http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/ljudi-i-dogadjaji/glas-javnosti-17-10-2008/na-saboriste-iz-rasejanja
REPORTER GLASA NA DESETOJ SLAVI KOJU PEĆKA PATRIJARŠIJA
PROSLAVLJA BEZ VEĆINE SRPSKOG NARODA
Na saborište iz rasejanja
Do pre nekoliko godina, dok je mogao, poglavar SPC je redovno,
svakog 14. oktobra služio u ovom vekovnom sedištu srpskih
patrijarha: ”Pozdravi ih i prenesi moj blagoslov. Neka im je
srećna slava - tiho mi je rekao patrijarh kada sam ga
obavestio da ću ići na slavu u Patrijaršiju” - ispričao nam je
otac Radivoje
Deseta je godina kako Pećka patrijaršija proslavila svoju slavu Pokrov
Presvete Bogorodice bez većine srpskog naroda iz Peći i ovog dela Metohije.
Gotovo čitavu deceniju, od sredine juna 1999. godine, samuje Pećaršija,
okružena vrletnim Prokletijama i ledenom Bistricom, visokim zidom,
bodljikavom žicom i italijanskom stražom koja je danonoćno čuva. I
strpljivo čeka neka bolja vremena.
Ipak, i ove godine mnogi su uspeli da dođu u drevni srpski hram.
Pristigla je Srbadija sa svih strana. Naravno, najviše je bilo prognanih
i raseljenih Pećanaca, koji su došli iz Beograda, Kragujevca, Kraljeva,
Raške, Sutomora, Bara, Podgorice... Stigli su i meštani Goraždevca,
najveće srpske oaze u ovom delu Metohije, povratnici iz Belog Polja,
Sige, Brestovika, Osojana... Ko god je mogao doveo je i decu.
Ozarenih lica, presrećni što su opet u svom kraju i na svojoj zemlji,
rastrčali su se po patrijaršijskoj porti. Sretali su jedni druge, grlili
se i ljubili. Raspitivali se za zdravlje, porodice, posao, pričali su o
mučnom izbegličkom životu. Mnogi od njih nisu se videli čitavu deceniju.
PRETRPETI NEVOLJE OD BLIŽNJIH
Vladika Joanikije poručio je da se narod ne sme udaljiti od svojih
svetinja jer bi time sebe zaboravio a tako bi ga zaboravila i desnica
Gospodnja.
“I mi pripadamo Presvetoj Bogorodici i svim svetima i molimo se da nas
osnaže u veri, da nas osvete molitvama i daju nam blagodat Božji s neba.
Kad ispovedamo veru, važno je da ispovedamo i Presvetu Bogorodicu, jer
je ona prvi svedok Hrista, od koje se ovaplotio i dobio ljudsku
prirodu”, istakao je vladika Joanikije.
Vladika lipljanski Teodosije pričestio je verni narod sabran u Pećkoj
patrijaršiji, a zatim je u besedi istakao da prisustvo vernog naroda
ohrabruje da opstanemo na putu Božjem. Vladika je podsetio da Srbi
prolaze težak, krstonosni put Hristov ne samo na Kosovu i Metohiji nego
i u Crnoj Gori.
“Narod je svestan večnih vrednosti i spreman je da se žrtvuje za pravi,
istinski život. Neće narod da se odrekne Hrista i Kosova i Metohije. Ako
su se pojedinci poturčili i odrekli, narod na to neće pristati. Treba
pretrpeti sve nevolje, i od neprijatelja i od svojih bližnjih, i
istrajati s nadom u Boga, jer Gospod hoće istinske sluge”, naglasio je
vladika Teodosije.
ČUDESNO JAVLJANJE BOGORODICE
Praznik Pokrov Presvete Bogorodice je slava Bogorodičine crkve u Pećkoj
patrijaršiji. Pored ove, u manastirskom kompleksu nalaze se i crkve
Svetih apostola, Svetog Dimitrija i Svetog Nikole, kao i priprata.
Praznik Pokrov Presvete Bogorodice proslavlja se u spomen na njeno
čudesno javljanje u carigradskoj crkvi Vlaherni 911. godine. Za vreme
svenoćnog bdenija Bogorodica se ukazala prepodobnom Andreju Jurodivom i
njegovom učeniku Epifaniju, okružena anđelima i svetiteljima. U ruci je
imala raširen omofor (pokrivač, pokrov) kojim su se pokrivale jevrejske
žene u njeno vreme, kojim je zakrilila verne dok je prinosila molitve za
njih.
Praznik je ustanovljen kod Grka, prenet je u Rusiju, a mnogo kasnije pod
uticajem Rusa usvojen je i kod nas. Slave ga uglavnom žene, koje pred
taj dan poste. Naročito se mole trudnice, da bi imale lakši porođaj.
Osim Pećke patrijaršije, slave ga i manastiri u Đunisu i Maloj Remeti na
Fruškoj gori. Dok su ostali praznici Majke Božje vezani za događaje iz
njenog života, ovog dana slavi se njeno zastupništvo pred Sinom njenim,
Isusom Hristom, za čitav svet.
A Pećka patrijaršija - kraljica među srpskim crkvama - blistala je u
novom ruhu! Velika restauracija koja je u toku znatno je promenila
spoljni izgled hrama. Sada je osnovna boja bordo, kao što je nekada
bila, u slavno vreme Nemanjića. Pećanci su zagledali, pipali zidove,
neobična im, ali kao uvek - prelepa. I što je najvažnije - dušu je sačuvala.
Priprata i četiri crkve u manastirskom kompleksu ispunjene su miomirisom
tamjana i voska od sveća. U skrušenoj tišini, vernici prilaze freskama i
ikonama, krste se i celivaju ih. Na posebnom mestu u Bogorodičinoj
crkvi, s desne strane ikonostasa, ukrašena zlatnim i srebrnim okovima,
nalazi se zaštitnica manastira - čudotvorna ikona Presvete Bogorodice
Pećke s Hristom. Strpljivo, u dugačkom redu, sa strahopoštovanjem čekali
su Pećanci da se pomole i poklone, ostave priloge i spiskove s imenima
članova svojih porodica, da ih Bogorodica čuva i zaštiti.
Sestrinstvo Pećke patrijaršije, na čelu sa vitalnom i krepkom igumanijom
mati Fevronijom, ponosno je dočekivalo goste. Osmesi im nisu silazili s
lica, i makar na trenutak monahinje su uspevale da zaborave težak,
usamljenički život u neprijateljskom, šiptarskom okruženju.
- Samo da ne bude gore - kaže monahinja Haritina, zamenica igumanije
manastira, izmučenog, asketskog lica.
Došle su i monahinje iz Žiče sa igumanijom Jelenom, protojerej Stanko
Trajković, dugogodišnji pećki paroh, sada na službi u crkvi Svetog Marka
u Beogradu i stari prijatelj sestrinstva Pećke patrijaršije protojerej
Radivoje Panić iz crkve Svetog Aleksandra Nevskog u srpskoj prestonici.
Otac Radivoje nekoliko dana pre slave posetio je i pričestio NJegovu
svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla na Vojnomedicinskoj
akademiji. Do pre nekoliko godina, dok je mogao, poglavar SPC je
redovno, svakog 14. oktobra na dan patrijaršijske slave, služio u ovom
vekovnom središtu i sedištu srpskih patrijarha.
- Pozdravi ih i prenesi moj blagoslov. Neka im je srećna slava - tiho mi
je rekao patrijarh kada sam ga obavestio da ću ići na slavu u
Patrijaršiju - ispričao nam je otac Radivoje.
U svečarskoj atmosferi, u prepunoj crkvi Svetih apostola, najvećoj i
najstarijoj crkvi Pećke patrijaršije, u čijoj je izgradnji učestvovao i
sveti Sava, počinje sveta arhijerejska liturgija. Služe vladike
budimljansko-nikšićki Joanikije i lipljanski Teodosije, uz sasluženje
više monahinja, monaha i sveštenika. U nadahnutim besedama, vladike
podsećaju da su iskušenja i nevolje došle jer se narod udaljio od Crkve.
“Onaj koji se udalji od majčinog krila, mora da strada. Zato nam je
potrebno istinsko pokajanje kako bismo primili milost Božju”, očinski su
savetovali episkopi. Vladike režu slavske kolače, sveštaju ih vinom i
simbolično okreću s narodom. Ovogodišnja domaćica slave, Dragana Jocić
iz Pančeva, predala je slavski kolač Slavici Mitić iz Kotora, koja će
dogodine biti domaćica.
Slavlje je nastavljeno u trpezariji, gde je priređen bogat i ukusan
slavski ručak. Ove godine gotovo kompletnu gozbu pripremile su članice
Kola srpskih sestara iz Peći. Na trpezi je bilo svega - od ribe,
pogačica, kiflica, posnih sarmi, ajvara, raznih kolača, voća do čuvenog
manastirskog vina i rakije.
- Ovo je naše veliko zadovoljstvo. Srećne smo što smo ovde i što smo
dale skroman doprinos da Patrijaršija dostojno dočeka goste - ponosno je
rekla predsednica Kola Zorica Đelević.
Pred put, Pećanci nose vodu sa patrijaršijske česme, kao relikviju. A
onda, opet u rasejanje. Do sledećeg susreta, dogodine u Pećkoj patrijaršiji!
Autor:
Petar Pašić <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/12>
