SSSS
TANJUG 21S078 1318 2109
SPR:EU-UTICAJ-KOSOVO
Kosovo najoccigledniji dokaz slabosti uticaja EU i UN
BRISEL, 21. septembra (Tanjug) - Sluccaj Kosova je najoccigledniji dokaz
slabosti uticaja koji Evropska unija ima u Ujedinjenim nacijama, ocenio je
Evropski savet za spoljne poslove u novoj analizi objavljenoj povodom poccetka
zasedanja Generalne skupsstine UN u Njujorku.
U izvesstaju se analiziraju razlozi opadanja uticaja EU u UN, i to
u svim njegovim telima - od Generalne skupsstine do Saveta bezbednosti - i
konstatuje da je do toga dosslo i zbog rasta uticaja Rusije i Kine, ali i zbog
sve vecheg neslaganja izmedju Zapada i muslimanskih drzzava.
"Nijedna druga trenutna kriza u svetu nije tako occigledno dokazala
ograniccenja evropskog uticaja kao ssto je to uccinilo Kosovo", isticce se u
izvesstaju briselskog instituta.
Medju cclanovima te institucije su bivssi izaslanik UN Marti
Ahtisari, njegov zamenik Alber Roan, americcki biznismen Dzzordzz Soross, ali i
najblizzi savetnici visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost
Havijera Solane i evropskog komesara za prossirenje Olija Rena.
"EU je imala jedinstven stav po pitanju Ahtisarijevog plana tokom
2007. godine, iako je to bilo tessko za skepticcne drzzave poput Sspanije ¦
Ipak, Rusija je najavila veto na predlog, ssto je dovelo do toga da Evropljani
i SAD odustanu od rizika glasanja u julu 2007. godine", isticce se u analizi.
Pritom se dodaje da su evropske diplomate u UN priznale da tokom
pregovora nije bilo pravog konsenzusa, bez obzira na navodno jedinstvo u
Briselu.
Pored jaccanja Rusije i Kine, autori navode da je posebno
problematiccan gubitak uticaja EU na muslimanske zemlje.
"Dok je tokom balkanskih ratova postojao savez izmedju Zapada i
muslimanskih drzzava u prilog Bossnjaka i kosovskih Albanaca, taj savez je sada
nestao", isticce se u analizi i dodaje da u Organizaciji islamske konferencije
(OIK), EU i Zapad mogu da raccunaju na samo tri drzzave kao odluccne saveznike
- Tursku, Bosnu i Hercegovinu i Avganistan.
EU, smatraju autori, "gubi politiccki kredibilitet" na svetskoj
sceni i u UN.
"EU je devedesetih godina imala podrssku 72 odsto cclanica za
pitanja ljudskih prava u Generalnoj skupsstini UN, a sada je taj procenat pao
na izmedju 48 i 55 odsto", dok je Kina povechala svoju podrssku sa ispod 50
odsto tokom 90-ih na 74 odsto prossle i ove godine.
Sliccan rast uticaja je dozzivela i Rusija, istakli su autori.
Oni, stoga, na osnovu glasanja sa dve poslednje sesije 2006. i
2007. godine, dele Generalnu skupsstinu UN u ccetiri grupe.
U prvoj grupi je "ssira Evropa", odnosno cclanice EU i druge
evropske drzzave koje glasaju manje-visse kao i EU. Ta grupa je ojaccala u
protekloj deceniji i sada okuplja 44 drzzave, odnosno 23 odsto cclanica UN.
Druga grupa su "liberalni internacionalisti", odnosno zemlje koje
glasaju sliccno EU u visse od pedeset odsto sluccajeva. Njih je ukupno 44,
odnosno 23 odsto cclanica UN.
Ta grupa se, medjutim, sastoji od tri podgrupe. U prvoj su SAD i
Izrael, drugu podgrupu ccine Kanada i Juzzna Koreja, a trechu demokratije
Latinske Amerike koje, ipak, neretko, glasaju i drugaccije od Unije.
Trechu grupu ccine drzzave koje "menjaju strane", odnosno koje bi
mogle da podrzze EU u izmedju 36 i 50 odsto sluccajeva. Nju ccini 85 drzzava,
odnosno 44 odsto ccalnica UN, i predvode je zemlje poput Indije, Juzzne Afrike
i vechina zemalja u razvoju.
Poslednju grupu ccine pripadnici takozvane "ose suvereniteta". Ona
je po broju najmanja i ccini je 19 drzzava, odnosno 10 odsto cclanica.
Medjutim, iako je najmanja, ona je izuzetno uticajna, jer je predvode velike
sile poput Kine i Rusije, kao i regionalne sile, poput Egipta, ocenjuju
briselski analiticcari.
Oni na kraju izvesstaja iznose niz predloga za zaustavljanje daljeg
pada uticaja EU u UN, ukljuccujuchi stvaranje koalicija predvodjenih Zapadom
koje bi izolovale zemlje koje se protive ograniccenju nacionalnog suvereniteta.
(Kraj) mit/vk
[Non-text portions of this message have been removed]
