Glas javnosti
28. jun
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T07062701.shtml
INTERVJU Ali Hamad, bivši oficir Al kaide (3)
Domaći mudžahedini bili su opasniji od nas
U toku obuke u Bin Ladenovom kampu učili smo nešto o Sarajevu i o Prvom
i Drugom svetskom ratu lll Prepoznavali smo se po malo većoj bradi i
skraćenim pantalonama iznad zglobova lllU kampu u Mehurićima obučavani
su i domaći mudžahedini lll Bili smo uključeni u jedinicu "Muslimanska
snaga" u Travniku
Bahreinac Ali Hamad dospeo je u kandže Al kaide kao
sedamnaestogodišnjak. Posle obuke u Bin Ladenovom vojnom kampu u
Avganistanu dobio je ime Ebu Ubejda, pod kojim se borio u ratu u
Avganistanu, ali i Bosni i Hercegovini. Istupio je iz terorističke
organizacije i sada je jedan od najoštrijih boraca protiv Al kaide i
terorizma u svetu. Narednog meseca će svedočiti pred Haškim tribunalom u
postupku protiv bošnjačkog generala Rasima Delića. Trenutno je na
izdržavanju kazne u Kazneno-popravnom domu Zenica.
Da li znate s kim je u svetu komunicirao Bin Laden?
- Tada sam ipak bio mlad i nije logično da Bin Laden govori meni o
svojim komunikacijama sa svetom, a imao ih je.
Koja je struktura vojnika bila u Al kaidi?
- Ima ih raznih. I mlađih i starijih. Al kaida ima svoj sistem osvajanja
vojnika. Oni više vole mlade, ali im ne smetaju ni stariji. Svako će
dobiti svoj posao i svoj deo posla.
Koji je princip angažovanja ljudi za posebne akcije? Da li su i drugi
dospevali u Al kaidu kao i vi ili su neki sami dolazili?
- Al kaida je vrlo jaka. Ona je osnovana u Avganistanu 1987. ili 1988.
godine i vrlo brzo je postala moćna. Ima ljudi iz visokih krugova,
profesora, doktora, ali ipak ih je najviše kao što sam bio ja. Mi smo
bili mučenici od malih nogu. Počinjene su razne nepravde prema nama.
Doživeli smo nasilje u porodici. I zbog toga im je bilo lakše da usade
mržnju u mene. Al kaida najviše traži takve ljude. Takvi ljudi su
spremni da žrtvuju svoj vlastiti život.
Objasnite malo ispiranje mozga kao deo obuke o kojoj ste govorili. Da li
je to zasnovano na verskoj osnovi?
- Da, na verskoj. Al kaida lažno poziva na islam. Oni su me ubeđivali da
je nauka islama usmerena protiv hrišćana, Jevreja... I ubeđivali su nas
da su muslimani žrtve svih ostalih.
Kakav je danas vaš stav o religiji?
- Sit sam religije. Ne bih više želeo da govorim o religiji. Što se tiče
nacionalnosti, ja sam Bahrinac. To znači da sam iz Bahraina. A to da li
sam musliman, hrišćanin ili Jevrejin - to za mene više ne važi. Ja bih
želeo da ne pripadam više nijednoj veri. Imao sam u planu da napišem još
jednu knjigu koja opširnije govori o religiji. Trebalo je da ima naziv
"Drugi glas". Ali ipak se nisam usudio to da uradim jer bi me još zbog
toga osudili muslimani. Tražili bi moju glavu kao što traže glavu
Salmana Ruždija.
Kako je došlo do toga da krenete u Bosnu? Da li ste znali gde je Bosna i
da li ste znali o čemu se tamo radi?
- U toku obuke u Bin Ladenovoj vojnoj akademiji čuo sam za Sarajevo. I
mi smo tada govorili Saradževo jer nismo znali za glas "j", pa smo to
"j" čitali kao "dž". Još tada smo čitali nešto o Prvom i Drugom svetskom
ratu. Znao sam i da postoji Jugoslavija, ali nisam znao da postoji Bosna
i Hercegovina. Mislim da je to bilo 1991. godine.
Koje su to bile informacije koje ste saznali o Sarajevu, Bosni i
Jugoslaviji?
- Za Bosnu i Hercegovinu sam saznao tek kada sam stigao u nju. Kada sam
završio svoj mandat u Avganistanu, to je bilo sredinom 1992. godine,
naređeno mi je da se vratim u svoj kraj u Bahreinu, jer je pravilo da se
ne ide direktno na novi zadatak. I meni i mnogim mladim vojnicima je
naređeno da se vratimo svaki u svoj kraj i rečeno nam je da će nam tamo
biti objašnjeno gde ćemo dalje ići u akciju. Tada sam pomislio da će me
poslati u Irak. O tome smo pričali međusobno. Međutim, u Bahreinu sam
saznao da treba da idem u Bosnu. Postojala je osoba koja radi za Al
kaidu i koja mi je objasnila kako ću doći u Bosnu, s kim ću imati
susrete, gde treba da stignem, s kim da razgovaram i gde ću završiti. I
tako se dogodilo.
Kako ste putovali?
- Nisam birao kako ću putovati. Naređeno mi je da putujem iz Saudijske
Arabije u Nemačku, za Frankfurt.
Zašto ne iz Bahreina za Frankfurt?
- Zato što Saudijska Arabija pruža ogromnu podršku mudžahedinima, za
razliku od vlasti Bahreina. Do Nemačke sam putovao avionom, a onda isto
avionom za Zagreb. Iz Zagreba autobusom za Split, iz Splita autobusom za
Mostar, onda isto autobusom za Travnik, gde je bilo prvo mudžahedinsko
sedište za vreme rata.
==============
MUDŽAHEDINSKA LINIJA
Šta se događalo u Travniku?
- Kada sam stigao, bio je skoro zalazak sunca. Prišao mi je jedan mlad
vojnik i on me pozdravio islamskim pozdravom i razgovarali smo na
arapskom jeziku. Pitao sam ga da li je poreklom Arapin ili Bosanac,
rekao je da je Bosanac i pokazao mi svoju ličnu kartu, ali mu je majka
poreklom iz Kuvajta i zato zna arapski. Predstavio me je u jednoj
jedinici koja se zvala "Muslimanska snaga" u Travniku, a mudžahedini su
bili uključeni u tu jedinicu. Tad još nije bila formirana Armija BiH i
taj vojnik koga sam sreo rekao mi je da je on ta osoba koja mene čeka.
Gde ste bili smešteni?
- Ta im je jedinica bila u nekoj zgradi koja mi je ličila na neku
službenu zgradu napuštenu zbog rata. Jedinica je bila velika kao laka
brigada u toku formiranja. Mudžahedini su bili deo te jedinice, ali nisu
bili smešteni u toj zgradi. Već ranije je bio organizovan kamp za obuku
mladih vojnika u Mehurićima kod Travnika. Mudžahedinska borbena linija
je bila kod Jajca u mestu koje se zove Karaula. Tamo smo imali borbe
protiv Vojske Republike Srpske.
Ko su mladići koji su bili na obuci u tom kampu o kome govorite?
- Taj kamp u Mehurićima je u početku bio namenjen samo za strance,
strane borce, ali kasnije mudžahedini su vrbovali mnogo domaćih ljudi
koji su se obučavali u tom kampu, pa su postali domaći mudžahedini. Po
mom mišljenju, oni su bili mnogo opasniji od mudžahedina koji su
dolazili iz drugih zemalja.
===============
Da li ste putovali sami ili sa još nekim?
- Meni je bilo naređeno da putujem sam, ali sam sreo još neke osobe koje
su verovatno radile za Al kaidu, ali sa njima nisam kontaktirao mada su
pokušavali da mi priđu, jer mi je moj tadašnji šef govorio da ni sa kim
ne kontaktiram. Tada sam imao malo veću bradu, skraćene pantalone iznad
zglobova i po tome se mi prepoznajemo. Mada se mi znamo i maskirati,
zavisi od misije. Mogu se preobući kao klošar, ili kao direktor bez
brade, kao neki menadžer, to sve zavisi od misije. Dakle, zbog toga
nisam kontaktirao te ljude, ali video sam ih, putovali smo sve do
Travnika istim putem. Sve dok se nismo sreli u sedištu mudžahedina u
Travniku.
Da li ste dobili imena nekih ljudi u Bosni za kontakt i ko su bili ti ljudi?
- Al kaida je imala svoje ljude i u Zagrebu, Splitu i u Bosni, pred
početak rata. Oni su ispitivali situaciju i mogućnosti kako mogu naši
ljudi da dođu i pomognu u ratu u Bosni. Došlo se do saznanja da bi nas u
Bosni ljudi sa velikom dobrodošlicom primili.
Onda je usledilo slanje mladih vojnika, poput mene. Meni je još u
Bahreinu bilo rečeno da ću imati susret s nekim ljudima u Zagrebu. Pitao
sam koji su ti ljudi i kako ću ih prepoznati, ali meni je rečeno da se
ne brinem za to i da će oni mene prepoznati. Rečeno mi je da se u
Zagrebu uputim samo do velike džamije. To je bilo jedno od naših sedišta
za vreme rata. Kad sam stigao do te džamije u Zagrebu, zaista su neki
ljudi prišli meni. Upoznali smo se i rekli su mi da su došli da me
dočekaju, ali sam video da su dočekali još neke iz drugih krajeva sveta.
Takođe u Bahreinu pre mog polaska mi je rečeno da, kada stignem u Split,
nazovem jednu osobu, čiji mi je broj telefona dat i da je zovem ako dođe
do nekih teškoća i problema. To znači da su Al kaidini ljudi i tamo bili
organizovani.
Ko je bila ta osoba u Splitu?
- Meni su bili nepoznati, ali znam da su bili Sudanci. Oni su radili za
jednu humanitarnu organizaciju koja se zvala "Treći svet". I u Zagrebu
su bili Sudanci. Meni je takođe u Bahreinu bilo rečeno da u Bosni ni sa
kim ne komuniciram dok ne stignem u Travnik. I Travnik je bilo za mene
nešto nepoznato. Ja sam onda pitao, ako ne smem ni sa kim komunicirati i
ako je to zbog sigurnosti, kako ću znati da li sam stigao u Travnik,
moram pitati. Rekli su mi da će Travnik biti zadnja stanica autobusa u
koji ću sesti u Splitu, da mogu spavati u autobusu, onda mi je još
rečeno ko će me sačekati na toj autobuskoj stanici.
Kako ste kupovali kartu, da li je bilo kontrole u autobusu, da li vas je
iko išta pitao?
- Bila je kontrola. Na nekim vojnim punktovima. U početku su bili neki
hrvatski vojnici. Meni je bilo rečeno da ne pričam nikako ni sa
kontrolom ni sa kim i da se pravim kao da ne razumem. I da im pokažem
pasoš. Tako se i dogodilo. Nisam pričao. Vojnici me gledaju, nešto me
pitaju na engleskom, a ja se pravim da nisam razumeo i puste me da
prođem. Da sam stigao u Bosnu saznao sam kada su me neki vojnici
pozdravili islamskim pozdravom "Selam alejkum". Tada sam znao da sam
među muslimanima. Primili su me sa osmehom. Znao sam da sam im drag. Oni
nisu ni gledali moj pasoš. To sve znači da sam ušao u ovu zemlju i
prolazio kroz nju bez ikakve kontrole. Uglavnom sam došao da se borim.
nS. Jovović
Nastavlja se Copyright Glas javnosti
