Crna Gora i Makedonija imaju svoje razloge Džon Lempi, profesor istorije na Univerzitetu Merilend o mogućoj destabilizaciji regiona zbog priznavanja nezavisnosti Kosova
Autor: Miloš Mitrović Beograd - Nadam se da region neće biti destabilizovan ako Crna Gora i Makedonija priznaju nezavisnost Kosova. Obe države imaju svoje, domaće razloge za priznanje, Makedonija posebno. Ako Makedonija to ne uradi, imaće krizu u sopstvenoj kući - rekao je u razgovoru za Danas Džon Lempi, profesor istorije na Univerzitetu Merilend i vrstan poznavalac prilika na Balkanu. Lempi ukazuje na to da Crna Gora i naročito Makedonija imaju značajan procenat albanskog stanovništva, te da vlada u Skoplju mora računati na saradnju sa albanskim političkim partijama. On ne veruje da Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na zemlje u regionu da priznaju Kosovo, jer za to ne mogu koristiti efikasna sredstva, kao što su ekonomske sankcije. - Isto tako, SAD ne mogu uticati na politiku Evropske unije i njeno širenje. Vašington je na samitu NATO u aprilu „vršio pritisak“ da u alijansu budu primljene Gruzija i Ukrajina, pa to nije uspelo - podsetio je Lempi. Eventualne odluke susednih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova, naveo je Lempi, za Srbiju bi bile deprimirajuće, ali reakcije Beograda mogu ugroziti šanse Srbije da unapredi svoje veze sa Evropskom unijom. - Pouzdano znam da zvaničnici EU žele veze sa Srbijom, a ne državu koja bi bila crna rupa usred regiona. Oni žele da sve zemlje regiona postanu članice EU. Srbija možda neće baš u isto vreme kad i Hrvatska biti primljena u EU, ali može se očekivati da će se to dogoditi približno istovremeno. To je nacionalni interes Nemačke i još nekih članica EU - smatra Lempi. Na pitanje jesu li regionalni lideri u pravu kada kritikuju politiku EU i njenih država - primera radi, srpski vicepremijer Božidar Đelićprošlog meseca je rekao da je Holandija Srbiji učinila nepravdu blokirajući primenu privremenog trgovinskog sporazuma, a makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je da će EU većsmisliti opravdanje za dalje odlaganje procesa integracije Makedonije - Lempi odgovara da se iskušenjima i frustracijama valja odupreti. - Razlog iz kojeg Makedonija, pre svega, ne može u NATO, jeste grčki veto zbog spora o imenu države. SAD se trude da ubede Grke da od veta odustanu, ali zasad neuspešno. Kada je rečo Srbiji, postignut je uspeh hapšenjem Radovana Karadžića, ali glavni čovek je Mladić. Nema te vlade Holandije koja će se složiti da se put Srbije u EU nastavi bez izručenja Mladića. Vlada koja bi pokušala da pređe preko toga rizikovala bi pad - naveo je Lempi. Srbija, prema Lempijevim rečima, treba da zna da će budući predsednik SAD, ko god bude bio izabran, želeti dobre odnose sa Evropom u celini. Veze između Evrope i SAD, podsetio je sagovornik Danasa, bile su narušene za vreme odlazeće republikanske administracije, te oba predsednička kandidata, a Barak Obama posebno, žele da ih unaprede. - To će biti od koristi za odnose Srbije s Vašingtonom koji će tesno sarađivati sa EU, što ne znači nužno da će u regionu postojati američko liderstvo. Mislim da SAD većsada u zemljama regiona imaju odlične ambasadore koji rade najbolje što mogu i podržavaju integracije zemalja u kojima su akreditovani u EU uz svest da nije sve što je činjeno posle raspada Jugoslavije bilo dobro. Moguće zamisliti podelu kao rešenje Podelu Kosova kao buduće rešenje, prema rečima Džona Lempija, moguće je zamisliti uz spremnost srpske strane za pregovore, ispunjenje „uslova Mladić“ i razumevanje da je Kosovo za Srbiju osetljivo pitanje. Srbija, smatra Lempi, treba i da sačeka da vidi kako se stvari razvijaju na Kosovu. - Narednih godina biće vrlo pažljivo posmatrano kako teku ekonomski napredak i unutrašnje reforme na Kosovu. Nema izgleda da će podela Kosova biti američka politika, ali bi to moglo da ispliva iz pregovora Srbije i kosovskih Albanaca u skladu s procenom šta je realna situacija na teritoriji severno od Ibra, i ima li Priština tamo efektivnu vlast. Moguće je potražiti rešenje bez potpune reintegracije teritorije u sastav Srbije. Takvim rešenjem teritorija severno od Ibra de facto bi mogla da ima odvojenu administraciju, ali uz obavezu saradnje s Prištinom. Isto tako, kosovska strana bi sarađivala sa Srbijom koja joj je bila glavni trgovinski partner, jer kako će inače preživeti - naveo je Lempi. http://www.danas.rs/vesti/svet/region/crna_gora_i_makedonija_imaju_svoje_razloge.9.html?news_id=141912 [Non-text portions of this message have been removed]
