(Vazan tekst, ali se dolazak predsednika komisije za informisanje beogradskog GK SKJ na celo redakcije, vec vidi u prvoj reci ovog teksta)
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jagma-za-zlatom.lt.html Jagma za zlatom Buržujske zlatare Zapada, sirotinja trećeg sveta i centralne banke zemalja u razvoju užurbano pazare žuti metal u jeku najveće američke krize od Drugog svetskog rata Sedam godina zaredom ovaj plemeniti metal poskupljuje (Foto Beta) „Došlo je vreme da narod prestane da kupuje mesečne karte za prevoz i svoju crkavicu radije uloži u zlato. Sa autobuskom kartom čovek može danas da stigne na posao, ali šta ako sutra dobije otkaz ili firma propadne? Za život je onda potrebno nešto što nije izgubilo vrednost: običnom svetu takvu sigurnost danas može da pruži samo zlato, a ne posrnuli američki dolar, komplikovano nedostupna trgovina akcijama, obveznicama i brojnim drugim hartijama, za koje sumnjivi bankari tvrde da će kad-tad doneti profit. Ništa ne sija tako pouzdano kao zlato: po favelama Johanesburga ili Kejptauna to su odavno shvatili gangsteri okićeni teškim zlatnim kajlama...”Ovaj životni recept ponudio je juče ugledni južnoafrički dnevnik „Mejl i Gardijan” čitaocima kao mogući kompas u vrtlogu velike zapadne finansijske krize sa još nesagledivim posledicama po ostatak sveta. Osećanje da „samo zlato” može da obezbedi finansijsko pribežište kolateralnim žrtvama najveće američke finansijske krize od Drugog sveta razbuktalo se ovih dana širom sveta. Ispod svodova basnoslovnog londonskog hotela „Savoj” ovih dana tiska se nezabeležena gomila unezverenih ljudi koji pokušavaju da se uguraju u juvelirnicu i pokupuju preostale južnoafričke „kruger”zlatnike, po „simboličnoj ceni ” od 547 funti komad. „Ovakvu navalu nismo nikad doživeli, nažalost zalihe su gotovo iscrpljene, a novih isporuka nema na vidiku”, kaže za londonski „Gardijan” direktorka zlatare ATS kod. Karambol američkih investicionih banaka na Volstritu ovih dana skrenuo je pažnju lukavih investitora na tržište zlatnika. Hladnokrvne račundžije brzo su shvatile da je zlatnik poznatiji kao „američki bufalo”, novčić od 24. karatnog zlata težak jednu uncu, jevtiniji od jedne unce zlata na slobodnom tržištu. „Američki bufalo” naime košta 789,95 dolara. Jedna unca zlata na berzama danas staje oko 880 dolara! Na tamošnjem tržištu zlatnika takva je jagma nastala ovih dana za „bufalom” i sličnim „američkim orlom”, da je kovnica novca SAD, koja od 1792. godine kuje dotične novčiće, ovih dana obustavila njihovu proizvodnju! Urušavanje američkog i zapadnjačkog finansijskog tržišta, izazvano krahom trgovine rizičnim hipotekarnim kreditima, prošlog leta nije izazvalo samo nezabeleženi skok cene nafte i srozavanje vrednosti dolara. Najveća američka finansijska kriza od Drugog svetskog rata, kako ju je okarakterisao guverner Centralne banke SAD, vratila je zlato (kao i druge plemenite metale: srebro, platinu i paladijum) na mesto na kome je bilo i pre 1945. godine. Zlato je danas ponovo najsigurnije pribežište investitora, tvrdi Svetski savet za zlato. Proletos, u vreme eskalacije napetosti između SAD i Irana, erupcije naftaških pretnji Venecuele... unca zlata dostigla je cenu od čak 1.013 američkih dolara! Ipak, novovekovni otklon od američkog dolara ka zlatu započeo je vrlo brzo, posle terorističkog napada u Americi septembra 2001. godine. Kakve su razmere novog šarma zlata danas slikovito prikazuje letošnja odluka nemačke Bundesbanke da odbije zahtev Bundestaga o prodaji dela „žutih ” rezervi zvaničnog Berlina. Nemačka, naime, posle SAD ima najveće državne rezerve zlata (oko 3.000 tona). Bundesbanka je odluku da za sada ne prodaje ni gram državnog zlata, uprkos postojanim preporukama MMF-a i prakse niza zapadnih država poslednjih decenija, obrazložila uverenjem da „zlatne rezerve u vremenima neizvesnog razvoja geopolitičkih prilika i međunarodnog finansijskog tržišta pružaju funkciju učvršćivanja stabilnosti”. Vest da je Rusija od jula 2007. godine do jula ove godine povećala svoje zlatne rezerve za još oko 50 tona (oko 500 tona ukupno), kao i da su Kina, Indija i zemlje Persijskog zaliva takođe pokupovale značajne količine zlata, pala je u zasenak pred lavinom loših vesti o posrtanju zapadnih finansijskih centara moći. Današnji manjak zlata na slobodnom tržištu, nevolje najvećih južnoafričkih rudnika žutog zlata, naizgled nezaustavljivo obaranje vrednosti američkog dolara i neizvesna sudbina američkog finansijskog sanacionog plana pred predsedničke izbore pokazuju da su nakinđureni gangsteri, oprezni bankari i staromodni zlatoljupci prepoznali vetrove novog doba. Tanja Vujić [objavljeno: 03/10/2008.]
