Ili izbori, ili
ulica
Posle velikog poraza na poslednjim republičkim izborima
Srpski pokret obnove nije ušao u parlament. Bili su to teški trenuci i za
stranku i za Vuka Draškovića. Posle tri godine, na vanrednim i dopunskim
lokalnim izborima ova stranka prolazi daleko bolje i, u proseku, osvaja
oko dvanaest procenata glasova. Da li se Srpski pokret obnove i Vuk
Drašković ozbiljno vraćaju na političku scenu? Izbori će pokazati koliko
ko vredi, a ankete i prognoze karavani donose a vetar odnosi.
Ponovo ste u javnosti.
Znači li to da nas čeka “burna”
jesen.
- Da, mislim da će jesen
biti dosta burna.
Ni leto nije
mirno. Ide afera za aferom, a vlada kao da nije
odavde...
- Mi već dve i po godine
gledamo i slušamo samo ovakve stvari. To je pogubno po građane, po naciju
i po državu. Najstrašnije je što je ovakvim ponašanjem i vladanjem koje se
svelo na golu pljačku, bezakonje i rasprodaju države, narod oteran u neku
opasnu apatiju i ćutnju, pa se stiče utisak da ovo propadanje može da
traje dokle vlast hoće. Ne mislim da će biti tako. Mislim da će iz ove
omorine nešto da grune. Uvek grmljavini prethodi omorina.
Da li ste posle 5. oktobra
očekivali da će opozicija, postepeno, kako je vreme prolazilo, da se nađe
u teškoj situaciji? Da li ste očekivali da će opozicija u Srbiji, gde se
ubrzo našla i Demokratska stranka Srbije, imati tako trnovit put da pokaže
da postoji, da dođe u novine, na
televiziju?
- Nisam očekivao pre
5. oktobra da će to ovako izgledati posle 5. oktobra. Nisam očekivao, jer
sam verovao da će Srpski pokret obnove dobiti najveći broj svojih
tradicionalnih birača. I da smo dobili te svoje birače, onda bismo imali
dve mogućnosti - da snažan SPO sa svojim snažnim, autonomnim poslaničkim
klubom bude u vlasti, da diktira tempo i smer demokratskih reformi. I u
tom slučaju svega ovoga bezakonja i kriminala ne bi bilo.
Da li ste očekivali od saboraca
da istog trenutka kad postanu vlast zaborave demokratska
pravila?
- Očekivao sam. I to je
bio jedan od razloga zašto Srpski pokret obnove kao tvorac DOS-a donosi
odluku da samostalno izađe na izbore. Ako nekog dobro poznajete, onda se
prema tome i postavljate. Sada se vidi da smo pravilno procenili, a pri
tome loše prošli. Ponavljam, i da se više ne bavimo prošlošću, da je
Srpski pokret obnove dobio svoje glasove, sasvim drugim putem bi išla
Srbija.
Kako ste doživeli
ukidanje televizijskih prenosa? Bila je to demokratska tekovina, izborena
upornom borbom protiv bivšeg
režima.
- Sa ogorčenjem. Doživeo
sam to gotovo kao namerno nipodaštavanje 9. marta 1991. godine kada su
izboreni direktni televizijski prenosi. Milošević je nekoliko puta dolazio
na ideju posle toga da ukine direktne televizijske prenose, ali je uvek
Srpski pokret obnove odgovarao: Tog trenutka imaćeš novi 9. mart. Ali nije
to jedino što je opozicija bila izborila pod Miloševićem, a sada se
ukida.
Kad očekujete izbore? Kad
smo pomenuli olinjalu frazu “vruća jesen” nismo mislili na neko miholjsko
leto, nego na tešku ekonomsku situaciju, čistu bedu. Da li očekujete da će
izbora biti ove godine; kada i kakvi izbori opoziciji najviše odgovaraju?
I još jedno pitanje posle toga.
-
Izbore očekujem krajem zime iduće godine.
Baš vam hvala za stilsku
figuru.
- Znači, negde u
martu-aprilu.
Posle
ustava.
- Ne, toga ustava, ni
Sretenjskog referenduma neće biti. Biće nečega, verujem, na jesen što će
da spreči i prekine ovu strategiju kupovanja vremena za sebe a na štetu
Srba i Srbije.
Na šta
mislite?
- Mislim na velike
proteste koji će valjda da uslede ove jeseni i koji će vladi zapretiti
time da može da odleti i bez izbora. I tada će po ubrzanom postupku, bar
tako bi trebalo da bude, da se formira neka prelazna vlada koja će
pripremiti set demokratskih zakona za vanredne
izbore.
Čisto sumnjamo da će
narod, ovakvim kakvim ga je Bog dao, sam krenuti u proteste. Neko sve to
mora da organizuje.
- Nesreća je
što vodeća snaga opozicije svoju političku strategiju temelji na
nečinjenju ili čekajući da se probudi Marko - vidite šta se sve događa, a
on se neće nikada probuditi. Zamislite da Srpski pokret obnove ima, kao
neki, poslanički klub od četrdeset i nekoliko
poslanika.
Mislite na Koštunicu i
Marka Kraljevića, koga je Vuk Karadžić u pesmi
uspavao...
- Mislim na Koštunicu.
Davno bi ovo bilo rešeno. Ne može se u politici delovati sa pozicija
nečinjenja ili bar ne uvek.
I ono
što se ne čini, odgovornost je.
-
Naravno. Nije dovoljno samo sedeti i komentarisati i kritikovati, a pri
tome ne iskoristiti, ne pokušati ništa da se zaustavi to što kritikujete.
Verujem da bi takoreći identična situacija bila i pod Miloševićem da nije
bilo, pre svega, te motorne snage svakodnevnih pritisaka, demonstracija,
protesta, otpora, koja se zvala Srpski pokret obnove. Evo, sad na
Preobraženje 19. avgusta pozvani smo u srce Šumadije Velja Ilić, Voja
Koštunica i ja da govorimo na skupu radničkog pokreta Otpor u Kniću. To je
radničko-seljački pokret Otpor. Baš me zanima kakvo je raspoloženje u srcu
nacije, u Šumadiji.
Ko je pristao
tamo da govori?
- Koliko znam,
prihvatio je i Velja, a da li je prihvatio i Voja, ne znam, videćemo.
Pripremaju se, izgleda, izmene
izbornog zakona. Čuli ste da se pominje većinski i neki mešoviti sistem.
Cesid je protiv toga.
- Pa, čujem
i ja da u Demokratskoj stranci kombinuju sa većinskim sistemom jer im se
čini da će narod možda da glasa pre svega, za televizijska lica, a pošto
apsolutno vladaju centralnim elektronskim medijima, onda će u tome videti
svoju jedinu šansu. Ne verujem da je naš narod toliko naivan i verujem da
razlikuje krupijea u kockarnici, bez obzira na to koliko se on pojavljivao
na televiziji, i nekoga ko treba da vodi državu i da je vadi iz ovoga
živoga blata, danas čak mnogo dubljeg nego što je bilo one noći kad je
objavljen Miloševićev pad. Izborni zakoni su pripremljeni i mogu se
usvojiti za jedan minut. Reč je upravo o Cesidovim izbornim zakonima koji
su apsolutno primereni evropskim demokratskim standardima.
To znači proporcionalni sistem,
jedna izborna jedinica i cenzus od dva
odsto...
- Većinski sistem će
terati stranke u neprincipijelne koalicije. To je nokaut sistem. U
krajnjem slučaju, nemam ništa ni protivu toga. Onaj ko bude hteo
nokaut-sistem, mora unapred da zna da će biti nokautiran.
Jednog dana, a možda i
posle.
- Ne, biće nokautiran na
prvim izborima. Ali šta ćemo mi dobiti? Savez rogova u vreći. To je ono
što sada imamo. Proporcionalni izborni sistem je u tom smislu najbolje
rešenje. Neka svi izađu sa svojim programima, sa svojim listama i posle
izbora da se lepo napravi normalna posleizborna koalicija između stranaka
srodnoga ili sličnoga programskog
opredeljenja.
Kad je reč o Srpskom
pokretu obnove, mi smo nacionalnodemoratska ili demokratskonacionalna
stranka liberalnog opredeljenja i na ovom terenu tražimo svoje saveznike.
Bilo bi dobro da nešto kažete i o
ovoj državnoj zajednici koja se piše malim slovima.
- Ova i ovakva državna tvorevina
trajaće samo onoliko koliko su na vlasti oni koji su je stvorili. Verujem
da će veoma brzo vlast u Srbiji biti promenjena i da ćemo uspeti da
sačuvamo zajedničku državu sa Crnom Gorom. To želim.
Srbija je danas centralizovana
država i to nije dobro. Šta u tom smislu
predlažete?
- U Srbiji vlast treba
decentralizovati, spustiti je generalno na nivo opština i gradova, kao u
Americi, kao u Švajcarskoj, i omogućiti građanima da oko 70 odsto dohotka
koji stvaraju u opštini, u gradu, ostaje njima, a da 30 odsto odlazi u
Beograd za finansiranje onih državnih službi i ustanova koje ne mogu biti
opštinske. Ne može vojska biti opštinska. Ne može diplomatija biti
opštinska, itd.
Ključno pitanje
za nas jeste jedino šta ćemo sa Kosovom, i kako rešiti tu muku. Imate li
rešenje za Kosovo?
- Kosovo i
Metohiju ne možemo ni odbraniti, ni zadržati krupnim rečima, deklaracijama
o tome da treba u Ustavu da zapišemo da niko nema prava da se odriče
Kosova i Metohije, niti možemo tu pokrajinu da zadržimo u Srbiji
papagajskim, gotovo uslovno-refleksnim ponavljanjem - po Rezoluciji 1244
Kosovo je neotuđivi deo naše državne teritorije i da je izlaz u
multietničkom, multinacionalnom Kosovu i Metohiji. Ne. Treba jasno reći da
Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji ne mogu da žive zajedno i da je jedini
način da žive odvojeno jedni pored drugih, svako u svojoj opštini, u svom
gradu ili delu grada, u svom kantonu.
Kako objašnjavate da ova vlast,
pa ni birači, ne slave ni 5. oktobar? Evo, tri godine nema proslave. Zašto
se 5. oktobar ne slavi naveliko?
-
Zato što narod zna da se tog dana odigrala velika prevara i manipulacija
tim narodom koji nije hteo ovo. To je dan saveza između komande
Miloševićevog državnog terorizma i novih vlasti u
državi.
Priča sa spomenicima i o
spomenicima opet liči na 1945. godinu. Hoće da sklanjaju stare i da stave
neke svoje spomenike. A vlast traje “samo” tri godine.
- To je deo priče da se vlast
toliko osilila da vreme računa od sebe, što je dokaz najvećeg
primitivizma. Mislim da, ma koliko da su iskreno marksisti, u ovome
slučaju ne poštuju ni samoga Marksa, jer on na jednom mestu kaže da samo
za primitivca istorija počinje od dana kad se on rodio ili od dana kad se
on dočepao vlasti.
Kao čovek koji
je preživeo dva atentata, kad je reč o atentatu na Đinđića, prema vašem
saznanju da li je to samo naše delo, srpsko, ili ima i nekog inostranog
faktora u ubistvu Đinđića?
- Ne
znam. Valjda će se to na suđenju makar delimično otkriti. Ja sam iznenađen
činjenicom da je, recimo, Milorad Bracanović pušten na slobodu. Možda
protivu njega nema nikakvih dokaza. Ne znam. Ali, ako on kao stvarni šef
Državne bezbednosti do dvadesetak dana pre Đinđićevog ubistva nije
odgovoran za taj zločin, onda nije ni Legija, jer bez saradnje i bez
organizacione uloge vrha Državne bezbednosti ubistvo nisu mogle da izvedu
same “crvene beretke” ni “zemunski klan”. Konačno, i onaj koji je, prema
policijskoj optužnici, povukao okidač nije nikakav mafijaš, nego
potpukovnik elitne policijske jedinice i pripadnik Državne bezbednosti.
Ovih dana izdali ste knjigu
“Zločin bez kazne”. Šta možete da očekujete od vlasti koja teško rešava i
slučaj ubistva svoga premijera?
-
Knjiga je zbornik dokumenata, činjenica koje su nesumnjive, neoborive. I
na osnovu tih dokumenata i činjenica moguće je izreći kazne svima koji su
učestvovali u zločinu na Ibarskoj magistrali, ali ta knjiga je takođe i
skener celokupne piramide državnoga terorizma Slobodana Miloševića, koji
je ostao netaknut i posle 5. oktobra 2000. godine.
Šta očekujem? Ne očekujem ništa.
Evo, recimo, za atentat u Budvi zadužen je Veselin Mrdak kao pomoćnik
specijalnog državnog tužioca. Taj čovek je 1993. godine strpao u zatvor
Danu i mene i bez ikakvog osnova, najgrublje kršeći zakon, zažmurio pred
torturom kojoj smo bili izloženi i držao nas u pritvoru skoro 50 dana. I
sami vidite da od “Sablje” nije ostala ni
drška.
Da li u ovoj zemlji postoji
bar neka strategija izlaženja iz svake krize?
- Uveren sam u pobedu
nacionalnodemokratskih snaga. Mislim na stranke veoma srodnog programa
Srpskom pokretu obnove. I verujem da će u toj novoj Narodnoj skupštini
Srpski pokret obnove igrati značajnu ulogu i da će nova Narodna skupština
na prvoj sednici ukinuti set zakona kojima je uspostavljen komunizam u
ovoj zemlji i da će (naravno, uz vraćanje Srbiji njene krštenice, njenog
grba, njene himne) odmah doneti i zakon o restituciji, o povratku imovine
onima kojima je imovina oteta ili njihovim naslednicima.
Mi jesmo za liberalizam, mi jesmo
za kapitalizam, ali za srpski liberalizam i srpski kapitalizam. I da se
fabrike ne prodaju mafiji i strancima, nego da se vrate ljudima koji su to
i stvarali, pa neka onda oni odlučuju šta će sa tim, a siguran sam da ni
jedan od njih neće prodavati svoju dedovinu strancima.
A dugovi? Oni rastu, iz dana u
dan.
- Dugovi. Većina naroda ne
zna kuda mi idemo i šta nas čeka već za dve godine. Spoljnotrgovinski
deficit od 5. oktobra do danas iznosi devet milijardi dolara, a inostrani
dug je već oko 13 milijardi dolara.
Šta je ovo? Domaća proizvodnja
potpuno uništena. Ne može Srbija da živi od prosjačenja, od donacija i ne
mogu raznorazne agencije, nevladine, vladine, ne znam kakve organizacije,
direkcije da budu noseća snaga nacionalne privrede. Ne mogu. To su grupe
za trošak, za rasipanje.
Kako
ocenjujete ponudu primijera Živkovića da naši vojnici budu angažovani u
Iraku?
- To je skandalozno. Pošto
su Srbiju pretvorili u lični plen, sada im se čini da su i vlasnici života
srpskih vojnika, pa mogu da ih izvoze na svetska žarišta smrti, kao da nam
pogibija nije dosta za naredna dva veka. Istovremeno, ne traže da se
srpski vojnici vrate na Kosovo, na našu granicu sa Albanijom.
Sramota.
Jedno pitanje za kraj.
Pošto vas ipak doživljavam kao pisca, kada smo poslednji put razgovarali
pisali ste roman o Krfu. Šta je s tim romanom?
- Ideja je da ti mrtvi iz
Jonskoga mora, iz plave grobnice, sa Vida, sa Krfa ožive i da govore nama
živima kao da smo mrtvi, jer ovakvi kakvi smo i jesmo mrtvi.
PETAR
IGNjA
|
