NUKLEARKE PRED VRATIMA SRBIJE?
Posle ratifikacije naftno - gasnog sporazuma s Rusijom lako se može desiti da sledeći energetski dokument u srpskom parlamentu bude ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana. Jelica Putniković subota, 6. septembar 2008 Posle ratifikacije naftno - gasnog sporazuma s Rusijom lako se može desiti da sledeći energetski dokument u srpskom parlamentu bude ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana. Nuklearke su nešto o čemu se u javnosti sve više govori, pa se više i ne iznenađujemo kad pročitamo da se, na primer, Rusija sprema za pohod na nuklearna tržišta Evrope i SAD, razvojem kompanije „Rosatom”, koja je atomski blizanac „Gasproma“, ili da će u Bugarskoj početi izgradnja druge nuklearne centrale „Belene“, koja će biti sastavljena iz dva energobloka od po hiljadu megavata. Vaskrs atomskog lobija To što je Srbija valjda jedina zemlja u Evropi gde je na snazi moratorijum na izgradnju nuklearki svakako „bode oči“ nuklearnom lobiju koji je svoju kampanju za ukidanje ove uredbe otpočeo još u vreme sankcija, tokom 90-ih godina prošlog veka. Tada je narodu, suočenom sa čestim restrikcijama struje, Francuska sa svojim nuklearkama i redovnim isporukama električne energije delovala kao nedostižan san. Nuklearke, naravno, niko ne gradi u ratom zahvaćenom području pa su lobisti utihnuli. Vaskrsli su, ne samo u Srbiji već na području celog Balkana, a i šire, sa evidentnim manjkom električne energije u regionu Jugoistočne Evrope. Javno lobiranje za izgradnju nuklearki u Srbiji „otvorio“ je sadašnji ministar za nauku i potpredsednik za integracije s Evropom Božidar Đelić, krajem prošle godine. Njemu se u ovome priključio krajem avgusta i aktuelni ministar rudarstva i energetike Petar Škundić, izjavivši za Kurir da Srbija mora da razmišlja o izgradnji nuklearnih elektrana. Otkrivajući da je već na jednom od prvih sastanaka nove vlade lično pokrenuo pitanje nuklearne energije i energetskog snabdevanja Škundrić je u jednom od svojih prvih intervjua kao ministar energetike rekao: -Pitanje nuklearnih elektrana pokrenuo sam jer je celo naše okruženje, ali i cela Evropa premrežena nuklearkama. Mi imamo zakon o zabrani, mislim da ga ima i Italija. Ali, činjenica je da će nam se sutra dogoditi da će Hrvati napraviti nuklearku na Dunavu, pa će biti potpuno svejedno na kojoj se strani ona nalazi - rekao je Škundrić i podsetio da atomske centrale sada postoje u Albaniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, kao i da Hrvatska planira izgradnju četiri nuklearke. S druge strane, on je istakao da bi domaći naučnici nuklearne fizike bili u prednosti kad bi u zemlji imali nuklearku. Krivična prijava zbog predloga Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta grada Novog Sada smatra da ima i drugih političara koji su deo nuklearnog lobija i podseća kako je marta 2007. godine govorio Aleksandar Popović, tadašnji ministar za nauku i zaštitu životne sredine, a u prošloj vladi Srbije ministar energetike. „Onaj (zakon) o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti je u skladu sa standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju. Njihovo usvajanje, ali i primena, će predstavljati ogroman korak na našem putu ka evropskim integracijama,” rekao je tada Popović a Ekološki pokret grada Novog Sada je, upravo zbog Nacrta navednog zakona podneo krivičnu prijavu protiv njega. Uz obrazloženje da se radi o kršenju zakona o zabrani izgradnje nuklearnih objekata na teritoriji Srbije. -U navedenom zakonu, koji čeka usvajanje, nedvosmisleno se navodi da se lokacija nuklearnog energetskog objekta određuje na osnovu prostornog plana Srbije koji usvaja Vlada Srbije, kaže Aleksić. Aleksandar Popović je u vreme Đelićevih izjava o potrebi gradnje nuklearki, kao ministar energetike, međutim, izgleda revidirao stavove. Đelićevu inicijativu da Srbija treba da preispita moratorijum o gradnji nuklearnih elektrana kroz otvaranje široke javne rasprave jer „nuklearna postrojenja predstavljaju najjeftniji i najčistiji način proizvodnje električne energije“, Popović je prokomentarisao kao iznenađujuću jer, kako tada reče „Strategija razvoja energetike do 2015. godine, koju je usvojila Vlada Srbije, ne predviđa izgradnju nuklearnih elektran. Od formiranja vlade (sad već bivše, Koštuničine) nije bilo reči o ukidanju moratorijuma. Od uvođenja moratorijuma na njihovu izgradnju pre 21 godine, u Srbiji nije razmatrana mogućnost dobijanja nuklearne energije.” Lokacija kod Kostolca Zvanično ova Popovićeva izjava je tačna ali, ispada da su i pre Đelićeve inicijative nuklearke planirane u Srbiji. Aleksić navodi da je još 18. novembra 2004. godine ekološko društvo „Zora” od Dragana Đilasa, tada predsednika Narodne kancelarije predsednika Srbije Borisa Tadića, a sada gradonačelnika Beograda, dobio odgovor (vidi faksimil) u kom piše: „U vezi sa vašim zahtevom za dobijanje odgovora na pitanje da li je planirana izgradnja nuklearne elektrane na teritoriji opštine Požarevac Narodna kancelarija predsednika republike je kontaktirala sa nadležnima za ovo pitanje. Obavešteni smo da je u okviru studije o mogućim mestima za izgradnju nuklearne elektrane na teritoriji opštine Požarevac određeno mesto Kostolac. Sam projekat o izgradnji navedene nuklearne elektrane nije moguće izvesti bez finansijskih sredstava, kojima nadležne institucije za realizaciju trenutno ne raspolažu.” http://www.balkanmagazin.net/images/2008/energija/septembar/Djilas---nuklearka-u-Kostolcu.jpg Više detalja o ovoj potencijalnoj nuklearki kod Kostolca Đilas je odbio da dostavi. Aleksić kaže da se Đilas posle ovog priznanja pravdao kako „jeste potpisao dokument u kome piše da će se u Kostolcu graditi nuklearna elektrana, ali da je za sve kriv službenik Narodne kancelarije, koji mu nije rekao da u Srbiji postoji zakon koji to zabranjuje.” Optužujući Đilasa i predsednika Tadića da, takođe, rade u korist nuklearnog lobija, Aleksić je do sada u više navrata tvrdio da ima pouzdane informacije iz dijaspore da je bilo pregovora sa „Vestinghausom” oko kredita za nuklearku u Srbiji. Ove njegovoe tvrdnje su demantovane ali, evidentno je da se iz godine u godinu u Srbiji sve otvorenije propagira proizvodnja struje cepanjem atoma. Plašenje naroda -Ovdašnji nuklearni lobi dobija naloge iz inostranstva. Nuklearna industrija je u krizi. Zato provizije za lobiste idu i do 50 odsto od vrednosti investicija. A kad se neko odluči i podigne kredit električna energija proizvedena u toj nuklearki se prodaje kako bi se kredit vratio. Pri tome, svet još nije rešio pitanje odlaganja nuklearnog otpada, upozorava Aleksić. On, takođe, tvrdi da lobisti za nuklearke narod zaluđuju komentarima da u našem okruženju, u prečniku od 100 kilometara već radi deset a u prečniku od 400 kilometara još 20 nuklearnih elektrana pa da je strah od sopstvene nuklearke u Srbiji bespredmetan. -Nas plaše nuklearkom koju će izgraditi Hrvati a Hrvate da će Srbija graditi nuklearnu elektranu. Lokacija za nuklearku u Hrvatskoj je kod Dalja ili Erduta. Sve je to ispipavanje pulsa javnosti. Ali, zaboravljaju da po međunarodnom pravu ni jedna zemlja ne može da gradi nuklearku na granici, kaže Aleksić. Hrvatski predsednik Stipe Mesić proletos je otvoreno najavio da će Hrvatska graditi nuklearku. -Nuklearne elektrane danas su sigurne, a to je ujedno najčistija energija. Kao i druge zemlje koje već grade nuklearke, i za nas će to postati neminovnost. Kada mi za to budemo spremni tehnologija će biti još sigurnija nego sada, rekao je Mesić, koji u lobiranju, takođe, nije usamljen u svojoj zemlji. Hrvatska štampa navodi reči Davora Šterna, bivšeg ministra u Tuđmanovoj vladi, bivšeg direktora INE, bivšeg člana uprave moćne ruske kompanije TNK-BP, konsultanta ruskih i izraelskih firmi, počasnog generalnog konzula Filipina i savetnika predsednice HSLS-a za gospodarska pitanja koji kaže: "Ako Slovenci sada rade drugi blok u Krškom, koje je od Zagreba udaljeno samo 30 km, ne vidim zašto bismo se mi kažnjavali i ne bismo gradili elektranu na lokaciji poput Obrovca, koja je idealna za nuklearku." Zanimljivo je, takođe, da pojedini energetski stručnjaci propagiraju ideje da Srbija ne treba da gradi nuklearku na svojoj teritoriji već da učestvuje u finansiranju i i zgradnji takvog objekta u okruženju. Još naglas nije rečeno da bi takav poduhvat Srbija mogla da sprovede sa Hrvatskom. Ekolozi prognoziraju da će inicijativa brzo biti konkretizovana i zagovornicima kilovata iz nuklearke poručuju da najpre sebi i drugima odgovore na pitanje: „Kolika je cena zatvaranja nuklearne elektrane koja mora biti uračunata u cenu kilovat časa proizvedene električne energije?” Svaki peti kilovat iz atoma Dok Francuska iz iz nuklearnih elektrana dobija čak 80 odsto električne energije svetski prosek je oko 20 odsto. Nuklearna energija se u svetu proizvodi u u 31 zemlji iz 438 nuklearnih elektrana sa 366 gigavata instalisane snage. U Evropi, bez Rusije postoje 173 nuklearne elektrane i još četiri su u izgradnji. Evropska unija planira da iz svojih kapaciteta proizvede 30 odsto potrebne energije, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Rumunija i Bugarska, koje se nalaze u našem okruženju, ili su sa nama povezane vodenim tokovima, imaju značajne i podižu nove kapacitete u nuklearnim elektranama. Danas se u svetu gradi ili je već naručeno 40 novih nuklearnih elektrana, a prednjači Azija. (objavljeno u NIN-u br 3010) http://www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/nuklearke_pred_vratima_srbije.xhtml [Non-text portions of this message have been removed]
