Glas javnosti
2. jul
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T07070102.shtml
INTERVJU : Svetozar Livada, autor knjige "Etničko čišćenje - ozakonjeni
zločin
Žrtve ocenjuju prirodu rata
Hrvatska je imala 1.107 naselja gde su Srbi bili većina. Utvrdio sam da
je u tim naseljima do temelja uništena podloga za povratak. Iz Hrvatske
je isterano 124 hiljade Srba. U Zagrebu je na velesajmu bio i jedan
koncentracioni logor, "Paviljon 22" i uglavnom su svi znali šta se tamo
dešava, a oko 200 ljudi je nestalo
Profesor Svetozar Livada je o poslednjim ratovima na prostoru bivše SFRJ
napisao nekoliko knjiga, međutim poslednja "Etničko čišćenje -
ozakonjeni zločin", maestralno je delo, koje je promovisao po celoj
Hrvatskoj ali je prošla skoro prećutano. Jednostavno je ignorisana jer
rat i njegove posledice koje su često bruka za obe strane nisu dobre
kada se o njima piše argumentovano. Zbog toga dr Livada u razgovoru za
Glas javnosti kaže:
==========
KNJIGOCID
Početkom devedesetih, "neprijatelji" su bile i knjige. Pisali ste o
"knjigocidu" u kojem je uništen veliki broj knjiga jer su bile "nepodobne"?
- Naše društvo već decenijama živi u ideološkoj obmani i tumači samo
paradigme svoje ideologije, a protivnu ideologiju negira do vulgarnog
ateizma. Negira i istorijsku instituciju, crkvu, religiju i po toj
logici nastala je potreba da se izopšti mogućnost postojanja. Negacija
etnosa, ovde, ili negacija njegove kulture ide tako daleko da se zatiru
i groblja, a zatiranjem knjižnog fonda i kulturnih institucija
kulturocid je kompletan. To je ponavljanje nemačkog nacističkog odnosa
prema kulturi Jevreja. Ovde je nacionalizam počeo jezičkim nacionalizmom
i pretvorio se u knjigocid, kulturocid i na kraju išao prema negaciji
ljudi i celih grupa, i to ne samo prema Srbima, nego i onima "koji nisu
sa nama, ili su protiv nas." Čak su bili rigidniji prema pripadnicima
svoga etnosa, koji nisu pristali na taj oblik mržnje, kulturocid, na
odnos prema čoveku i njegovim vrednostima. A to i dalje traje! Nedavno
je nagrađena književnica koja je pisala uputstvo za uništavanje knjižnog
fonda u Hrvatskoj! Prema tome ciljevi rata su bili proterivanjem
stanovništva delom ostvareni, ali se oni nisu do kraja realizovali i
zbog toga imamo nedovršeno izmirenje.
==============
- Mi živimo u jednoj organizovanoj obmani i laži. Svi fenomeni o odnosu
na prirodu rata su ideologizovani.
Ko to mi?
- Društva i sredine novonastalih država. Sve nove države imaju
stereotipe prirode rata. Da bi se taj stereotip na neki način
argumentovano definisao i da bi se otklonio to treba uraditi na osnovu
empirijskih vrednosti posledica rata. Jer žrtve ocenjuju prirodu rata.
Treba odrediti koje je bila njegova suština. Koji su bili strateški
ciljevi i kako se i kom obliku ostvaruju.
Vaša knjiga je čista sociološka studija hrvatskog društva i promena u njemu?
- Osnovnu podlogu čini faktografija odnosa prema prostoru i ljudskom
faktoru. Budući da je strategija rata imala ugrađeno u sebe etničko
čišćenje, pokušao sam da vidim koliko je to etničko čišćenje bilo
strateški rasprostranjeno na celi narod i lokalitete gde su živeli.
Zbog toga sam uzeo statističke pokazatelje. Hrvatska je imala 1.107
naselja gde su Srbi bili većina, i temeljito sam istražio kakvo je
stanje bilo 1991. po popisnim rezultatima i kakvo je bilo 2001. godine
po popisu stanovništva. Tako sam utvrdio da je na pretežnoj većini
naselja u kojima su Srbi bili u većini do temelja uništena podloga za
povratak. Ne samo što su ljudi proterani, nego je uništena celokupna
nadgradnja, a to je hrvatska nadgradnja, bez obzira na to što je ona
vlasnički pripadala stanovnicima srpskog naroda oni su bili hrvatski
građani. Utvrdio sam da su uništene sve prateće infrastrukturne
institucije, ambulante, Domovi kulture, magacini, trafo-stanice,
groblja... Zbog toga je etničko čišćenje u Hrvatskoj bilo najčistije jer
je zahvatilo toponomastiku, onomastiku i katastar. Kada sam to utvrdio,
išao sam dalje, pa sam na osnovu statističke analize ustanovio kako je
to bilo sprovedeno u gradovima i u dvesta i nešto gradova koje ima
Hrvatska ustanovio da je iz njih isterano 124 hiljade Srba gde nije bilo
rata i da je primenjena ista "tehnologija". Tako nisam našao nijedno
selo u kojem neko nije ubijen ili nestao, a u većim gradovima bili su
osnovani koncentracioni logori, koji su se eufemistički zvali
"sabirališta", a u mnogim sredinama su i ubijeni. U Splitu je deložirano
oko 10 hiljada građana, a u Zagrebu 18.500 po statističkim podacima.
U Zagrebu je na velesajmu bio i jedan koncentracioni logor , "Paviljon
22", i uglavnom su svi znali šta se tamo dešava, a oko 200 ljudi je
nestalo. Ipak, najveći broj ljudi likvidiran je u Sisku, a do danas nema
nijednog sudskog procesa protiv počinitelja.
Zbog vašeg pisanja smatraju vas jeretikom, ne samo Hrvati, već i Srbi,
zapravo njihovi politički predstavnici u Hrvatskoj?
- Istina je sama po sebi bolna. Prvo što su takozvani titularni
intelektualci zaposeli institucije i pošto su posledice rata takve da
ukazuju na sve elemente građanskog rata, a oni su tzv. intelektualci,
koji su opsluživali kontrarevoluciju i lansirali sintagmu da se radi o
"Domovinskom ratu" i kada iznosiš te činjenice ti si ne njihov
neprijatelj, ili ovog i onog fenomena, nego "istine o domovini, o
državi" ti si neprijatelj države jer je država dignuta na postolje
života i smrti. Onda po toj logici stereotip je prodro u sve
institucije, pošto desničari, koji ne mogu da budu intelektualci jer ih
ne zanima istina i opšte dobro, nego samo interes i plemenski uzus i
način života, pa kao "ognjištari" ne samo da stigmatiziraju svakoga onog
koji to dovodi u pitanje i najradije bi ga likvidirali jer, na celom
Balkanu je kama najsvetlije oružje. Ovde se politički protivnik
doživljava kao neprijatelj, a neprijatelja treba poraziti, ne samo
poraziti, nego ubiti i negirati u svakom pogledu. Po toj logici svako
licitira svojim žrtvama i podiže ih do nemogućeg broja i demografskih
parametara, ali drugoga potpuno negira, pa su tako i mrtvi "naši
neprijatelji".
Tekst i foto: Ninoslav Kopač
