Priznajem da mi ekonomija nije specijalnost. Sa vama se u potpunosti slazem da je u Kapitalu data dobra analiza kapitalizma. Medjutim, ne smemo zaboraviti ni tvrdnju komunista da bez baze nema nadgradnje. Po mom skromnom misljenju komunisti nisu mogli da obezbede dobru bazu. Ne bih bas rekao da se kralo i da se zbog toga lose zivelo, pre bih rekao da je u komunizmu ili kako su ga zvali: socijalizmu, zanemarena licna inicijativa. Setomo se Srivena Djobsa i Epla. Tinejdjeri napravili biznis.
Sto se tice sadasnje krize u Americi pokusacu da dam neku moju analizu a vi me, molim vas, ispravite ako gresim. Veliki lanac robnih kuca VolMart da bi bio konkurentan robu kupuje u Kini. Kad pozovemo iz Severne Amerike broj 1 800 ... da bi dobili tehnicku pomoc za neki proizvod, najcesce dobijemo na drugom kraju "zice" nekog u Indiji. Proizvodnja se seli u "nerazvijeni svet". Ovde ljudi ostaju bez posla a na trzistu radne snake ostaju poslovi u raznim servisima pocevsi od banaka, popravki, trgovine itd. Sve to ima za posledicu, da jedna velika grupa ljudi ne moze da otplacuje dugove. Na drugoj strani banke su davale kredite po malim kamatama a bez neke vece provere duznika. Jos je neka zavrzlama po sredi, u pogledu prikazivanja duznikove imovine kao pasive banke, pa na osnovu toga dalje zaduzivanje banke. Mislim da ce to Nina bolje objasniti. Boba Konvertit --- In [email protected], angelina markovic <[Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА]> wrote: > > Zgodan kuriozum, ali.... > Ovakuvu vest moze ovako da intonira samo ideoloski konvertit, koji uz to > jos nista ne zna ni o ekonomiji, a niti o skolskim programima ekonomskih > studija, ukljucujuci i one po "Bolonji". > > 1. Marksov Kapital, ili Markosova analiza kapitala, izlozena u njegovom > kapitalnom ekonomskom delu Kapital izucava se i dana, kao i tokom > prethodnih stotinak godina na fakultetima na kojima se izucavaju > ekonomske nauke. Istina, ignorantske vise skole za globalnu > administraciju, narocita ona pri Harvadu, a posebno ona u Cikagu, kako i > inace ne izucavaju nauku, vec vestine (zanate) marginalno je pominju u > sopstvenom ideoloskom diskursu. > - jedna od posledica takovog pristupa znanju, je i ovaj medjunarodni > finansijsko-ekonomski haos kome prisustvujemo. > > 2. Tokom prethodnih decenija, igraci na finansijskom i ekonomskom > trzistu veoma dosledno su svojim odlukama dokumentovali delovanje > zakonitosti koej je K.M. pokazao/dokazao u svojoj studiji, ne samo zato > sto su slepo postupali, no i rukovodjeni njegovom analizom maksimizacije > kapitala. > > 3. Kapital, autora K. Markasa jeste brilijantna studija, jer bez zazora > (dopusticu cak i ideolosku netrpeljivost) do u minuncioznost analizira > mehanizme kroz koje se moze maksimizovati profit. Sva odstupanja koja su > se u praksi pojavila, a nisu analizirana u K. samo su derivti osnovnih > ekonomskih i narocito finansijskih instituta koje je pokazao u analizi > kapitala. > > 4. Komunisticki pokret je ovo delo NEOPRAVDANO smatrao osporavanjem > kapitalizma i trzisne privrede. Zapad je ovo delo OPRAVDANO smatrao > jednom od teorijskih analiza ekonomskog zivota drustva, i, sledio ono > sto je smatrao njegovim preporukama. > > 5. Kada je, posthumno, priredjujuci Kapital za objavljivanje, F. Engles > je izostavio 6. glavu Kapitala. > - komunisti se obrusavaju na kaitalistu F. Engelsa, smatrajuci da je > ovime otovrio put tumacenju Kapitala kao preporuke kako maksimizovati > kapital i kako pojacti eksploaaciju. > - Zapadna ekonomska praksa je to i ucinila, dosledno primenila "preporuke". > > Ni jedno ni drugo nista ne govori o K.M. i njegovoj teoriji. > > Sesta neobjavljena glava Kapitala sadrzi vrednosne sudove i "preporuke" > kako resiti problem eksploatacije. ... > (ovde je potreban esej da se pokaze u cemu je bio u pravu a u cemu ne) > > Na tom, skrivenom delu Kapitala svoje teorije i praksu bazirali su i > boljsevici, i menjsevici, i anarhisti, i anrhosindikalisti, i > socijalisti svih boja, i socijaldemokrati, i trockisti, i bernstajnovci, > pa i jugoslovenski isrpski komuno-socijalisti od 192x. do danas, kao u > ostalom i nemacki nacional-socijalizam. Na toj osnovi nastaju u > medjuvremenu i liberterski pokret, od Rothbard-Rockwell-a, do Fressc-a, > ukuljucujuci i ................ > (ovde je potreban esej da se pokaze da svaka levica nije ista, i da > terojiska osnova ne moze biti "odgovorana" za zlocinacku praksu, kao, > uostalom, da niti jedan od ostvarenih levicarskih koncepata nije sledio > torijE, no je bio i ostao do svog urusavanja, takodje, "lopovska banda" > koja je uzela priliku da stvori sopstvenu "elitu", svaki put, na sve > bedijoj intelektualnoj i moralnoj osnovi. ... ) > > Stoga, K.M. i njegov Kapital je samo jedna od legitimnih teorija ljudske > ekonomske delatnosti. I, nista vise. > > Ono sto je u ovoj vesti veoma ozbiljno i upzoravajuce je nekoliko > poslednjih pasusa koji govore o preferencijama sorabsko-tevtonskog > stanovnistva bivse istocne Nemacke., jer, odatle su pocinjali > militaristicki koncepti, koji su planetu samo u jednom veku dva puta > kostali par stotina miliona ljudskih zivota. .... > (i ovde mi mogao doci esej) > --n. >
