http://novine.ca/index2.html
MIROSLAVLjEVO JEVANDJELjE - FOTOTIPSKO IZDANjE
Izdavacki poduhvat stoleca konacno u Kanadi
Prvi pravi i potpuni faksimil najstarije srpske cirilicne knjige.- Izuzetan
projekat rezultat je sedmogodisnjeg truda internacionalnih eksperata. -Na
pocasnom mestu Kongresne biblioteke u Vasingtonu, Britanske nacionalne
biblioteke i Geteovog instituta.
Vekovima sakriven od ociju javnosti, Miroslavljevo jevandjelje, najstariji
sacuvani srpski cirilicni rukopis pre cetiri godine doziveo je svoje
fototipsko izdanje i tako, bez obzira na mali i ograniceni tiraz, postao
dostupan i siroj publici. Ljudi iz izdavacke kuce "Dosije"
uspeli su da, nakon visegodisnjeg rada, na prolece 2.000. godine zavrse ovaj
projekat i javnosti predstave prvi pravi i potpuni faksimil ovog dela od
neprocenjive vrednosti.
Kroz bitisanje Miroslavljevog jevandjelja preplice se osmovekovna srpska
istorija, nasi usponi i padovi, ratovi i stradanja, borbe za vlast, pohlepa
i ljudska priroda... Pisano je u poslednjoj cetvrtini DzII veka za humskog
kneza Miroslava, koji je vladao teritorijom koja obuhvata oblast danasnje
Hercegovine. Miroslav je bio stariji brat Simeona Nemanje, stric Svetog Save
i zet Kulina Bana. U izradi Miroslavljevog jevandjelja ukrsteni su
pravoslavni i katolicki uticaji, a format, velicina inicijala i bogata
pozlata podsecaju na zapadne uzore. Po lepoti izrade, Miroslavljevo
jevandjelje smatra se jednom od najlepsih rukopisnih knjiga sveta.
Pretpostavlja se da je dospelo na Svetu Goru, najverovatnije, po osnivanju
manastira Hilandara, 1198. godine. Tu je cuvano bez imena, ali kao jedna od
najvrednijih relikvija.
U zimu 1845. godine, tokom boravka u Hilandaru, ruski arhimandrit Porfirije
Uspenski nozem iseca jedan list (folio 166, str. 330-331 fototipskog
izdanja) i odnosi ga u Petrograd, gde se i danas cuva.
Zahvaljujuci toj 'pozajmici' citav pravoslavni svet zainteresovao se za
tajnu ovog jedinstvenog rukopisa. Godine 1896, u znak zahvalnosti sto je
platio dugove Hilandara i tako sprecio da manastir padne u bugarske ruke,
monasi su poklonili Aleksandru Obrenovicu svoje dve najvrednije
relikvije: Miroslavljevo jevadjelje i Hilandarsku povelju Simeona Nemanje.
Sledece godine u Becu, pod nadzorom Ljubomira Stojanovica, a o trosku kralja
Aleksandra Obrenovica, dovrsava se izrada prvog fototipskog izdanja
Miroslavljevog jevandjelja. Nazalost, sredstva su bila dovoljna samo da se
40 stranica uradi u punom formatu i u punom koloru, a preostalih 320
stranica su upola smanjene i stampane u dve
boje: crvenoj i crnoj. Bez obzira na to, izdanje je predstavljalo vrhunac
stamparskih dometa onog vremena.
Po ubistvu kralja Aleksandra Obrenovica, ministar prosvete, Ljubomir
Stojanovic, donosi odluku da se Miroslavljevo jevandjelje i Hilandarska
povelja premeste iz dvorskog sefa u Narodnu biblioteku. Povelja je preneta,
ali Jevandjelje nije pronadjeno. Usledila je zucna polemika u stampi, vise
puta je to pitanje pokrenuto i u Skupstini, ali bez rezultata. Tek 1915,
tokom povlacenja srpske vojske, ispostavilo se da je Miroslavljevo
jevandjelje bilo u jednom od sanduka kralja Petra.
Jevandjelje je tada povereno na cuvanje sefu Glavne drzavne blagajne, Avramu
Levicu. Ovaj ga je zapakovao u poseban sanduk i predao dvojici
vojnika: Vladimiru Stevcicu i Vasi Stankovicu, uz napomenu da 'sanduk cuvaju
kao oci u glavi'. Ne znajuci sta se u njemu nalazi, ova dva vojnika su, uz
veliko pozrtvovanje, prenela Miroslavljevo jevandjelje preko Albanije,
putovali s njim u Brindizi i potom na Krf. U medjuvremenu, vekovni sadrug
Miroslavljevog jevandjelja, Hilandarska povelja Simeona Nemanje, nestala je
kada su Bugari presekli prugu kojom su najvrednije srpske knjige putovale za
Solun.
Po zavrsetku Prvog svetskog rata, Jevandjelje ostaje u posedu
Karadjordjevica, a tek 1935, odnosno posle pogibije kralja Aleksandra
Karadjordjevica, namesnik Pavle poklanja Miroslavljevo jevandjelje
novoosnovanom muzeju kneza Pavla. Godine 1940, za svaki slucaj, Jevandjelje
se tajno prenosi iz Beograda u Uzice, a pred pad Uzica, predaje se na
cuvanje Platonu Milivojevicu, igumanu manastira Raca na Drini. Godine 1943,
ponovo tajno, prenosi se u sef Narodne banke u Beogradu i tako uspeva da
izbegne brojne nemacke potrage. Posle Drugog svetskog rata cuva se u
Narodnom muzeju u Beogradu. Od 1966. vise se ne izlaze jer su uocena brojna
ostecenja koja su nastala zbog neprilagodjene temperature i vlaznosti. Tokom
sledece tri decenije osnivani su brojni komiteti, komisije, odbori i fondovi
sa ciljem da se Jevandjelje konzervira i da se objavi fototipsko izdanje u
punom koloru.
Tek krajem juna 1998. godine izvrsena je konzervacija u Narodnoj biblioteci
Srbije. U isto vreme, posle pet godina napornog rada, Dosije i JP Sluzbeni
list su u Johanesburgu dovrsili stampu prvog fototipskog izdanja u punom
koloru.
Po misljenju strucnjaka rec je o jednom od najuspelijih izdavackih poduhvata
u istoriji naseg izdavastva. Projekat je blagoslovio patrijarh Pavle, a
prof. dr. Dimso Peric, predstavljajuci ovo izdanje u listu
"Pravoslavlje",izneo misljenje da je rec o izdavackom poduhvatu stoleca.
Najzad, 29. februara 2000. godine, odrzana je i velika promocija u svecanoj
sali SANU. Akademici Dejan Medakovic, Miroslav Pantic i Predrag Palavestra,
koji su ucestvovali u izradi ovog izdanja, kao i akademik Niksa Stipcevic, u
ime biblioteke SANU, istakli su jedinstven znacaj ovog faksimila za srpsku
kulturu.
Neka tehnicka resenja, koja su prvi put primenjena u izradi ovog izdanja,
privukla su veliku paznju inostranih izdavaca specijalizovanih za izradu
fototipskih izdanja starih rukopisa. Posebnu zanimljivost, u postupku
pripreme za stampu, predstavljao je nacin rekonstrukcije stranica, koje su,
posle nestrucnog povezivanja u Becu, 1897. godine, cesto duboko ulazile u
povez.Priredjivaci su posvetili su punih 11 meseci resavanju ovog problema.
U pomenutom periodu, iza vrata studija Lasernjolf Design u Johanesburgu
radilo se 24 sata dnevno samo na osvajanju tih resenja. Rezultat je da je
svaka stranica u potpunosti verno reprodukovana, sto je omogucilo izradu
faksimilnog izdanja ( bez belih margina oko ivica strana), a postupak, nacin
i tehnika, ostaju patent priredjivaca.
Ovakva tehnicka resenja do sada nisu bila poznata u svetskom izdavastvu, pa
je fototipsko izdanje Miroslavljevog jevandjelja i zbog toga izazvalo
zanimanje najznacajnijih svetskih biblioteka.
Najpoznatije biblioteke sveta otkupile su ovo izdanje i uvrstile ga u
specijalne kolekcije:Library of Congress, Njashington, British National
Library. Bibliteke univerziteta: Harvard, Princeton, Yale, Cambridge,
Odzford, Dumbarton Oaks, Ohio State University, Hilandar Research Library...
Nebojsa Milosavljevic
Oprema
Fototipsko izdanje Miroslavljevog jevandjelja predstavlja najverniju mogucu
kopiju originala, sa verno reprodukovanim pergamentom, rukopisom,
inicijalima i zastavicama, ali i svim ostecenjima nastalim za vreme 800
godina zivota ove knjige. Sadrzi 360 stranica identicnih originalu
ukljucujuci i 'Petrogradski list'. Povezano je drvenim daskama debljine 10
mm koje su presvucene kozom u koji je utisnut suvi zig. Korice su ukrasene
rucno izradjenim metalnim ekserima, ukrasima i kopcama. Knjiga je zapakovana
u luksuznu kutiju presvucenu plisom sa utisnutom reprodukcijom prvog srpskog
cirilicnog pecata i zastitnom pregradom koja odvaja faksimil od pratecih
knjiga Istorijat i Komentari.
Faksimil Miroslavljevog jevandjelja uradjen je u tirazu od 299 primeraka. Uz
svaki primerak dobija se i Povelja o vlasnistvu, na kojoj se potpisima
priredjivaca potvrdjuje autenticnost i redni broj primerka.
Cena fotipskog izdanja je 4.480 US$ ili 3.500 EU. Troskovi transporta nisu
uracunati u cenu.
Kontakt
Zahvaljujuci gospodji Suzani Sudar koja je saradjivala na projektu izrade
fototipskog izdanja Miroslavljevog jevandjelja, ovo izuzetno vredno delo od
sada se moze nabaviti i na severno-americkom kontinentu.
Suzana Sudar ima eksluzivno pravo za prezentaciju i prodaju ovog izdanja u
Kanadi i Americi, a svi zaintersovani mogu je kontaktirati na tel.
416-441-9907 ili e-mailom: susudarZrogers.com
Trazi se donator
Jedna od retkih velikih svetskih biblioteka koja ne poseduje fototipsko
izdanje Miroslavljevog jevandjelja je bibliteka univerziteta u Torontu.
Gospodja Mary Stevens rukovodilac odeljenja za centralnu i istocnu Evropu
ove ustanove I rekla je da je zadivljena kvalitetom i izgledom ovog izdanja.
- Imam veliku zelju da ovo izdanje vidim na nasim policama. Nazalost,
prilicno siromasni fond za otkup knjiga nam ne dozvoljava da tu zelju
realizujemo. Bilo bi mi drago kada bi se medju pripadnicima srpske zajednice
u Kanadi nasao donator koji bi nam omogucio da dodjemo u posed ovog
izuzetnog dela. Takvu vrstu saradnje vec smo ostvarili sa gospodinom Dzonom
Zdunicem koji nam je poklonio nekoliko vrednih knjiga hrvatskih izdavaca, pa
se nadam da ce se i medju Srbima naci neko ko ce omoguciti da se faksimil
Miroslavljevog jevadjelja nadje u kolekciji nase biblioteke-rekla je Mary
Stevens.
Serbian News Network - SNN
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
