СМИСАО ХРВАТСКОГ СВОЈАТАЊА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Феудални принципи Смиљан и Лика стотинама година раније, као и у време Теслиног рођења, и много година касније, били су у саставу Српске православне митрополије чије седиште се налазило у Сремским Карловцима Поводом обележавања 150-годишњице рођења Николе Тесле објављени су многи текстови како у српској тако и у хрватској штампи. У њима је, између осталог, покренуто питање националне припадности великог проналазача. С тим у вези могли смо прочитати различита, често нетачна а понекад и злонамерна тумачења с очигледним фалсификатима. Нетачности проистичу из недовољног познавања историје и државноправног устројства Војне крајине, Хрватске, Аустрије и Угарске, као и територијалног устројства Српске православне цркве оног времена кад је рођен Никола Тесла. Историјски фалсификати који се могу прочитати у хрватској штампи (на пример, у Хрватском слову од 16. децембра 2005) пласирају се с намером да се докаже да Тесла није био ни Србин нити припадник Српске православне цркве и вере већ Хрват. Што се тиче места и краја у којем је рођен Тесла, чињенице су следеће: Рођен је 1856. у Смиљану, у Лици, који су били у саставу Војне границе. Граница, или Крајина, тада није припадала ни Хрватској ни Угарској, а ни Аустроугарској, већ је чинила посебну област која се налазила под влашћу цара и врховних војних власти у Бечу. Кад је Тесла рођен није било Аустроугарске, коју неки аутори помињу. Аустроугарска је створена тек 1867. До те године постојала је Аустрија, у чијем саставу су се налазиле Угарска и Хрватска. Кад је Војна граница после Аустроугарске нагодбе 1867. развојачена, тек 1881. ушла је у састав Хрватске и стављена је под управу бана и Сабора Хрватске. Тек од тог времена бивши крајишници (граничари), у које је по територијалној припадности спадао и Тесла, постали су грађани Хрватске. Да би доказали да је Тесла био Хрват, а не Србин српско-православне вере, чланкописци из Хрватске безочно фалсификују историјске чињенице, позивају се на хрватско државно право и на из њега проистичуће закључке. Као један од еклатантних примера фалсификата може да послужи текст повјесничара Горана Јуришића, који је објавио у поменутом Хрватском колу. Поричући Тесли припадност Српској православној цркви и вери, он, без стида, обмањује читаоце да су Смиљан и део Лике у којој се налази Смиљан, у време Теслиног рођења „екуменски били зависни” од цркве у Буковини. Ако би било тако, онда Тесла, па и његов отац Милутин, који је био српско-православни свештеник, не би имали баш никаквих додира са Српском православном црквом и српском Карловачком митрополијом. Међутим, Јуришић је саопштио податак који не одговара историјској истини. Смиљан и Лика стотинама година раније, као и у време Теслиног рођења, и много година касније, били су у саставу Српске православне митрополије чије седиште се налазило у Сремским Карловцима. Они су се налазили у Горњокарловачкој епархији чији владика је, у време кад се Тесла родио, био Сергије Каћански. Горњокарловачка епархија, позната још и као Плашчанска, никад није била у „екуменској зависности” од цркве у Буковини. У таквој зависности једно време налазила се Далматинска епархија, што са Теслом нема баш никакве везе. Проглашавање Николе Тесле за Хрвата у најнепосреднијој је вези с хрватским државним правом и постулатима тог права. У намери да од вишенационалне Хрватске створе етнички чисту и што већу државу, хрватски политичари друге половине деветнаестог и почетка двадесетог века су, попут мађарских политичара тога времена у Мађарској, изједначавали земљу (државну територију) с народом. Ако је земља (држава) била Хрватска, онда је и народ који ту земљу насељава, без обзира на његову етничку припадност, у политичком или, како бисмо данас рекли, конститутивном смислу био народ хрватски. Овај принцип „чија земља оног и нација” преиначено је гесло феудално-сталешког друштва када је владало правило „чија земља онога и вера”. Смисао и циљ оживљавања преживелих сталешких постулата у грађанском периоду после револуције 1848/1849. до наших дана јесте да се по сваку цену, милом и силом, изврши хрватизација нехрватског живља у Хрватској. С том намером српска нација и српско име у свим његовим појавним облицима у Хрватској систематски су поништавани, брисани и забрањивани. Срби у Хрватској су се тој национално искључивој, шовинистичкој политици морали приклонити или јој се уклонити. У сваком случају, Срба у Хрватској није могло нити смело бити. Из тих разлога Никола Тесла није и не може бити Србин већ Хрват и то не српске православне већ само православне вере. Чињеница да у Хрватској и данас, у двадесет и првом веку, кад је реч о националној припадности, владају принципи феудалног друштва, доказ је да је та средина далеко од сваке демократије, да је она не само конзервативна већ и дубоко реакционарна. Државно правно као основ политичке делатности у Хрватској на велика врата у наше време оживео је Фрањо Туђман и његов ХДЗ. Својатање и хрватизовање Николе Тесле само је један од доказа да у хрватском друштву још увек има оних који нису спремни да се одрекну политике која је у два наврата, 1941–1945. и 1991–1995. уродила трагичним последицама. Василије Крестић Универзитетски професор у пензији http://www.politika.co.yu/ =============== Group Moderator: [EMAIL PROTECTED] page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
