KAKO DA ZARADITE NA KRIZI
Naše građane neće pogoditi „blagodati" krize kao jeftinije nekretnine,
električni uređaji, hartije od vrednosti. Nemoguć šverc iz devedesetih.
Profitiraće zanati, a ekonomisti kao najbolje rešenje savetuju - štednju
s
Svetska ekonomska kriza, pored svih negativnih posledica, mnogima će, bar u
svetu, omogućiti da jeftinije dođu do nekretnina, električnih uređaja, hartija
od vrednosti ili automobila. Kod nas je opet specifično jer će se svetska kriza
samo nadovezati na domaću krizu tako da će mali broj građana moći, kako je
rekao Mlađan Dinkić, da profitira na krizi.
Specifičnost krize u Srbiji
Svetska ekonomska kriza izazvana je izobiljem i hiperprodukcijom robe koje ne
može da se izbori za kupce. Velika količina proizvoda dovodi do pada njihove
cene, što izaziva otpuštanje radnika i nedostatak novca. Situacija u Srbiji je
drugačija jer se na domaćem tržištu nalazi uvezena roba. Manji broj stranih
investicija i smanjeni izvoz predstavljaju osnovu domaće krize. Proizvodnja je
mala, cene uvezene robe su u stranim valutama i koriguju se u skladu s
inflacijom. Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da u dinarima možemo
očekivati samo rast cena.
- Teško da ćemo osetiti pojeftinjenja koja su posledica krize. Prosečnom
građaninu neće mnogo značiti ako padne cena jahti ili drugih luksuznih
proizvoda - objašnjava Stevanović.
Ekonomisti upozoravaju da ni preživljavanje po uzoru na devedesete neće biti
moguće. Tako građanima savetuju samo - štednju!
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da situacija ne može da se poredi sa
svetskom. Pad cena električnih uređaja i luksuzne robe na stranim tržištima u
inostranstvu je normalan jer postoji mnogo proizvođača i konkurencije.
- Ne očekujem pojeftinjenje robe iz uvoza jer je cena vezana za strane valute
tako da će najverovatnije rasti - navodi Stevanović.
Građani koji imaju velike količine keša moći će sada po nižim cenama da kupuju
nekretnine, ali ne za preprodaju, već samo za sebe.
- Cene nekretnina će padati tako da niko ne može tu da očekuje zaradu.
Najsigurnije je novac čuvati u bankama koje nude profit uz minimalni rizik.
Kupovina hartija od vrednosti takođe je dobar način investiranja jer se očekuje
oporavak domaće berze - kaže Stevanović.
s
Kriza će se na većinu građana odraziti negativno, ali postoje određene
delatnosti i usluge koje u kriznim vremenima bolje posluju. Ekonomista Milan
Kovačević kaže da će mala i srednja preduzeća lakše preživeti težak period.
Kako se profitiralo devedesetih
Stopa inflacije tokom devedesetih, tačnije, od oktobra 1993. godine do primene
programa Dragoslava Avramovića 24. januara 1994. godine, iznosila je 5x10 (15)
odsto mesečno jer su se cene duplirale na svakih 16 sati. Građani su se u doba
krize dovijali na različite načine. Bilo je moguće kratkotrajno profitirati
štednjom u velikom broju privatnih banaka koje su nudile kamatu i do 25 odsto
na devizne uloge. Mnoge od njih opstale su kraće od godinu dana, dovoljno da se
uloženi novac povrati i na njemu zaradi. Čekovi građana gubili su vrednost iz
sata u sat tako da je u trenutku naplate njihova vrednost bila zanemarljiva.
Nisu bile potrebne vize za Mađarsku i Rumuniju pa su švercovani hrana,
cigarete, sredstva za higijenu i benzin.
- Pojedine uslužne delatnosti koje imaju manje zaposlenih lakše mogu da se
usklade s potrebama tržišta. To se odnosi i na zanate koji tokom krize postaju
ponovo aktuelni, kao što su krojači, obućari, ali i drugi koji su u stanju da
cenama konkurišu velikim proizvođačima. To su, ipak, izuzeci. Za većinu nema
načina da profitiraju od krize - navodi Kovačević.
Štednja u stranim valutama je dobro rešenje. Ekonomista Goran Nikolić smatra da
zamrzavanje plata i penzija i najavljena poskupljenja ne ostavljaju mnogo
prostora za ovaj vid „profitiranja".
- Građani moraju da budu svesni da tokom sledeće godine neće biti porasta plata
i penzija, osim u nekim javnim preduzećima koja će se truditi da delimično
prate tokove inflacije. Tako da će svima biti gore nego danas - navodi Nikolić.
Legalno profitiranje u vreme krize ne postoji iako su se mnogi tokom
devedesetih godina obogatili. Svako poređenje najavljivanih teškoća tokom
sledeće godine s periodom sive ekonomije devedesetih je neodrživo. Šverc
benzina, cigareta, hrane i preprodaja deviza, što je nekada mnogima omogućavao
da prežive, a pojedincima i da se obogate, neće se ponoviti.
fakti
n Gorivo je pojeftinilo nekoliko puta tokom godine
n Novi automobili proizvedeni u EU od 1. januara 2009. biće znatno jeftiniji
zbog smanjenja carina
n Cene nekretnina i dalje stagniraju, ali se očekuje njihov pad usled nerealno
visoke cene i poskupljenja kredita
n Mleko „Imleka" i „Novosadske mlekare" pojeftiniće između osam i deset odsto
- Prethodna kriza je bila posledica zatvorenosti domaćeg tržišta, nije bilo
uvoza ni robe. Zato je bio prisutan šverc. Za tako nešto sada nema prostora.
Preprodaja deviza bila je moguća u vreme kada je zvanični kurs bio fiksan i
nerealan. To je ostavljalo prostora da se zarađuje na razlici cene deviza na
zvaničnom i crnom tržištu. Sada je devizni kurs promenljiv i prati zahteve
tržišta tako da ne postoji mogućnost da se devizama ponovo trguje na ulici -
objašnjava Nikolić.
Zaključak ekonomista glasi da će sledeća godina biti teška i da nema osnova
očekivati da će većina građana Srbije profitirati na bilo koji način.
Ekonomista Danijel Cvjetićanin ne vidi nijedan način za prosperitet Srba dok je
ostatku sveta loše.
- Što se nas tiče, bolje bi bilo da se uskladimo sa svetom, pa kada bude njima
dobro, da bude i nama, i obrnuto. Inače, mislim da možemo svašta očekivati, ali
teško da ćemo profitirati. Onaj ko misli da država iz ove situacije može da
izvuče neku korist neka objasni i na koji način - navodi Cvjetićanin.
J. ŠOŠIĆ
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=53487
[Non-text portions of this message have been removed]
