http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Napor-za-hapshenje-nije-hapshenje.lt.html
Pogledi
Ostali komentari
Nataša Kandić
Napor za hapšenje nije hapšenje
Šta ako srpska vlast pod „okončanjem saradnje” sa Haškim tribunalom podrazumeva
i okončanje bavljenja ratnim zločinima
U vezi sa izveštajem haškog tužioca, pred Savetom bezbednosti UN, nakon čega
sledi odluka EU o validnosti potpisanog SSP-a, u Srbiji se ponovo sumnja u
dobre namere Evropske unije. Zaboravlja se da je uslov potpisivanja SSP-a bio
jasan i saglasan stav svih članica EU, a ne samo Holandije, da je za primenu i
ratifikaciju sporazuma potrebna „puna saradnja sa Haškim tribunalom”, drugim
rečima, hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Kao i uoči potpisivanja SSP-a,
i sada predstavnici vlade i nadležnih institucija ukazuju da je njihov cilj
okončanje saradnje sa Haškim tribunalom, da EU ne uvažava napore Srbije,
pokazane hapšenjem Radovana Karadžića i Stojana Župljanina, kao i da ima duple
standarde za saradnju sa Hagom. Na istoj strani su i organizacije civilnog
društva, uključujući organizacije za ljudska prava, koje potcrtavaju strah
javnosti da EU nema razumevanja za srpske probleme, kao što je opasnost od
okretanja prema
Rusiji.
Iz ugla ljudskih prava „okončanje saradnje sa Haškim tribunalom” kao „konačnog
cilja” ozbiljno plaši. Objektivno rečeno, ta saradnja ne može biti okončana,
nema kraja, nezavisno od toga da li će Haški tribunal prestati sa radom krajem
2010. godine. I posle formalnog kraja mandata suda, ostaju: arhiva, briga o
zatvorenicima na izdržavanju kazne, primena i kontrola primene pravnih novina,
korišćenje poverljive tužilačke dokumentacije i, što je najvažnije, nadležnost
za suđenja za ratne zločine definitivno i potpuno prelazi na domaće sudove, ali
s obavezom da budu u potpunom skladu sa utvrđenim činjenicama u haškim
presudama. Ali šta ako srpska vlast pod „okončanjem saradnje” podrazumeva i
okončanje bavljenja ratnim zločinima? Zbog te mogućnosti EU mora biti oprezna
sa postkonfliktnim društvima, u koja spadaju Srbija i druge države naslednice
bivše Jugoslavije. Nijedna sledeća faza evrointegracije neće uspeti bez
uslovljavanja i obavezivanja Srbije i ostalih država u regionu na samokritičko
preispitivanje sopstvene odgovornosti za nasleđe prošlosti. Bez takvog
pristupa, EU će malo moći da pomogne zapadnom Balkanu, gde se poštovanje zakona
nikada nije prihvatilo i odomaćilo kao pravilo i temelj političkog i društvenog
života.
Veći problem vidim u stavovima organizacija za ljudska prava i predstavnika
civilnog društva, koje jednako cenei EU i vlasti u Srbiji. Uoči potpisivanja
SSP-a, među organizacijama civilnog društva preovladao je pragmatični politički
pristup. Pozivali su EU na razumevanje potrebe političkog trenutka u Srbiji –
mislilo se na Kosovo i približavanje Rusiji. Tako i sada, Sonja Liht, koju
vladini mediji nazivaju majkom srpskog civilnog društva, a predsednik joj
svakodnevno nudi po jednu novu funkciju, poziva EU da ublaži stav prema Srbiji.
Ona kaže, prema navodima „Politike”, da je suviše „pojednostavljen” stav po
kome se traži hapšenje Ratka Mladića jer, eto, svi, uključujući i haškog
tužioca Bramerca, ističu napor Srbije da uhapsi haške optuženike. To njeno
tumačenje je demagoško i devalvira postignuto u sferi vladavine prava. Nemam
problem kada ministar Jeremić besni i preti da više neće dozvoliti navodno nova
uslovljavanja EU. On je oličenje bahate i osione vlasti. Ali šta reći kada
neko istupi u ime civilnog društva, kuneći se u ljudska prava i vladavinu
prava, kao Sonja Liht, a pritom traži da se napor za hapšenje tretira kao
zakonska radnja hapšenja. Moj odgovor je da je hapšenje te dvojice ključ za
uspostavljanje vladavine prava, potpune demokratske kontrole nad institucijama
i za dalju fazu evrointegracije Srbije. Hapšenje Mladića i Hadžića je prioritet
Srbije i uslov demokratske budućnosti države, nezavisno od uslova EU i stavova
pojedinaca, iz vlasti i civilnog društva, koji relativizuju potrebu i prioritet
da se u Srbiji jednom zauvek uspostavi poštovanje zakona.
Što se tiče optužbe iz kruga vlasti da je EU popustljivija prema Hrvatskoj, ona
ne stoji. Tačno je da je EU sa Hrvatskom potpisala SSP pre hapšenja Ante
Gotovine, ali se u tom trenutku u Haškom tribunalu pouzdano znalo da je
Gotovina lociran i pred hapšenjem.
izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo
Nataša Kandić
[objavljeno: 18/12/2008]
__________________________________________________________________
Yahoo! Canada Toolbar: Search from anywhere on the web, and bookmark your
favourite sites. Download it now at
http://ca.toolbar.yahoo.com.
[Non-text portions of this message have been removed]
