Kosovo i diplomatija: Konzulska vremena
Domaci mediji su se poslednjih desetak dana utrkivali oko ukazivanja
gostoprimstva trojici ambasadora Majklu Poltu, Stivenu Vordsvortu i
Aleksandru Aleksejevu. I dok su prva dvojica preferirali tandemske nastupe,
ruski ambasador je gostovao sam. Od stavova koje zastupaju njihove drave,
stanovnici Kosova svih nacionalnosti mnogo ocekuju. Medutim, u njihovim
ivotima jo nema nikakvih promena
pie: Jasmina Lazic I Dokumentacioni centar "Vremena"
ivot bez struje...
Dok nastaje ovaj tekst, specijalni predstavnik Ujedinjenih nacija Marti
Ahtisari na sednici Saveta bezbednosti obrazlae svoj predlog o statusu
Kosova. No, tri ambasadora u Srbiji americki, britanski i ruski uveliko
su obavestili ovdanju javnost o stavovima koje ce njihove zemlje zastupati
u Njujorku.
Stav ambasadora Ruske Federacije u Srbiji Aleksandara Aleksejeva blizak je
zvanicnom Beogradu. U intervjuu za "Blic" 21. marta, Aleksejev kae kako
veruje da pregovori o statusu Kosova izmedu Beograda i Pritine mogu da se
nastave, makar predvodeni i novim medunarodnim predstavnikom, ako je to
neophodno. U istom razgovoru, ruski ambasador smatra da predlog specijalnog
izaslanika UN-a Martija Ahtisarija ne moe da se razmatra kao reenje na
sednici Saveta bezbednosti jer ne predstavlja uzajamno prihvatljivu
soluciju.
...i iza bodljikave ice
S druge strane, reci ambasadora SAD Majkla Polta i ambasadora Velike
Britanije Stivena Vordsvorta odgovaraju onome to Pritina eli da cuje. U
"duetskom" intervjuu za "Blic", ova dvojica diplomata izraavaju uverenje
kako dalje pregovore o statusu Kosova ne treba ocekivati, jer je "proces
odredivanja konacnog statusa zapoceo i ide u pravcu nadgledane nezavisnosti,
te nece biti odlagan". Jednoglasni su i u u oceni da ce Srbija u jednom
trenutku morati da prizna nezavisno Kosovo ukoliko eli da postane clanica
Evropske unije. Na RTS-u su bili krajnje jasni rekavi da se zalau za
nezavisnost pokrajine zbog svega onog to se tamo deavalo 1999, a i zato
to vecina gradana Kosova eli nezavisnost. Na direktno pitanje da li bi
prihvatio slicno reenje da je njegova zemlja u pitanju, Polt je izbegao
odgovor rekavi da SAD nisu u konfliktu sa medunarodnom zajednicom.
Americko-britanski dvojac i ruski ambasador ne slau se ni u oceni
Ahtisarijevog ucinka. Dok Vordsvort u "Blicu" daje odlicnu ocenu radu
finskog diplomate, jer je kako kae nakon petnaestomesecnih pregovora
"uradio dobar posao u situaciji gde nema lakih odgovora", i "nacinio
sprovodivo i najbolje reenje", Aleksejev na tribini Udruenja studenata
Pravnog fakulteta "Nomokanon" nije iskljucio mogucnost da se potrai "druga
osoba koja nije iscrpla sve mogucnosti za dalje pregovore". Ruski diplomata
voli da istakne kako za Rusiju nije primarna licnost posrednika, ali i da
njegova zemlja smatra "da covek koji se bavi tako vanim, odgovornim i
sloenim poslom, mora biti juvelir, a ne buldoerista". Inace, Ahtisarijev
plan, ruski ambasador smatra "samo predlogom, a nikako i konacnim reenjem
sudbine june srpske pokrajine". Rec je o "u najmanju ruku jednostranom
planu", smatra Aleksejev, jer odraava tacku gledita samo jedne strane,
"ba kao to je jednostrana i primena Rezolucije 1244". Po njegovoj oceni,
taj dokument je sracunat na stvaranje nezavisne drave Kosovo, suprotan je i
medunarodnom pravu i Rezoluciji 1244, kao i "jasnoj i preciznoj" poziciji
Beograda koja glasi: neprihvatljivo je svako ugroavanje teritorijalne
celovitosti i suvereniteta Srbije.
Gostujuci u emisiji "Utisak nedelje", americko britanski dvojac je izrazio
drugacije gledite kad je rec o Ustavu Srbije. Tako Vordsvort kae da od
srpskih vlasti i "ne ocekuje javno prihvatanje, jer se ljudi nalaze u
corsokaku na izvestan nacin", a Polt uz opasku da nikada nece traiti od
rukovodstva zemlje ili od same zemlje da prekri sopstveni ustav
diplomatski uvijeno odgovorio je da je na Srbiji i srpskom narodu da pronadu
reenje na koji ce se nacin suociti sa stvarnocu u kojoj ce Kosovo biti
nezavisno.
Trojica diplomata su obavestila ovdanju javnost cemu se moe nadati na
sednici Saveta bezbednosti. Dok Aleksejev istice da je ruski predsednik
Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa srpskim premijerom Vojislavom
Kotunicom ponovio da Rusija nece u Savetu bezbednosti UN-a podrati nijedno
reenje za Kosmet sa kojim se ne bude saglasio i zvanicni Beograd, Polt
navodi da je "i za nas i za srpski narod vano da vrlo paljivo sluamo ta
rusko rukovodstvo kae, koje su reci izabrane, kako su se oni izrazili i ta
misle kad kau da nece podravati rezoluciju". Postoje razne opcije kako se
sa jednom rezolucijom moe postupati u Savetu bezbednosti, objasnio je
americki ambasador: moe da se glasa za nju, moe da se glasa protiv nje,
moe i da se uzdri od glasanja, a stalni clan Saveta bezbednosti moe da
uloi veto... Treba li reci da se sa Poltovim recima slae i Vordsvort. On
jo konstatuje da Rusija nikad nije decidirano pretila vetom, vec da su
njeni predstavnici paljivo birali reci.
Uprkos neslaganjima u stavovima, formi i reenjima za status Kosova, sva
trojica ambasadora u ovoj medijskoj debati isticu dobre medusobne odnose.
Vordsvort saradnju sa Moskvom u Kontakt grupi ocenjuje kao dobru, i kako
kae "uprkos tome to Rusi sada imaju neka pitanja i ideje o kojima ce se
raspravljati"; Majkl Polt porucuje: "Sa Rusima delimo isti cilj kada je u
pitanju Srbija i region", a Aleksandar Aleksejev kae da kontakti na
relaciji RusijaSADEU "imaju stalan i prisan karakter".
Diplomatski, nema ta.
Image
Ambasador Sjedinjenih Americkih Drava u Beogradu: Majkl C. Polt
Majkl C. Polt diplomata je sa gotovo tri decenije iskustva. Na mesto
ambasadora SAD u Srbiji (i Crnoj Gori) postavljen je u maju 2004. godine.
Pre nego to je preuzeo ulogu ambasadora, obavljao je dunosti glavnog
zamenika pomocnika dravnog sekretara u Birou za zakonodavstvo Stejt
departmenta. Kao diplomata "od karijere" (u Ministarstvu inostranih poslova
u rangu ministra savetnika), ambasador Polt je bio glavni zamenik pomocnika
dravnog sekretara SAD Kolina Pauela za zakonodavne poslove.
Pre Beograda obavljao je diplomatske dunosti u ambasadama u Berlinu i
Bernu. Bio je na viim funkcijama u Stejt departmentu kao zamenik direktora
za pitanja evropske bezbednosti i kontrole naoruanja. Dobitnik je
predsednicke nagrade za zasluge u slubi i brojnih zahvalnica i izvanrednih
odlikovanja u Stejt departmentu, kao i nagrade "Tomas Deferson" koju
dodeljuje Udruenje gradana SAD u inostranstvu. Osim u vajcarskoj i
Nemackoj, izvesno vreme je slubovao i u Austriji, Meksiku, Danskoj i
Panami.
Polt je roden u Austriji, diplomirao na Univerzitetu u Tenesiju, a uspomenu
na fakultetske dane, upadljivi prsten koji se tradicionalno poklanja
prilikom sticanja diplome, ponosno nosi.
Iako nije deklarisani filmofil, Njegova ekselencija je upucen u srpsku
kinematografiju, i to prevashodno kroz filmove Emira Kusturice od kojih je
neke gledao jo u Vaingtonu sa engleskim titlom. Prvi srpski film koji je
gledao u Americi je Kusturicin Andergraund, a kada je doao u Beograd gledao
je ivot je cudo.
Za Srbe kae da su fascinantan narod to se duha tice. "Suoceni sa tekocama
Srbi se smeju, kada se ozbiljne stvari deavaju i dalje su sposobni da prave
viceve i da se cak podsmevaju situaciji." Zamera im, medutim, staromodan
nacin razmiljanja i pesimizam.
Za razliku od svog prethodnika, Vilijema Montgomerija, Majkl Polt nije
obradovao domace tabloide skandalima iz privatnog ivota. Njegova supruga
Hali, takode zaposlena u Stejt departmentu, i deca Nikolas i Lindzi ive u
Sjedinjenim Dravama. Porodicni hobi im je skijanje i jedrenje.
Omiljena fraza americkog ambasadora na srpskom je "kako da ne". Kada se,
kae on, prevede na engleski jezik ne znaci nita, ali ovde ima veliko
znacenje. Ambasador priznaje i to da je znanje njegovog srpskog jezika veoma
siromano, ali da je bez obzira na to od ranog jutra zatrpan srpskom
tampom. Prati i elektronske medije, ali mu je potrebna pomoc oko prevoda.
"Ponekad, dok listam novine osecam se kao da citam bajku brace Grim, poneki
tekstovi su zabavni, neki su degutantni, ali ima i realnih i dobrih
clanaka", ocenjuje.
Prilikom svog prvog govora u Srbiji (i Crnoj Gori), Polt je obecao da ce se
truditi da privuce americke investicije i da razvija trgovinske odnose
izmedu dve zemlje, "to ce ne samo pribliiti dve zemlje vec i doneti nova
radna mesta i ekonomski napredak, kako narodu SCG tako i SAD". Americki
ambasador smatra i da je za brz napredak srpske privrede neophodan da vlada,
poslovna zajednica i gradani u potpunosti prihvate trinu ekonomiju: "Vlada
ne bi trebalo da poseduje preduzeca, ni da direktno utice na privatni
biznis, a privatizacija bi trebalo da ide dvostruko bre nego do sada."
Kao dobre osobine srpskih preduzetnika, ambasador ocenjuje inventivnost,
preduzimljivost, energicnost i fleksibilnost, ali navodi i to da su
biznismeni optereceni korupcijom, koja vuce korene jo iz Miloevicevog
perioda.
Jedna od upecatljivijih izjava ambasadora Polta koja se tice saradnje sa
Hakim tribunalom vezana je za hapenje Ratka Mladica: "Da znam gde je, ja
bih iao da ga uhvatim."
Image
Ambasador Velike Britanije: Stiven Don Vordsvort
Stiven Don Vordsvort postao je ambasador Velike Britanije u Srbiji u
novembru 2006. godine. Diplomatsku karijeru je zapoceo kao slubenik Forin
ofisa u odeljenju za istocnu Evropu i SSSR 1977. godine. Prvi put je radio u
ambasadi u Rusiji u vreme kada je Leonid Brenjev bio na vlasti od 1979.
do 1981. godine. U Moskvi ponovo boravi u periodu izmedu 2003. i 2005.
godine kao zamenik efa britanske ambasade. Godina provedenih u Rusiji
Vodsvort se, sudeci po intervjuu koji je objavljen na sajtu britanske
ambasade u Beogradu, rado seca. Najupecatljiviji utisak koji je Rusija
ostavila na njega, kao na nekoga "ko dolazi sa tako malog ostrva kao to je
Velika Britanija", jeste velicina zemlje.
"Dva puta sam bio na krajnjem istoku Rusije, jednom sam bio u Vladivostoku,
a drugi put na ostrvu Sahalin. Let do tamo traje nekih osam sati, prelazite
osam vremenskih zona, i zavrite istocno od Kine a jo uvek ste u istoj
dravi, sa istim TV programom i istim reklamnim plakatima na ulicama!",
rekao je britanski ambasador.
Druga "ruska" anegdota koje se Vordsvort rado seca je aplauz koji je dobio
na sceni moskovskog Boljog teatra, poto je predstavljajuci jednu britansku
plesacku trupu odrao govor na ruskom jeziku pred celim auditorijumom.
Pedesetdvogodinji britanski ambasador roden je i odrastao u Velsu. Odanost
korenima iskazuje na razlicite nacine. Na dan Svetog Davida, zatitnika
Velsa, koji "pada" 2. marta, ambasador je zajedno sa ucenicima beogradske
Filoloke gimnazije ucestvovao u akciji uredenja kolskog dvorita. Licno je
zasadio jedan kesten, njegov sin je organizovao kviz na temu znamenitosti
Velsa, a ucenici gimnazije su sadili narcise, simbol svetog Davida.
Ambasadorova supruga Nikol je poreklom delom iz kotske, delom iz Irske, te
Vordsvort, kako istice, uvek brzo reaguje kada neko kae da su svi sa ostrva
"Englezi".
"Iako ivimo u jednoj maloj zemlji i iako gotovo svako u Velikoj Britaniji
danas govori engleski, jo uvek ima mnogo onih, na primer u Velsu, koji kod
kuce govore velki, a to je sasvim drugaciji jezik i mnogo stariji od
engleskog. Cak i sami Englezi imaju razne naglaske i govore niz dijalekata",
objasnio je jednom prilikom Vordsvort, koji je na fakultetu ucio ruski
jezik.
Srpski je naucio kroz estomesecnu obuku koja je pocela u Londonu, a
zavrila se tronedeljnim boravkom u jednoj porodici u Novom Sadu, tako da
sada cita novine i prati TV program "bez velikih potekoca".
Od srpskih filmova gledao je Klopku Srdana Golubovica, to ga je, kae,
podstaklo da nauci vie o srpskoj kinematografiji. Nedavno je poceo da se
zanima za astronomiju, pa je pre dolaska u Srbiju kupio teleskop, ali zbog
prezauzetosti jo nije stigao da ga isproba.
Prsten Stivena Vordsvorta nije zaokupio medijsku panju koliko
univerzitetski prsten njegovog americkog kolege Majkla Polta. On na malom
prstu nosi pecatni prsten sa svojim inicijalima, koji mu je na dan vencanja
poklonila supruga Nikol.
Prilikom stupanja na dunost ambasadora Velike Britanije u Beogradu, Stiven
Vordsvort je rekao da je cvrsto uveren da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji
i NATO-u, ali da puna saradnja s Hakim tribunalom ostaje uslov na kome ce
London posebno insistirati. U svom govoru Vordsvort je pomenuo i Kosovo:
"Odgovornost Velike Britanije, kao stalne clanice Saveta bezbednosti UN-a,
jeste da pomogne da se za Kosovo pronade reenje koje ima najvie izgleda da
podstakne stabilnost u regionu, da svi narodi na Kosovu i Metohiji nastave
bezbedno da ive u svojim domovima, kao i da se sacuvaju mnogi vani
istorijski i verski objekti."
Osim ozbiljnih politickih tema, Vordsvort je prilikom preuzimanja dunosti
ambasadora naglasio da bi tokom svog mandata eleo da unapredi saradnju u
oblasti zatite i ocuvanja prirodne sredine.
Image
Ambasador Rusije: Aleksandar Aleksejev
Aleksandar Aleksejev postavljen je na mesto ambasadora Rusije u Srbiji 2004.
godine. Jedna od glavnih odrednica za njegovo imenovanje na ovu funkciju
jeste da vai za odlicnog poznavaoca prilika na Balkanu i u Srbiji.
Aleksejev je 1973. godine zavrio Moskovski dravni institut za medunarodne
odnose, a iste godine sa suprugom Olgom odlazi u diplomatsku misiju u
vajcarsku.
U Briselu je slubovao deset godina u dva mandata. Prvo je od 1982. do 1987.
godine radio u ambasadi SSSR, a potom, od 1993. do 1998, u predstavnitvu
Rusije za vezu sa NATO-om.
Rezidencija ruskog ambasadora nalazi se u Maglajskoj ulici, na Topcideru,
izmedu dva najveca srpska fudbalska stadiona. Najdrai predmet u tom zdanju
mu je, kako je u jednom intervjuu rekla njegova supruga, "srpska sablja,
koju je dobio od beogradskih prijatelja".
Ambasador Aleksejev je zaljubljenik u prirodu. Kada mu to obaveze dozvole,
sa suprugom voli da proeta Adom Ciganlijom, Kotunjakom, Kalemegdanom, po
Avali. Kako je svojevremeno otkrila Olga Aleksejeva, posebno voli etnje
Zemunskim kejom, pored Dunava.
Ambasador Aleksejev govori nemacki, francuski, engleski i srpski jezik.
On i njegova supruga vole da sluaju folk i pop, ali i ozbiljnu muziku. U
Narodnom pozoritu rado gledaju drame i opere, redovno posecuju izlobe i
druge priredbe.
Uiva u skijanju.
U dosadanji radni ucinak Aleksejeva, medutim, moe se uracunati i to to je
Srbija prestala da izvozi oruje u bive sovjetske republike koje imaju
odredene razmirice sa Moskvom i to se, posle njegovih javnih kritika da se
na ruski kapital gleda kao na drugorazredni, pojacala privredna saradnja
dveju zemalja
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=493801
[Non-text portions of this message have been removed]
