Извор – Новине „ПРАВДА“, 11-12.10.2008.godine.
Отворено писмо кандидату за Оскара Горану Марковићу
Буди без бриге,
СТИДИМО СЕ УМЕСТО ТЕБЕ
Када је ономад министарка просвете хтела да пензионише Дарвина већинска јавност
је хтела да је скрати за главу, што извесно не би била велика штета, међутим
појавили су се неки нови елементи који иду у прилог њеној теорији против
Дарвинове теорије.
Наиме Горан Марковић, филмски радник, уверио је научнике и случајну публику да
на његовом случају Дарвин не би могао да докаже своје претпоставке. У ствари
нико не би могао да објасни како је од онако дивних родитеља настао такав човек
са таквим ставом према сопственој нацији.
Ова карика која недостаје декларисала се мундијалистом још ономад када је
изјавила, у сутон једне београдске вечери и једне неспретне власти, како се
никад није осећала боље него док је бомбардован Београд.
Ја се међутим нисам осећао никад rope него на премијери филма Турнеја, нашег
кандидатазаОскара.
Парадоксално, али сасвим реално ова номинација по свему је оправдана и могућ је
срећни исход. Зато што је филм антисрпски, дилетантски режиран с дилетантским
сценаријом (такође Горан Марковић) по коме су глумци будале а Срби убице.
Насупрот имамо праведне Хрвате, људине, и сетне Босанце који нам шапућу док
притиснути драматургијом и премијеровим обезбеђењем једва дишемо на балкону
центра Сава: Ми смо, ба, вас вољели, и Звезду смо вољели и Београд и све ваше
форе, а видите какви сте ви, пичке једне.
И ја сам се тако осећао, али не због тих речи већ због овација које је филм
оправдано зарадио. На премијери, а на премијеру иде елита!
Ја нисам смео да кажем „уа" и зато сам пичка!
Покушавам то овим текстом да исправим.
Ти само гурај на својој турнеји, ми из овог
сабирног центра пратимо твој развој и надамо се твом првом Оскару, ако овога
пута не успеш мораш и јаче и отвореније да удариш по нама, немој да се женираш,
уметност je у питању
Филм је прављен као нискобуџетна анегдота чиме га не потцењујем већ подсећам да
је Мед Макс на исти начин зарадио милионе. Али није био кандидован за Оскара.
Зато што се анегдоте не кандидују за Оскара!
Међутим ова анегдота пледира да има и уметнички дојам и идеолошку потку и
намеру да буде истинита, самокритична, катарзична!
Глумци су глупи, борци су пијане ретардиране крезаве ништарије, Срби су говна.
Међутим нису сви Срби говна, и нису сви кандидовани због тога за Оскара.
Такође не пристају баш сви да ако већ морају да једу говна још и хвале кувара...
Јосиф Татић је играо феноменално, у фази је да више и не мора да глуми већ само
да се појављује, као некада Марлон Брандо, као Павле Вуисић, добар је био чак и
Воја Брајовић кога иначе не подносим, и епизода са библиотекарком је била
сјајна ( потрудио се режисер , ето, шта хоћете, и Срби гину...) а Сергеј
Трифуновић је био сјајан.
Ceprej Трифуновић је био феноменалан у најупечатљивијој сцени, у нечем најбољем
што сам погледао у биоскопима у пар протеклих година. Али, био је маестралан
глумећи крволочног Аркана који садистички убија ратног заробљеника, Хрвата,
певајући хит своје тадашње супруге а данас удовице, српске мегазвезде Цеце
Ражнатовић!
Наравно, Горан, а не Сергеј, у номинацију за Оскара уврстио је, осим осуде
целог српског народа, и Цецу, појединачно, за сваки случај и због бољег
утиска...
Са гађењем устајем од компа, гурај ти имењаче даље на својој животној турнеји,
само напред јер на други начин ти Оскара можеш да видиш само на слици.
Само напред, ми ћемо се стидети уместо тебе.
Горан Козић
[Non-text portions of this message have been removed]
