Borka Vucic: Zasto je Srbiji potrebna domaca razvojna banka
Prevaranti tranzicije Nedavna promocija knjige Mirka Marjanovica "U raljama dosovske demokratije" podsetila je na napade politickog establismenta DOS-a na kompaniju "Progres" i njenog predsednika. Istovremeno, knjiga podstice na ozbiljna razmisljanja o posledicama petooktobarskih dogadanja. Petooktobarski revolucionari su uveli retroaktivni i nelegalni Zakon o ekstraprofitu, razrezujuci odredenim firmama porez koji one nisu mogle da plate. Cilj je jasan - takve firme je trebalo oterati u stecaj, a potom preuzeti ili jeftino privatizovati. Tako je "Progresu", na osnovu posla izvoza psenice za racun Republicke direkcije za robne rezerve Srbije, razrezan ekstraprofit od 23 miliona maraka. Vrhovni sud Srbije ponistio je resenje, ali vlasti su ponovo raspisale porez na ekstraprofit - sada hiljadu puta manji! Poreska uprava Srbije blokirala je ziro - racun kompaniji 59 dana, nastojeci da uvede stecaj. Nije uspela. Ali "Progres" nije izvrsio obaveze prema kompaniji "Hjundai", pa je izuzetno profitabilan posao presao u ruke slovenacke firme "Gorenje". Ko je sve ostecen Dosovski rezim je oduzeo i posao gasnog aranzmana "Progresgas-trejdingu", zajednickoj rusko-srpskoj firmi formiranoj 1993. ukidajuci dogovorene barter aranzmane i onemogucavajuci izvoz srpske robe u Rusiju za placanje gasa. Dosovska vlada placace gas direktno preko NIS-a devizama od donacija zapadnih zemalja! Podaci pokazuju koliko su ovako ostecene srpske firme, gradevinsko preduzece i "Progres". "Progres" je odoleo, nijedna tuzba nije dokazana na sudu, ali danas to vise ni priblizno nije kompanija koja je imala godisnji promet do dve milijarde dolara i profit do 100 miliona dolara. Domace bankarstvo i finansije, osnov za privredni razvoj zemlje i izvoznu ekonomsku politiku, doziveli su istu sudbinu. Krizni stabovi upali su u Narodnu banku Srbije i cetiri razvojne banke(Beogradska banka, Investbanka, Beobanka i Jugobanka), koje su pokrivale 90 procenata poslova privrede i toliko poslova stednje stanovnistva u Srbiji. Za godinu dana zavrsena je operacija "Dugim cevima i cekicem na banke", pa je 2002. proglasen stecaj pomenutih banaka i otpusteno oko 8.000 zaposlenih. Operacija je omogucila nesmetan ulazak stranih banaka i lako preuzimanje kompletnih poslova. Ulazak stranih banaka Nekoliko nemackih i austrijskih banaka, ukljucujuci i tek osnovanu Nacionalnu stedionicu, preuzelo je stednju gradana od nekoliko stotina miliona evra. Preuzeta su i znacajna devizna sredstva na osnovu transfera DEM u EVRO, kao i odgovarajuca provizija, jer je sklonjena konkurencija cetiri najvece domace banke. Tada je vazio nizak limit za osnivanje banaka (svega pet miliona dolara), ali i mogucnost, nezabelezena u svetu da nove i privilegovane strane banke izvrse dokapitalizaciju sredstvima gradana iz stednih uloga i drugim lokalnim izvorima. Tako je Rajfajzen banka, sa unosom kapitala od pet miliona dolara, dostigla ukupnu bilansnu aktivu od 802 miliona evra (prema podacima Narodne banke Srbije). Ona se sada nalazi na prvom mestu medu bankama koje posluju na domacem trzistu, sa 130 miliona evra vecom bilansnom aktivom od drugoplasirane Delta banke, a cak za 200 miliona vecom od Komercijalne banke, koja je sa prvog pala na trece mesto. Cesto sam i uporno dokazivala da je zatvaranje cetiri razvojne banke los posao kako za banke i akcionare, tako i za zemlju. Istina je da su banke imale plasmane u velikim nelikvidnim preduzecima, ali je i cinjenica da su svi kreditni aranzmani bili potpuno obezbedeni potrebnim i jakim instrumentima, imovinom preduzeca, pa i garancijama drzave. Oslobadanje od dugova U pravno uredenim drzavama posledice neplacanja duga snosi duznik, a ne poverilac. Cetiri razvojne banke bile su poverioci. I umesto da postanu vlasnici preduzeca, dosovska vlada banke salje u stecaj, a zaduzena preduzeca prakticno oslobada bankarskih dugova. Cilj je jasan: velike firme i preduzeca oslobodeni dugova, mogli su se efikasno i "burazerski" privatizovati. Tako je, na primer, smederevski "Sartid", zajedno sa pripadajucom lukom, prodat americkom Ju-Es Stilu za svega 23 miliona dolara mada su obaveze Zelezare prema razvojnim bankama, uz garanciju drzave, bile vece od 1,3 milijardi dolara. Stotine miliona dolara koje je srpska drzava "oprostila" americkom kupcu, gradani Srbije ce, ipak, morati da plate. Posledice pokazuju da je dovodenje dosovskih politickih poverenika bez verifikovanih strucnih znanja i iskustva, imalo tragicne posledice po Srbiju. Istovremeno, vlada DOS-a je zauzela ekonomski kurs trgovinske liberalizacije i fiskalne strogosti, koji je doneo propast industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji, omogucivsi nekontrolisan uvoz i destimulaciju proizvodnje i izvoza. Tako je u 2003. u preradivackoj industriji, poljoprivredi i sumarstvu Srbije proizvedeno robe za sedam milijardi dolara, od toga 2,5 milijarde za izvoz, dok je uvezena roba premasila iznos od 7,5 milijardi dolara. Drugim recima, vise je uvezeno robe iz sveta nego sto je proizvedeno u zemlji. Deficit i u agraru Pad industrijske proizvodnje u 2003. godini je oko cetiri procenta, poljoprivredne 10 procenata, a Srbija je zabelezila trgovinski deficit i u agraru, jer je vlada sirom otvorila vrata u subvencioniranoj hrani iz zapadne Evrope, nemilosrdno guseci domacu proizvodnju. Sadasnja vlada to nastavlja, pa se ove godine ocekuje jos veci spoljnotrgovinski deficit - gotovo sedam milijardi dolara. Rezultati tranzicije na dosovski nacin su preko 400.000 otpustenih a broj nezaposlenih je premasio milion. U Srbiji, prema procenama istrazivaca UN, ispod donje granice siromastva - sa manje od dva dolara dnevno, zivi preko 10 procenata populacije. Skoro trecina ljudi zivi u siromastvu. Ali, zato je u Srbiji obavljena brza "burazerska" privatizacija. Moguce je navesti niz primera tranzicionih prevara. Verujem da je najvaznije da se Srbija okrene buducnosti i omoguci formiranje novih, domacih banaka, koje bi predstavljale trzisnu konkurenciju inostranim bankama. Imam u vidu formiranje dve jake domace razvojne banke, jedne okrenute podsticanju izvoza, a druge kreditiranju poljoprivrede. Ove razvojne banke mogu se formirati integracijom zdravih drzavnih i mesovitih banaka. Integracija i ukrupnjavanje banaka, osiguravajucih kompanija i drugih finansijskih institucija je vec duze vreme trend u razvijenim zapadnim zemljama - SAD, Nemackoj, Italiji, Japanu, Kanadi, Austriji. Postojanje jake domace razvojne banke neophodno je za pravedno i uspesno nastavljanje tranzicije http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/ Serbian News Network - SNN [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
