da pokrije osnovnu potrišacku korpu.Ukoliko ste srecnik
koji ima u kuci dve prosecne plate ostaje i za komunalije. Troškove za
pozorište, izlaske, mogu da sebi dozvole samo oni sa dve plate iznad proseka. Za
letovanje se prosecni snalaze sa cekovima na pocek, ulaskom u minus sa velikom
neizvesnošcu da li ce do kraja godine to moci da nadoknade.
U sindikalnoj
potrošackoj korpi recimo nema kackavalja, kiselo-mlecnih napitaka vec samo
domaci sir.Tako da se mi nikako ne možemo porediti sa potrošackim korpama u
svetu jer bi smo tek onda bili svesni svoje loše situacije.Teže se naravno živi
u gradu jer ukoliko nemate posao alternativa je samo sivo tržište.U toku je
sankcionisanje sivog tržišta da bi bili bliži svetu ali pri tom naš covek nema
mogucnosti za zaradu kao što postoje u razvijenim zemljama.
Sasvim sigurno
nije rešenje prikrivanje podataka koji svedoce o lošem životu jer to samo
iritira. Sindikat predlaže da se podje od relanih podataka i uspostavi socijalni
dijalog za koji tvrde da ga uopšte nema. Skoro je, recimo, izašla knjiga u kojoj
se poredi socijalni dijalog u Bugarskoj i kod nas.U sindikatu se pitaju da li su
podatke za takvo poredjenje dale vlasti jer po mišljenju sindikata, kao što
rekosmo, dijaloga nema. Postoje samo "loši momci" koji se usudjuju da tvrde da
živimo loše. Pa cak i po priznanju vlade 680 000 ljudi je u zoni siromaštva a
ako bi se granica siromaštva pomerila samo za 10 odsto bilo bi ih 2 miliona.
Znaci, sve je pitanje kriterijuma i spremnosti da se prizna loše stanje. Samim
iznošenjem podataka koji ilustruju lošu situaciju ne znaci da ste destruktivni i
da kocite reforme, što je omiljena optužba ove vlasti, vec da prosto želite da
od tog priznanja krenete ka boljem.
Napomena : Ako želite da saradjujete, ako mislite
drugacije ili želite nešto da saopštite, obratite nam se - i obavezno potpišite
!
ARTEL GEOPOLITIKA je
privatan, nezavisan i nelukrativan web site koji se izdražava od volonterskog
rada nekolicine entuzijasta.
Ukoliko vam se informacije koje ARTEL
GEOPOLITIKA objavljuje dopadaju bili bismo zahvalni da nas
podržite bilo kojom finansijskim doprinosom ili kroz
reklamiranje na našem web site-u. Vaša
pomoć biće upotrebljena za još kvalitetnije selektiranje informacija,
njihovo brže postavljanje na site i, što smatramo možda i
najvažnijim, prevodjenje najkvalitetnijih tekstova i na druge
jezike.
Za dinarske uplate: Rade Drobac- Postanska stedionica-, žiro račun br. 908-20001-18-8888-47712653
Za devizne uplate: Rade Drobac- Nacionalna
[tedionica- Devizni ra~un br.:
00-305-0002922.2
|
