Krah
Autor Branko Dragaš
Friday, 03 October 2008
Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su mrtvi. Niko ozbiljan njih više ne
sluša. Ako hoćemo da spasimo Srbiju, moramo da pobedimo vladajući
neoliberalizam. Mora da se stvori jedinstven državotvorni, nacionalni,
evropski, ekonomski i građanski blok za pobedu nad političkom oligarhijom i
tajkunima koji sprovode neoliberalizam. Zajednički imenitelj tom bloku je
prosperitetna, bogata i socijalno uravnotežena Srbija. To se može ostvariti
Programom za spas Srbije. Taj program imamo i možemo ga ugraditi u novi
koncept. Novim konceptom reformi do nove države Srbije.
Neoliberalizam je doživeo krah. Tačno posle dve decenije njegove dominacije.
Posle svega što se desilo u poslednje vreme, možemo slobodno reći da je
neoliberalizam mrtav. Slom finansijskog sistema u Sjedinjenim Državama je bio
očekivan. Godinama unazad sam pisao da će se to dogoditi. I godinama unazad su
neoliberali govorili da sam katastrofičar. Sve je u najboljem redu. Sve je pod
kontrolom. Nikada veći zamah na finansijskom tržištu nismo imali. Imperija nije
u rastrojstvu. Multinacionalne kompanije su neuništive. Čovečanstvo će doživeti
neviđeni prosperitet. Nema mesta nikakvoj sumnji. Savremeni kapitalizam je
savršen. Treba ga samo slediti . Ali, slom na finansijskom tržištu je srušio
neoliberalizam. Kritike koje danas čitamo ne ulaze u samu suštinu
problema.Veoma je mali broj autora koji zabrinutim građanima tačno objašnjavaju
šta se događa. Mislim da je potrebno da ponovo osvetlimo suštinu narastajućeg
problema. Na taj način ću zaokružiti dosadašnji kritički pogled na savremenu
ekonomiju.
Naravno, danas je mnogo lakše pisati o svemu jer se slom finansijskog tržišta
desio. Neoliberalizam je ideologija multinacionalnih kompanija i novobogataša.
Njegova suština je bila da oni koji su bogati budu još bogatiji, dok su
siromašni postajali sve siromašniji. Tu svoju nakaradnu ideologiju su umotali u
propagandu o globalizaciji, slobodnom tržištu i civilnom društvu. Hvalili su se
da će tako usrećiti čovečanstvo i planeti doneti mir i spokoj. Tražili su da se
unište države, nacije, kulture i slobodoumni pojedinci. Stvorili su nevladin
sektor koga su finansirali i kontrolisali kao zamenu za državne institucije.
Multinacionalnim kompanijama je trebalo što veće tržište da bi one, uvećavajući
poslove, ostvarivale sve veće profite. Neoliberalni kapitalizam je rušio sve
prepreke pred sobom. Prve na udaru su bile države. Neoliberalni ideolozi su
tražili da se države povuku sa tržišta i da se ograniči njihov uticaj u
društvu. Neoliberali su se obrušili na nacionalna i verska osećanja
čovečanstva. Umesto nacije ponudili su - potrošača, umesto crkve -supermarket.
Čoveka su sveli na konzumenta komercijalne civilizacije. Nacionalne i verske
razlike u čovečanstvu sveli su na različite ukuse u izboru robe u mega
marketima. Takvo sužavanje čoveka na potrošača dovelo je do gubitka građanstva.
Zapravo, građanin je postao kupac boljeg života. Kako kupac nema dovoljno novca
da pokupuje čitav život odjednom, onda su se pojavile banke koje su mu ponudile
iluziju. Kupac je preko noći dobio sve od života, ali je, za uzvrat, morao da
proda svoju slobodu. Dobili smo savremeno ropstvo. I savremene robove. Koji su
bili okovani uzetim kreditima. Kupac je postao prezaduženi korisnik kredita.
Kredita koji ne može nikada da vrati. Kredita koga moraju da otplaćuju i
generacije njegovih potomaka. Ali to nije bilo važno. Vraćanje kredita nikoga
nije ni interesovalo. Neoliberali su širili propagandu da se jednom živi i da
treba uzeti sve što se od života ponudi. Sve odmah treba progutati.
Holivudski kičerajski glamur je svetleo u glavama izmanipulisanih korisnika
kredita. Podržavanje bogataških skorojevića je postalo stil života. Čitava
industrija zabave i sporta je učestvovala u zaglupljivanju čovečanstva.
Primitivizam i debilizam su postali stil života. Pohlepa i gramzivost su
donosile uspeh. Obrazovni sistem je proizvodio fah idiote. Veliki brat je
likovao. Sve je bilo pod njegovom kontrolom. Menjala se priroda čoveka. Menjala
se planeta. Umesto hladnog rata dobili smo monopol. Padom berlinskog zida
dominacija Imperije u rastrojstvu je bila neprikosnovena. Sprdanje sa Jeljcinom
je bilo vrhunac zapadne demokratije. Opšta kompjuterizacija i razvoj mobilne
telefonije sprečile su da se 1990. uruši sistem. Umesto da pametno iskoriste
kupljeno vreme, narkotizovani tvorci sistema su nastavili da se
samozadovoljavaju sopstvenim uspesima. A onda je nastala još dublja i teža
kriza 2001. godine. Dubioza je bila ogromna. Padale su preko noći moćne
multinacionalne kompanije. Enron, Wordco, Tyco, Parmalat i drugi su pokazivale
da nešto u sistemu nije dobro. Postojala je sistemska greška. Tadašnji guverner
Alan Grinspen to nije hteo da prizna i prihvatio je prevaru oko hipotekarnih
kredita. Verovao je da će hipotekarni krediti otkloniti grešku u sistemu. To je
bila glupost. Danas, začuđen dubinom katastrofe, priznaje da je velika greška
napravljena. Hipotekarna kriza je izbila 9. avgusta 2007. godine i donela je
gubitke preko 10.000 milijardi dolara, što je BDP čitave SAD. Umesto da
ideolozi neoliberalizma stave prst na čelo i povuku ručnu kočnicu, oni su
nastavili da ohrabruju i podržavaju pohlepu i gramzivost menadžera u
multinacionalnim kompanijama. Umesto da otkriju grešku u sistemu, naprave novi
koncept, naprave plan sanacije i revitalizacije i pohapse sve one mešetare koji
su doprineli urušavanju tržišta, ideolozi neoliberalizma su čekali da se greška
sama ispravi u inficiranom sistemu. Požar su počeli da gase skupim benzinom.
Prepustili su slobodnom tržištu, kako su se oni hvalili, da ispravi sve nastale
promašaje. To je bila nova kobna greška. Dali su ključeve od apoteke narkomanu
koji je upao u veliku krizu. Krah je bio matematički neminovan. Bilo je pitanje
samo dana kada će se to objaviti. Prvo su pukli američki Bern Sterns i
britanski Norten rok. Međutim, to nije bilo dovoljno za opomenu. A onda su dva
finansijska giganta Fredi mek i Fani me nacionalizovana od strane FED-a, da bi
se prikrili gubici koji se penju na preko 6.000 milijardi dolara. Moram da
priznam da su me ovi nazivi Fredi i Fani uvek asocirali na bandu Boni i Klajd i
nikad ne bih savetovao klijentima da tamo ulažu novac. Parama poreskih
obveznika država nacionalizuje privatne finansijske korporacije koje su se
kockale na finansijskom tržištu. Tog trenutka neoliberalizam je bio mrtav.
Potom sledi bankrot privatne investicione kuće Braće Liman, koji su me uvek
podsećali na Braću Dalton, ali država nije ništa uradila da bi zaštitila
investitore. To je bio opasan presedan države. Nekim kompanijama je pomagala, a
nekim nije htela. To je dovelo do još većeg nepoverenja na tržištu. Naduvani
balon je konačno pukao. Zaštitu od poverilaca traži i najveća osiguravajuća
kuća AIG. Njenim krahom bi se potpunio urušio finansijski sistem u SAD. Država
interveniše i ubacuje novac u bankrotirani AIG. Čitav svetski finansijski
sistem počinje da propada. Berze u svetu se zatvaraju da ne bi došlo do
potpunog kraha. Neoliberali traže od države da ponovo interveniše. Centralne
banke ubacuju svež novac u sistem da bi spasili likvidnost. Ali to je ponovo
dolivanje ulja na vatru. Suština je bila u tome da se požar ugasi. Na ovakav
način intervenisanja države nikada se neće požar ugasiti. Naprotiv, on će
uskoro biti još veći. Ni strategija ukrupnjavanja neće pomoći. Tako se samo
problem uvećava. Kada Bank of Amerika kupi brokersku kuću Meri Linč za samo 50
milijardi dolara, navodno upola cene, to je pogrešna investicija jer Meri Linč
toliko ne vredi. Ali veći je problem, što ne vredi ni Bank of Amerika. Njeni
gubici su sto puta veći od kompanije koju kupuje. Problem se, dakle, samo
privremeno odlaže. Kada država interveniše, kako se kaže, svežim novcem na
tržištu, onda ona to radi svežim štampanim novcem. Država štampa novac da bi
sanirala bankrotirane kompanije.To isto je radio i Milošević. Nikakve razlike
nema. Ako se tako nastavi, država će bankrotirati i nastaće neki Peti oktobar u
SAD. Bilo bi to dobro za SAD i za čovečanstvo. Bilo bi to dobro za demokratiju
i slobodno tržište. Gde je onda suština problema? Mnogi svetski intelektualci
su tomove napisali o krahu finansijskog tržišta, ali nisu pogodili suštinu
problema. Mislim da je jedini Putin otvoreno u jednoj rečenici objasnio suštinu
nastale nevolje. On je rekao da ne može cela svetska privreda da zavisi od
jednog zavoda za štampanje novca. I to je sama suština. Ponoviću ukratko ono
što sam već izneo na ovim stranicama ranijih godina. Sjedinjene Države su
zadužene 120.000 milijardi dolara, pola prema inostranstvu, a polovina su
domaći dugovi. Svaki američki građanin duguje 400.000 dolara, dok 40 miliona
nema nikakvu socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Amerika je finansijski
bankrotirala i nikako to da objave. Najveća istorijska prevara je napravljena
od 1971. godine kada je ukinut zlatni standard. Od tada administracija i Vol
Strit neprestano štampaju novac bez pokrića. Nobelovac Milton Fridman,
monetarista koji je guru neoliberalizma od 1988. godine, podržavao je da se
dolar štampa bez pokrića i da se za njega kupuje nafta. On je izjavio da takav
dolar ne predstavlja opasnost sve dok se ne vrati u SAD. Ali za dve decenije
hiljade milijardi dolara je štampano bez pokrića i pušteno je u svet. Došlo je
do zasićenja tržišta, dolara ima u svetu u izobilju i počeli su da se vraćaju
kući. Svaki dan u SAD dođe oko tri milijarde dolara koji održavaju sistem da ne
bankrotira. Kina ima 1.600 milijardi dolara u SAD i plaši se da ih ne izgubi
ukoliko dođe do bankrotstva SAD. Saudijska Arabija ima 900 milijardi, a Rusija
160 milijardi. Nagli krah SAD bi uništio njihov kapital. Zato ove države mudro
vode politiku da ne dođe do naglog kraha, kako bi one dobile dovoljno vremena
za rezervne strategije. Rezervna strategija se već ostvaruje jer državne
kompanije ovih zemalja kupuju zlato, srebro, dijamante, rudnike, minerale i
plodnu zemlju svuda po svetu. Nekada su za Vizantiju govorili da je bolesnik na
Bosforu koja je, sve do pada 29. maja 1453., umirala sigurno više od 450
godina. Sada se imperija u rastrojstvu nalazi u stanju opasne bolesti. U
ranijim napisima sam nagovestio šta se sve može dešavati. U ovom trenutku je
važno da je neoliberalizam u svetu poražen. Ali, na žalost, neoliberalizam u
Srbiji je na vlasti. Tržišni fundamentalisti terorišu našu državu, naciju i sve
građane. Oni su spremni da sve rasprodaju da bi uzeli provizije i ispunili
naloge svojih gazda.
Tabloid <http://www.magazin-tabloid.com> broj 164 2008-10-02
http://www.dragas.biz/content/view/5915/69/
[Non-text portions of this message have been removed]
