http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=12&status=jedna&vest=114243&datum=2008-01-14
Vecernje novosti
14. 1.
Trezor našeg pamćenja
Marina MIRKOVIĆ, 13.01.2008 18:27:41
VIŠE od veka je negde na relaciji HAZU i SANU, među našim i hrvatskim,
odnosno tadašnjim stručnjacima za srpskohrvatski, sazrevala ideja o
stvaranju velikog rečnika koji bi obuhvatio celokupan korpus tog - danas
(makar pod tim imenom) nepostojećeg jezika. Za prvih pedesetak godina,
tokom kojih je hrvatska strana odustala od ovog maratonskog projekta,
SANU je u njegovoj realizaciji "dogurala" do, prošlog novembra
promovisanog, sedamanaestog toma i slova "O" - odnosno reči "Opovo". U
međuvremenu, dok se hrvatski akademici, filolozi i leksikografi diče već
četvrtim dopunjenim izdanjem rečnika samo svog, "novog" jezika, i Matica
srpska objavila je prošlog oktobra Rečnik srpskoga jezika u kom je, prvi
put posle Vukovog Rječnika iz 1818. u jednoj knjizi dat naučni popis
80.000 reči standardnog srpskog jezika. I dok je Matičin projekat
predviđen prvenstveno za svakodnevnu upotrebu i ovenčan tom (u naslovu
izbegnutom) odrednicom - standardni, veliki rečnik SANU pretenduje da u
nekoliko desetina tomova okupi oko pola miliona reči obuhvaćenih kako
književnim, tako i narodnim jezikom, i to onim srpskohrvatskim. I
urednik Matičinog rečnika Mato Pižurica i recenzent Ivan Klajn slažu se
u oceni da je projekat SANU od izuzetnog značaja za našu kulturu, i
naglašavaju važnost predanog, višedecenijskog rada na stvaranju takvog
sveobuhvatnog rečnika srpskohrvatskog jezika, i neophodnost postojanja
različitih vrsta rečnika.
- Rečnik srpskohrvatskog narodnog i književnog jezika SANU bez ikakve
sumnje je najznačajniji i najsveobuhvatniji projekat iz oblasti
nacionalne kulture - kaže Pižurica, inače član Odbora za Rečnik SANU.
- U njemu se sabira naš živi jezik i naše sveukupno pamćenje, već
zapisano ili tek u naše vreme posvedočeno, iako staro. I nikad do kraja
pobeleženo, jer se neretko i sami začudimo kako izroni nova-stara reč iz
tog prebogatog rezervoara, kada "udar nađe iskru u kamenu".
Ivan Klajn, takođe, apsolutno podržava projekat SANU i naglašava da "svi
kulturni narodi imaju velike, višetomne, istorijske rečnike svog jezika,
pa nema sumnje da je on potreban i nama".
- U isto vreme, međutim, trebalo je pripremiti i mali, praktični
jednotomnik, budući da se veliki rečnik ne može završiti u toku jedne
generacije - objašnjava Klajn. - Mi smo u tom pogledu dva puta načinili
istu grešku.
O pomenutim greškama i "porođajnim" mukama koje su pratile rađanje ove
ideje i (ne samo) početke njene (i ne samo njene) realizacije, Klajn kaže:
- U Zagrebu je Đura Daničić započeo veliki rečnik JAZU, i doživeo je da
vidi samo njegov prvi tom (1880), a rečnik je, sa 23 toma, priveden
kraju tek jedan vek kasnije. U Srbiji je pripreme za rečnik SANU započeo
još Stojan Novaković krajem 19. veka, a prvi tom je izašao tek 1959.
godine. U to vreme, Miloš Moskovljević, član redakcije rečnika,
predložio je da se naporedo počne rad i na jednotomniku, ali se
Aleksandar Belić usprotivio, rekavši da "prvo treba izraditi i štampati
veliki rečnik, pa će se onda prema njemu lako i brzo izraditi mali".
Moskovljević je potom sam napisao jednotomnik i objavio ga 1966. godine,
ali je celo to izdanje, na bruku tadašnjeg režima, zabranjeno i uništeno
zbog nekoliko reči koje nisu bile definisane u skladu sa zvaničnom
ideologijom.
Premda Moskovljevićev rečnik nikako ne bi bio adekvatna zamena za ovaj
današnji Matičin jednotomnik, pošto je bio prilično oskudan i rađen na
osnovu zastarele građe, sudbina tog "nepodobnog" izdanja je
najverovatnije obeshrabrila eventualne buduće autorske pokušaje
stvaranja praktičnog (i takođe nam neophodnog) jednotomnog jednojezičnog
rečnika, kakvi u razvijenim zemljama važe za osnovne i najvažnije
jezičke priručnike.
- U međuvremenu je dosta brzo i uspešno, za devet godina, dovršen
šestotomni rečnik Matice srpske, ali onda, umesto da se odmah po njemu
uradi jednotomnik i da se priprema drugo izdanje šestotomnika, opet je
sve zastalo - priča Klajn.
- Tek danas, bogu hvala (i redakciji od 11 saradnika pod rukovodstvom dr
Miroslava Nikolića), imamo taj preko potrebni jednotomnik u izdanju
Matice srpske, kakav su Hrvati, i valjda sve druge nacije u Evropi, već
odavno dobili.
I baš kao što je Matičin Rečnik srpskoga jezika bio neophodan ne bi li,
kako kaže njegov redaktor Miroslav Nikolić, "popunio prazninu u nizu:
jednotomnik - rečnik srednjeg obima poput Matičinog šestotomnika -
veliki rečnik, tezaurus poput rečnika SANU u nastajanju", Klajn
naglašava i neophodnost rada na zaokruživanju ove treće, "najveće" karike.
- Što se tiče velikog rečnika SANU, taj veliki posao svakako treba
završiti, sa onom građom (srpskom i hrvatskom) koja je prikupljena i pod
onim imenom pod kojim je dosad izlazio, jer niko ozbiljan ne menja
sadržaj naučnog projekta na pola puta - veli Klajn. - Posle, ukoliko
budemo imali više sposobnih i pristojno plaćenih leksikografa nego što
ih imamo danas, niko nam ne brani da napravimo i "čisto srpski" rečnik.
O samom imenu projekta SANU, Pižurica kaže:
- Možda smo ga i mogli preimenovati pre petnaestak godina, onako kako su
skidana i druga znamenja i etikete kojima je isteklo vreme. Međutim, i u
tom slučaju morala bi se sačuvati celovitost štokavštine. Zato taj
projekat mogu osporavati samo neznalci. Svima nama može biti samo žao
što se ne nalazi način da se rad na tom projektu ubrza.
Nazivajući veliki rečnik srpskohrvatskog jezika SANU "slikom naše
sadašnjosti i naše prošlosti", Pižurica dodaje:
- Ni u jednom drugom svedočanstvu život nije bogatije, uverljivije i
stvarnije potvrđen. To je trezor u koji se sliva i materijalna i duhovna
kultura, i istorija i savremenost, i ono što je naše slovensko,
arhaično, i ono što smo na Balkanu zatekli i primili, i ono što nas je
kasnije preslojilo, i sve što smo u međuvremenu stvarali, učili, primali
i preoblikovali. U njemu je ono najvrednije što možemo ponuditi na
tržištu kultura, posebno slovenskih. Uostalom - zar najpre ne bi reč?
NAJVEĆA ZADUŽBINA
- REČNIK SANU je rečnik svih rečnika, da ne kažem rečnik nad rečnicima -
veli akademik i pesnik Matija Bećković. - U njemu su sabrani životopisi
svake reči dostojne rečnika, koji zajedno čine najiscrpniju biografiju
srpskoga jezika, koja nema ni kraja ni početka. To je ujedno najveća
zadužbina koju SANU ostavlja svome narodu, najvažniji razlog njenog
osnivanja i postojanja. Jer ničega nema izvan jezika, niti ima pesnika
koji nije zaposlen kod svog maternjeg jezika.
VUKOV DIJALEKAT
- VUKOV Rječnik pre svega je dijalekatski rečnik, i to uglavnom rečnik
jednog dijalekta ili još uže, Vukovog rodnog Tršića, rečnik ruralne
kulture Srbije s početka 19. veka - objašnjava Pižurica. - Njegovo drugo
izdanje iz 1852. godine, obogaćeno rečima sa šireg područja i iz više
dijalekata, samo delom je prevazišlo takav karakter. Matičin Rečnik
srpskoga jezika jeste rečnik modernog, izgrađenog jezika, i izborom reči
i njihovom obradom. Sećam se da je prof. Pavle Ivić kao ilustraciju za
razlike u značenju reči između našeg i Vukovog vremena navodio reč
"nagon", koja je tada značila samo "teranje stoke ka Savi da bi se
prodala u Austriji". Nije nevažno dodati da Vukov Rječnik nije
srpsko-srpski nego "istolkovan njemačkim i latinskim riječima". Ivan
Klajn ne slaže se sa definicijom Vukovog Rječnika kao dijalekatskog: -
Pre bih rekao da je Rječnik obuhvatio sve reči koje je Vuk tada mogao da
čuje u srpskom narodu.
OSLONAC
MATIČIN šestotomnik srpskohrvatskog jezika, započet 1967. godine kao
projekat dveju matica, da bi ga po izlasku Matice hrvatske, privela
kraju Matica srpska 1976. godine, proistekao je iz beogradske
leksikografske škole, i na tom šestotomniku zasnovan je novi jednotomnik
Matice srpske. Autori ovog jednotomnog rečnika, takođe, su pripadnici
ove škole, stasali radeći na velikom rečniku SANU - objašnjava Pižurica.
- Drugi oslonac, pored Matičinog šestotomnika, jednotomnom Rečniku
srpskoga jezika Matice srpske, bio je upravo Rečnik
SANU sa do tada izašlih petnaestak tomova, na kome je radio i školovao
se gotovo ceo autorski tim - kaže Pižurica.
