http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1596
Raskrsnica 40
28.9.2008.
Srpsko klupče na Ist Riveru
Opet nam se sve sudbinski važno dešava daleko od naših granica.
Svako malo pa ponovo dođemo u dobro znanu situaciju – sve što nam se dešava ili
se desilo, zbilo se uglavnom van naših granica. Tako je i ovoga puta. U času
kada Srbija bije svoje najteže bitke (ne računajući ono što se desilo u Prvom
svetskom ratu na primer, kada smo dovedeni do ivice fizičkog istrebljenja i
ipak uspeli da napravimo naše najveće i najčistije pobede, pa sada proslavljamo
značajan jubilej – 90 godina od svega), sve se to čini negde na strani, van
naših granica. Izuzev potpisivanja sporazuma sa italijanskim FIAT – om, koji
treba da u oronulu srpsku privredu ulije novi životni sok, kojim će se
nahraniti deo Šumadije. Zapravo, ključne stvari pred kojima drhti dah ovih dana
u Srbiji su: borba u Ujedinjenim nacijama da se Srbiji omogući odbrana prava na
Kosmet pred Međunarodnim sudom pravde, istovremena akcija bosanskih Muslimana,
takođe u UN, za revidiranje Dejtona, izmena optužnice protiv Radovana
Karadžića, i
– Južni potok. Sve zajedno, uvezano je kao klupče. Da ne kažemo Gordijev čvor.
Da počnemo od dešavanja na Ist Riveru, to jest onom mestu u Njujorku gde je
smeštena palata Ujedinjenih nacija.
Jadan li je osećaj sa kojim se proteklih meseci budio Haris Silajdžić,
muslimanski predstavnik u Predsedništvu BiH. Tužilaštvo u Hagu se grči i muči
da napravi smislenu i održivu optužnicu protiv Radovana Karadžića. Republika
Srpska jača. Srbija u borbi za Kosmet vodi diplomatsku ofanzivu u svetu i UN
što čak ni Ramuš Haradinaj, u svom političkom manifestu izloženom u Vašington
postu, nije mogao osporiti. A hrvatski entitet u BiH, čuvši poruke sa upravo
održane konvencije SDA u Brčkom, objasnio je da mu se iste nimalo ne sviđaju, i
da što se Hrvata tiče, od tih ideja nema ništa. Pride, sve geopolitičke
prognoze upućuju na to da će bosanski lonac još dugo kuvati... A i Okružni sud
u Hagu je odbacio tužbu nekoliko Srebreničana islamske veroispovesti protiv
holandske države, zbog ponašanja holandskog bataljona u danima kada je vojska
RS preuzela ovaj gradić.
E, zato je Silajdžić na zasedanju Generalne skupštine UN ponovio već otrcanu i
svakako sumnjivu tezu – da se ono što je zasnovano na genocidu (a to je, po
njemu, Republika Srpska) ne može održati. Te da kada je već Karadžić uhapšen,
treba «uhapsiti» i njegovu tvorevinu! Naravno, ovaj nastup lidera bosanskih
Muslimana je prilično iznervirao srpski entitet, pa je Mladen Ivanić podsetio
na ponašanje Hrvata i Muslimana uoči rata u Bosni i spomenuo se tadašnjih
stalnih preglasavanja srpske strane u svim vladajućim telima u BiH. I
najbolnije, što bosanski Muslimani nikada neće moći da izbrišu – da je Alija
Izetbegović bio taj koji je minirao plan portugalskog diplomate Žozefa
Kutiljera o ustavnom preuređenju Bosne, što je direktno povuklo oroze u Bosni.
Drugim rečima, bacio je na sto argumente koje Silajdžić i kompanija nikada neće
moći da opovrgnu.
Sve replike u ovoj «debati», ma kako stereotipno delovale, deo su šire i veće
priče – o budućnosti BiH. Ipak, šta znači to što je Silajdžić rešio da gura tu
priču kroz UN i u zemljama Islamske konferencije, baš u času kada Srbija u tim
organizacijama vodi težak okršaj za prosto priznavanje njenog prava na njenu
teritoriju? Ustavno pitanje u BiH je već niz godina izuzetno aktuelno, ali su
se rasprave o tome u samoj BiH zaoštrile poslednjih godina, kada se finalizira
i priča o statusu južne nam pokrajine. Je li to opet neka trampa? Da podsetimo,
pre dve godine se Srbiji, iz sasvim ozbiljnih krugova, nudilo da prihvati baš
to – trampu Kosova za Republiku Srpsku. Naravno, ne treba biti površan i olako
prihvatiti da su Muslimani pregli sada da spreče takav razvoj događaja, između
ostalog i zato što ova vrsta razmene teritorija trenutno uopšte nije u planu.
Ipak, kako su diplomatija i politika veštine nemogućeg sa bezbroj
preokreta koji mogu da odvedu u neočekivanim pravcima, to posledice svakog
deljenja karata u Bosni treba pažljivo ispratiti. Tek da nas događaji ne
zateknu u pižami. Onako kako nas je zateklo rešavanje statusa Kosmeta. Pa sada
ceptimo i drhtimo nad odlukama preko 140 zemalja članica UN.
Elem, taman je Srbiju obradovala odluka Generalnog komiteta UN da se srpska
rezolucija iznese pred Generalnu skupštinu, stigao je hladan tuš – Boris Tadić,
predsednik Srbije, koji je poslednjih nekoliko dana boravio u Njujorku na ovom
zasedanju, rekao je da Srbija još uvek nema potrebnu većinu za pozitivno
izglasavanje ove rezolucije. Ako se zna da nama i nije potrebna većina od svih
članica, već od onih koje će biti na zasedanju i glasati, makar ih bilo samo i
tri, onda je veliko pitanje kako ova naša stvar zaista stoji. Doduše, ideju
srpske Vlade da ovako brani integritet su mnogi, pa i naši neprijatelji,
ocenili kao vispren potez koji na duge staze može omogućiti zaustavljanje
priznanja nezavisnosti, sprečavanje prijema Kosmeta u razne međunarodne
institucije, i stvoriti novo sredstvo pritiska i borbe. Takvu ocenu dao je i
Ramuš Haradinaj u pomenutom tekstu u Vašington postu. Naglasio je, doduše, i da
uspeh srpske rezolucije ne bi
promenio činjenično stanje u pokrajini, i da bi ona ostala nezavisna. Ipak,
bez obzira na tvrdnje bivšeg krojača a potom i ratnog zločinca iz Metohije,
veliki su procenili da razloga za zazor od ove rezolucije ima. Zato su od
Tadića tražili da se tekst rezolucije malo izmeni. Kolike su te izmene, i na
šta se one tačno odnose, domaćoj javnosti nije bilo objašnjeno. Niti ko ih je
predložio. Srpski stav prema ovoj ponudi je bio tvrd – bez izmena. No, to je
potom otvorilo «raspravu» u međunarodnim krugovima čija je glavna teza da je
svet, više no ikada, blizak podeli pokrajine. I da to gura Srbija.
Druga vrsta pritisaka u UN povodom Kosmeta usmerena je direktno (za razliku od
gorepomenute teze čiji plasman ima isti cilj) na male države, naročito susede.
Crnu Goru i Makedoniju. Obe su opterećene sopstvenim etničkim problemima i za
obe je nezavisan Kosmet konopac oko vrata. To ne smeta moćnima da ih guraju da
glasaju protiv srpske rezolucije, pribegavajući i prostom ucenjivanju kao
argumentu. Da bezobrazluk bude potpun, Jelko Kacin, izvestilac EU za Srbiju (o
cinizma i pokvarenjaštva!) našao je za shodno da u razgovoru sa nekim
crnogorskim političarima primeti kako mu se čini da je «srpski predsednik u UN
vršio pritisak na njih da glasaju za rezoluciju! I kad će, konačno, Crna Gora
priznati nezavisno Kosovo?» Zato se Crna Gora opredelila da najpre povede
raspravu u Parlamentu pre no što napravi novi korak. Zna Podgorica da time
kupuje dodatno vreme i pred Srbijom i pred silnima. Ipak, kako će glasati
početkom oktobra, kada
rezolucija bude dospela na glasanje, još nije poznato. Mnogi u celom ovom
zamešateljstvu (naročito ako se začin zove Jelko a preziva Kacin) vide samo
naznaku da će druga srpska država ipak priznati nezavisnost pokrajine.
Videćemo.
Važno, Srbija se poslednjih meseci zaista drži principijelno, naročito na
primeru Gruzije. Još nismo priznali Južnu Osetiju i Abhaziju. To je učinila
jedino nepriznata vlada nepriznate Republike Srpske Krajine. Ovakvu odluku su
kao dobru procenili mnogi, počev od uglednog Strafora, do nekih ruskih
analitičara. I svi kažu – ćutite, barem dok možete. A Rusi, tj. Kremlj? Ništa
nam ovako nisu tražili. Ionako su osvojili veliku arteriju Srbije – NIS.
Tačnije, mi smo im ga dali, po smešnoj ceni i nazad nema. Reče to onomad i
Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije koji je vanredno došao u
Beograd da u dvadeset minuta obrazloži srpskoj Vladi kako stvari stoje. I to je
učinio tako da je i «magični Mlađa» zanemeo. Zauzvrat, Moskva neće menjati stav
o Kosmetu.
Otud je i čudno kada srpski ministar spoljnih poslova, Vuk Jeremić, kaže u Beču
(koji je priznao nezavisnost KiM) da «Srbija i nije deo neke ruske politike»?!
Nego čega je? Čak i jedan Stratfor tvrdi da je sada problem Zapada što nisu
shvatili koliko ova pokrajina znači – Rusiji, zemlji čija je odbrambena moć
ojačala a da to pomenuti geopolitički krug nije ni primetio. Da ne pominjemo to
što je Dmitrij Medvedev jasno naglasio da Rusija ima interese i u onim zemljama
s kojima se ne graniči neposredno, a sa kojima gaji neke druge, mnogo dublje i
vrlo duhovne veze. A da nije mislio na Japan?
Eto, to su neke niti srpskog klupčeta, onog u koje smo se zapleli pa nikako da
se iskobeljamo. Ako je za utehu, FIAT je stvarno potpisao onaj ugovor. Malo je
nejasno šta dobijaju oni radnici Zastave koji neće ostati na poslu, ali valjda
će se i to nekako rešiti. Nije šala, ovaj papir zaista može pomoći da se krene
s mrtve tačke. Takođe nije za šalu, ali Boris Tadić je razgovarao sa Robertom
De Nirom. O ulaganju u filmske kapacitete u Srbiji. Ne znamo šta su dogovorili,
i jesu li išta. Važno, lovac na jelene nije bio jedini s kojim se razgovaralo u
kontekstu ulaganja. Bile su tu i prave firme, poput Boinga. To je već za
oprezan osmeh. Jer, od pozitivnih razgovora, do realizacije, dug je i krivudav
put. Više nalik teško razmrsivom čvoru.
Milena Miletić
Prilagođeno za štampanje
__________________________________________________________________
Connect with friends from any web browser - no download required. Try the new
Yahoo! Canada Messenger for the Web BETA at
http://ca.messenger.yahoo.com/webmessengerpromo.php
[Non-text portions of this message have been removed]
