|
VESTI iz Frankfurta, nezavisni dnevni list
dijaspore na srpskom jeziku za Evropu, Ameriku i Australiju
objavljeno u svim izdanjima
04.01.2004
MOBA 2004 - akcija
zblizavanja mladih dijaspore i otadzbine
|
|
|
INTERVJU |
VLADIKA
�ABAČKO-VALJEVSKI LAVRENTIJE TRIFUNOVIĆ |
|
|
LJUBAVLJU SE
MERI ČOVEK |
|
� Zakon nikad nije spasavao
čovečanstvo, nego ljubav, zakon se primenjuje onde gde ljubavi nema,
zakon je kavez u koga ljubav stavlja otpale od nje da bi se
predomislili pre nego �to odu u propast � Bo�ić je praznik mira i
dobre volje koji unosi u srce hri�ćana najlep�e trenutke sreće, i
kod nas Srba to je najmiliji dan u godini, zbog toga su ga na�i
preci okitili divnim običajima � Danas postoje organizacije koje se
bave samo time da se hri�ćani, kao deca Bo�ja, međusobno bolje sla�u
i ispoma�u, da �ive u ljubavi i razumevanju, ali da jedni drugima ne
ugro�avaju veru | |
|
 |
|
Volite se ljudi: Vladika
�abačko-valjevski
Lavrentije | |
Za razliku od od na�ih balkanskih prostora, kroz
istoriju opterećenih građanskim ratovima, međuverska tolerancija je veoma
prisutna među hri�ćanima na Zapadu. Po�tuje se svačija tradicija i
veroispovest, a sarađuje se na poljima praktične prirode. Ovaj način se
pokazao kao veoma dobar i koristan za međusobno zbli�avanje, jer ne mo�e
se niko zavoleti dok se ne upozna. A, ljubav treba da bude osnovno merilo
međuljudskih i međuverskih odnosa, ne samo među istočnim i zapadnim
hri�ćanima, već i među svom decom Bo�jom - poručio je NJegovo
preosve�tenstvo gospodin Lavrentije Trifunović, episkop �abačko-valjevski,
sa kojim smo u ovo bo�ićno predvečerje razgovarali o međuverskoj
toleranciji i međucrkvenoj saradnji.
Prvi milenijum od Hristovog
rođenja bio je milenijum jedinstvene hri�ćanske crkve, drugi su obele�ili
raskoli i međusobno udaljavanje dece Hristove, a na početku trećeg veoma
su uočljivi trendovi zbli�avanja pastve i pastira istočnog i zapadnog
hri�ćanstva. Sve če�će se govori o potrebi za dijalogom, o neophodnosti da
se ljudi upoznaju kako bi se bolje razumeli i probleme re�avali
razgovorom.
|
|
Poruka i
čestitka dijaspori |
|
- Molimo vas, draga na�a deco duhovna u
vaskolikom rasejanju, ne zaboravite nikada svoje poreklo.
Imajte uvek na umu da ste vi najbolji predstavnici svoje crkve
i svoga naroda. Nastojte da svojim �ivotom i radom poka�ete
narodima, u čijoj stredini �ivite, kakva su načela svetosavlja
i pravoslavne vere u kojoj ste vaspitani. Na�e oči i na�a nada
uprti su u vas, jer vas skoro jedna trećina �ivi izvan svoje
otad�bine. Budite odani svojoj matici. U njoj se ovih dana
vr�e korenite političke promene i molite se zajedno na�em
svetom Savi i drugim na�im velikim precima da sve ovo usmere
na dobro, sreću i napredak srpskog naroda. Neka vas blagoslov
Bo�ji prati u 2004. godini i kroz sav va�
�ivot. | |
To, međutim, i kada je vera u pitanju ne ide glatko.
Bli�a međucrkvena saradnja i veća međuverska tolerancija jo� nailaze na
otpore, pogotovo u nekim pravoslavnim sredinama. Tim povodom pitamo
vladiku Lavrentija:
Da li smo mi pravoslavni hri�ćani isključiviji
u stavovima i zatvoreniji za dijalog u odnosu na druge?
- Jesmo,
ali zato �to nismo imali priliku da bolje upoznamo zapadne hri�ćane. Treba
imati u vidu da je u mnogim dana�njim evropskim zemljama, koje su većinski
pravoslavne, vi�e od pola veka carovao komunizam i ateizam. Pričao mi je
bla�enopočiv�i evangelistički biskup Lilie iz Hanovera, koji je 50-tih
godina 20. veka poveo prvu delegaciju Evangelističke crkve Nemačke u
posetu Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Prvo su posetili Petrograd. Jedan od
ruskih crkvenih velikodostojnika pozdravio ih je rečima: "Dragi na�i
prijatelji. Ne mogu da vas oslovim braćom, jer smo po veri prilično
udaljeni." Neki od članova delegacije su se uvredili, �eleli da prekinu
posetu. Međutim, kad su u petrogradskoj biblioteci na�li knjigu o
Evangelističkoj crkvi, a knjiga je bila stara 40 godina, njima su bile
jasne reči onog ruskog visokodostojnika. Rusi nisu imali prilike da se
upoznaju sa radikalnim promenama među hri�ćanima na zapadu. Danas je Ruska
pravoslavna crkva članica Svetskog saveta crkava i Evropske konferencije
crkava i jedna je od najaktivnijih u tim telima od pravoslavne porodice.
|
|
"MOBA" i ovog leta |
|
- "MOBA 2004" odr�aće
se od 19. jula do 19. avgusta u manastiru Svetog oca Nikolaja
u Sokolu kod LJubovije. Učesnici, na�i mladi iz rasejanja i
otačastva već se samoinicijativno najavljuju i raspituju, a mi
počinjemo pripreme da ih i ovog leta s rado�ću dočekamo. A
posle tri godine trajanja akcije zbli�avanja mladih iz
dijaspore i otad�bine, uskoro se, iz praktičnih razloga,
kancelarija "Mobe" prenosi iz Beograda u �abac, sedi�te
Eparhije
�abačko-valjevske. | |
Kako se najefikasnije mo�e delati na prevazila�enju
međuhri�ćanske odbojnosti u sredinama gde ona postoji?
- Crkve su,
pre pedesetak godina, Bogu hvala, počele da izlaze iz svoje učaurenosti,
da tra�e dijalog u �elji da se prevaziđe jaz nastao 1054. godine. I to je
počelo donositi pozitivne rezultate. Bilo je potrebno da se ljudi upoznaju
da bi spoznali sve ono �to ih deli kao i ono �to ih spaja. Tu je i sam Bog
pomogao odvodeći iz ju�ne u zapadnu i severnu Evropu, u Ameriku i
Australiju milione hri�ćana, među njima pravoslavne, i na�e Srbe, da bi se
zajednički radeći i �iveći jedni kraj drugih bli�e upoznali. Danas postoje
organizacije koje se samo bave time da se hri�ćani, kao deca Bo�ja,
međusobno bolje sla�u i ispoma�u, da �ive u ljubavi i razumevanju, ali da
jedni drugima ne ugro�avaju veru.
Za�to se onda, u nekim na�im
sredinama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi zamera uče�će u Svetskom savetu
crkava i Evropskoj konferenciji crkava, kao i učestvovanje u zajedničkim
molitvama sa visokodostojnicima drugih crkava i verskih
zajednica?
- Sveto pismo nije namenjeno samo nama pravoslavnima.
Kritike dolaze od onih koji su zaboravili ili ne znaju da su na osnivanju
Svetskog saveta crkava bili i na�e vladike Irinej Ćirić i sveti Nikolaj
Velimirović. A �to se zajedničkih molitvi tiče, pod molitvom se, da se
razumemo, podrazumeva uče�će u ornatu, sve�teničkoj ode�di. I to je onda
saslu�ivanje. Ukoliko se čita tekst iz Svetog pisma bez ornata, to je kao
da molitvu čita svako drugi. Kada sam polazio za episkopa u zapadnu
Evropu, onako mlad i neiskusan, pitao sam tada�njeg, a sada
bla�enopočiv�eg patrijarha Germana kako da postupam među nepravoslavnima.
On mi je objasnio da je dopu�tena saradnja, osim bogoslu�enja u ode�di
zajedno sa njima za jednom časnom trpezom u oltaru i priče�ćivanje iz iste
ča�e. I za dve decenije, koliko sam bio episkop u zapadnoj Evropi,
po�tovali smo to, ali smo sarađivali tamo gde se moglo. |
|
U Beogradu je jesenas odr�an međupravoslavni
simpozijum o novom crkvenom zakonodavstvu koje bi trebalo da bude
usklađeno sa zahtevima savremenog doba. Da li se i na taj način mo�e
pomoći u prevazila�enju isključivosti?
- Zakon nikad nije spasavao
čovečanstvo, nego ljubav. Zakon se primenjuje onde gde ljubavi nema.
Najbolji primer je jevanđelska priča o zabludelom sinu. Dok je sin bio u
ljubavi sa ocem, otac nije merio koliko je potrebno da sinu da. Sve očevo
bilo je i njegovo, ali kad je sin po�eleo da se odvoji od oca i da �ivi
sam, zatra�iv�i da mu roditelj preda "ono �to njemu sleduje", otac je to
učinio samo iz ljubavi prema detetu i time ga stavio u oblast zakona. Da
ga ne bi gurnuo odmah u propast. Kad je sin utro�io sve �to je od oca
primio i na�ao se u bedi, pokajao se i opet vratio u zagrljaj ljubavi
svoga oca. Zakon je, znači, samo most između ljubavi i propasti. Zakon je
kavez u koga ljubav stavlja otpale od nje da bi se predomislili pre nego
�to odu u propast. Prema tome, i crkveno zakonodavstvo se primenjuje samo
na one koji zloupotrebe ljubav.
Za nas pravoslavne, koji se dr�imo
starog julijanskog kalendara, na pragu je najradosniji hri�ćanski praznik
Rođenja Isusa Hrista, praznik svekolike hri�ćanske ljubavi. �ta biste
poručili vernicima?
- Bo�ić je praznik mira i dobre volje koji
unosi u srce hri�ćana najlep�e trenutke sreće. I kod nas Srba to je
najmiliji dan u godini. Zbog toga su ga na�i preci okitili divnim
običajima. Srbi u otad�bini i rasejanju spremaju se da ga i ove godine
dočekaju u najprijatnijem molitvenom raspolo�enju. To je praznik preko
koga nas vitlejemski Bogomladenac ujedinjuje ma gde se nalazili po
zemaljskom �aru. Dok sam i sam bio u dijaspori misli su mi najvi�e be�ale
ka otad�bini ba� u vreme bo�ićnih praznika. Toplo pozdravljam svu decu
svetog Save i onu u otad�bini i onu koja silom prilika �ive izvan svog
zavičaja na�im pradedovskim pozdravom: "Mir Bo�ji - Hristos se
rodi!" |
|
Radmila Lončar |
|
|
