Unitarna Bosna - odbrana od posledica nezavisnosti Kosova http://www.danas.co.yu/img/spacer.gif
Brisel - EU, SAD i NATO žele da učvrste centralizovanu, unitarnu državu BIH, da bi predupredili moguće posledice jednostranog proglašavanja nezavisnosti Kosova, a to, pre svega, znači mogućnost da Republika Srpska u tom slučaju zatraži pravo na samoopredeljenje, objasnili su diplomatski izvori u Briselu. Ti izvori su ukazali na stav međunarodnog izaslanika EU za BIH Miroslava Lajčaka da će on i dalje koristiti "bonska ovlašćenja" i nametati rešenja u BIH bez obzira na stavove lokalnih političara. Lajčak je to u Briselu ove nedelje rekao ambasadorima u Političko-bezbednosnom komitetu EU, naglasivši da se neće obazirati ni na "pritiske i pretnje" koje, s tim u vezi, dolaze iz Srbije. Lajčak je stavio do znanja da ima čvrstu podršku međunarodnog Saveta za primenu mirovnog (Dejtonskog) sporazuma u Bosni, naglasivši da najnovije mere preuređenja ustrojstva centralne vlasti u BIH ni na koji način ne dovode u pitanje Dejtonski sporazum i postojanje entiteta. Visoki predstavnik u BIH i u razgovoru s čelnicima NATO-a preneo je ocenu da je stanje u Bosni veoma nazadovalo i da sada liči na situaciju iz 1995. godine, dakle na prilike kad je sklapan Dejtonski sporazum. Političko-bezbednosnom komitetu se, istovremeno, obratio i Volfgang Išinger, predstavnik EU u posredničkoj trojci Kontakt grupe u pregovorima Beograda i Prištine o Kosovu, rekavši da je dosad ostvaren mršav napredak u približavanju stavova srpske i albanske strane, kad je reč o 14 ponuđenih tačaka "trojke" za napredovanje ka rešenju za status Kosova. Išinger i Lajčak su, prema izvorima EU, izrazili zabrinutost zbog opasnosti da, u slučaju da rešavanje kosovskog problema izmakne kontroli, dođe do "prelivanja" nestabilnosti u regionu. Podvučeno je, ipak, da Kosovo ne može i ne sme biti veza i uslovljavati razvoj u Bosni i, prvenstveno, Republici Srpskoj. U Savetu ministara EU i Evropskoj komisiji su, istovremeno, odbačene kritike iz Federacije BIH, a pre svega člana predsedništva BIH Harisa Silajdžića zbog parafiranja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-Srbija. Evropski komesar Oli Ren je stavio do znanja da, naprotiv, "to treba da posluži kao podstrek političarima u BIH". Iako su oštrice kritike EU upućene na sve političare u BIH zbog, kako se smatra, nesposobnosti i pomanjkanja političke volje za nagodbu o preustrojstvu institucija i jačanju centralne države, javno se zamerke više upućuju premijeru RS Miloradu Dodiku. Ipak, u krugovima Saveta ministara je Beti preneseno da je, kako sad stoje stvari, "teško zamisliti da se neko političko rešenje i povoljniji razvoj u Bosni može zamisliti bez onoga što politički predstavlja Dodik". Na pitanje agencije Beta kako gledaju na stavove Banjaluke da su "bonska ovlašćenja" samo politička deklaracija, koju su usvojili međunarodni činioci angažovani u BIH, koja nema pravni temelj, pa su zato i suprotna Ustavu BIH, evropski funkcioneri su rekli da je takva tvrdnja teško podložna raspravi. Oni su naveli da je to pravo međunarodnog izaslanika za BIH, iako je to u jednom slučaju poništio ustavni sud BIH, i bez sumnje je dobilo snagu "stečenog prava" na temelju dosadašnjih korišćenja. Beta http://www.danas.co.yu/20071112/dogadjajdana1.html#3 [Non-text portions of this message have been removed]
