Narodni kapitalizam
Autor Branko Dragaš
Sunday, 11 January 2009
Bog je poslao na čovečanstvo novo iskušaenje. Kriza je Božija kazna za pohlepu,
rasipništvo, bahatost, gramzivost i sebičnost. Komercijalna civilizacija je
uništila skromnost, vrlinu, meru, dobrotu i poštenje. Umesto interesa
zajednice, veličala je isključivo interes pojedinca. Umesto davanja, otimanje.
Umesto ljubavi prema bližnjem, zavist i mržnju. Umesto štednje, suludu
potrošnju. Umesto dobrobiti zajednice, nenormalna bogatstva privilegovanih
pojedinaca. Neoliberalni kazino kapitalizam stvorio je rascepljeno društvo u
kome su bogati postali još bogatiji, dok su siromašni postali još siromašniji.
Globalno planetarno selo bilo je u vlasti dva odsto novobogataša, dok je više
od 70 odsto postajalo sve siromašnije. Srednja klasa je nestajala. Raslojavanje
se nije dešavalo samo između razvijenih i nerazvijenih zemalja, nego se
raslojavanje desilo i u samoj imperiji u rastrojstvu. Tako se, recimo, raspon
plata između radnika i njihovih menadžera uvećavao sa 1:7 u 1971. godini, na
današnjih 1:1800. Ili, ako uzmemo izmišljene zlatne padobrane, koje su gramzivi
menadžeri isplaćivali sami sebi, bez obzira što su im kompanije propadale, onda
su se ti rasponi penjali i na 1:4.000. Dobro je poznato da su neki gangsteri sa
Vol Strita uzimali i 100 miliona dolara bonuse, mada su njihove kompanije koje
su vodili bankrotirale.
O onom kriminalcu koji je uništio 50 milijardi dolara ne vredi ni govoriti. On
to nikada ne bi smeo da uradi da nije imao podršku vrha države i obaveštajnih
službi. Sama činjenica da je bio idol Komisije za hartije od vrednosti /SEC/
najbolje govori o tragičnom urušavanju demokratskih institucija. Tržišni
fundamentalisti su dve decenije širili napadnu ideologiju o svemoći tržišta,
primoravajući preko MMF-a i Svetske banke nezavisne države da otvaraju svoje
nacionalne granice za uvoz roba multinacionalnih kompanija, koje su povlačile
državne subvencije za svoja ekspanzionistička širenja.
Istovremeno, razvijene države su raznim vancarinskim merama štitile svoje
tržište. Ono što su njihove vlade predlagale zemljama u razvoju, nisu
primenjivali u svojim zemljama. Novi kolonijalizam je uspostavio svetsku vladu
koja je radila u interesu političke oligarhije i tajkuna sa Vol Strita,
Pentagona i Bele Kuće.. Sve vreme su japijevci na berzama silovali svetsko
tržište. Mafija je uveliko preuzela većinski paket akcija u Holivudu, tako da
su, umesto već dosadnog i izlizanog klišea da Džon Vejn pobije sve Indijance u
filmu, ponudili sage o svom sopstvenom uspehu. "Kum"je postao najgledaniji film
svih vremena. Gangsteri su likovali. Uspeli su da svoj kriminal institucionalno
postave kao uzor mladim ljudima. Tako su se regrutovali novi kriminalci. Svako
je želeo da postane Majkl Korleone. Samo brz i bogat život je vredeo. Sve
ostalo je bilo- šit. Kult potrošnje, koji se napadno razvijao od Velike
depresije kao jedino rešenje za opstanak kapitalizma, dobijao je svoje
nenormalne oblike.
Svi učesnici u prevari građana dobijali su, zbog održavanja sistema, mogućnost
da dobro naplate svoje uloge. Mucavi holivudski glumci, koji nisu uspevali bez
idiota da izgovore dve replike, nagrađivani su po filmu 30 miliona dolara.
Zatucani sportisti su uzimali ogroman novac za prelazak iz jednog u drugi klub.
Na zalasku karijere Bekam je dobio, za prelazak u SAD, čitavih 120 miliona
dolara. A Naomi Kembel je uspela da se domogne, sa nekoliko nastupa na modnoj
pisti, skoro 30 miliona dolara. Sreća i uspeh su se merili količinom
nagomilanog novca. Naravno,što su ga više imali rasla je glad za još većim
novcem. Merilo svih vrednosti u društvu je bila visina otetog kapitala. Nove
tehnologije su izbacile nove milijardere. Prvi je bio Bil Gejts, a poslednji
vlasnik "Fejsbuka". Milijarde dolara su se uvećavale na kontima novobogataša,
dok su milijarde ljudi na planeti postajali gubitnici.
Podatak da 1,5 milijardi ljudi na svetu gladuje, da isto toliko nema vodu i da
više od dve milijardi žive na dva dolara dnevno, najbolji su dokaz uspeha
globalizacije. Naravno, kao u svakoj priči sa tragičnim krajem, sit gladnom
nikada ne veruje. Na drugoj strani, više od 60 odsto stanovnika Imperije u
rastrojstvu je gojazno jer jedu genetski modifikovanu hranu. Jedu u stresu da
ne ostanu bez posla i bez hrane. Jednom reči,potrošačka civilizacija je ovakvim
dosadašnjim razvojem došla do kraja. Kriza je kazna za pogrešan smer razvoja.
Nastala kriza je zid koga ona ne može da preskoči. Ukoliko želi da ga preskoči,
mora da se oslobodi dosadašnjeg pogrešnog koncepta. Ali, nažalost, to se još
uvek ne dešava. Smišlja se neka nova prevara. Umesto da se razvijeni svet
ozbiljno pozabavi ovom krizom, ideolozi neoliberalizma pokušavaju pogrešnim
receptima da izleče teško obolelog pacijenta. Dosadašnje mere koje preduzimaju
vodeći državnici razvijenog sveta su potpuno pogrešne.
Administracija imperije je do sada ugurala u oboleli sistem preko 2.500
milijardi dolara i taj iznos, samo izražen u evrima, ugurale su i
administracija EU. Oni štampanjem dolara i evra pokušavaju da izleče bolesnika.
To nije dobro rešenje.Štampani novac nije zdrav novac. Zdrav novac je samo onaj
koji se zaradi na tržištu. Štampanje dolara bez pokrića je narkotizovanje
bolesnika. Oni, zapravo, pokušavaju da ugase požar polivajući vatru cisternama
benzina. Ako su bolesnicima iz Detroita obezbedili 17,4 milijarde dolara, dok
su njihovi gubici 50 puta veći,onda se postavlja pitanje: koliko će trajati
dugo ta doza. Mišljenja sam da će se taj iznos potrošiti za tri meseca i da će,
posle toga, dubioza biti još veća.
Poreski obveznici ne mogu da plate sve nastale gubitke privatnih kompanija.
Takvo ponašanje obesmišljava i uništava sam kapitalistički sistem. Nije
socijalizam propao zbog ideologije,nego zbog ekonomske neefikasnosti.
Neoliberalni kazino kapitalizam ne može da se održi štampanjem novca. On
prirodno mora da propadne. Što pre, to bolje za čovečanstvo. Moramo početi
iznova, jer sve što smo do sada učili više ne vredi. Nastalo je novo doba.
Nikada ovakva razorna kriza nije bila u istoriji civilizacije. Kada se
raspadalo Rimsko carstvo, onda onoga, recimo, u dalekoj Kini to uopšte nije
doticalo. U savremenom svetu, u tom globalnom selu,to više nije tako. Svi smo
kompjuterski vezani na svetskom tržištu. Kina je zabrinuta za sudbinu bolesnog
dolara, jer ima 1.900 milijardi dolara u deviznim rezervama i u obveznicama
američke Centralne banke. Podatak da su Kinezi samo u ovoj godini zatvorili
67.000 kompanija govori o dubini krize. Ne mogu, dakle, krizu rešavati
političari diletanti: Buš, Berluskoni ili Sarkozi. Ovaj poslednji, toliko se
nameće za spasioca EU da to postaje više neumesno. Njegova ideja da se
trošenjem suprostavi krizi je potpuno besmislena. Izjava da treba trošiti da bi
se prebrodila ekonomska kriza je krajnje opasna. Kriza je i nastala zbog
preterane potrošnje onih koji nisu zaradili ni deo onoga što su već potrošili.
Svaki domaćin zna da ne može da izađe iz krize ako bude trošio. Odnosno, ako
bude trošio više nego što je zaradio, onda će on vrlo brzo bankrotirati. Tako
je od pamtiveka. Ništa se u tom elementarnom matematičkom računu nije promenilo.
Ne može se trošiti ono što nikada nije zarađeno. Ne može se beskrajno trošiti
budućnost pokolenja. Zabrinjavajući je podatak o globalnom otopljavanju na
planeti i o tome da pojedemo planetu za godinu dana već u septembru i da ćemo
za dve decenije sve pojesti u junu. Ne može se čovečanstvo nahraniti štampanim
novcem. Plan Sarkozija da svakom od 3,8 miliona najsiromašnijih familija podari
po 200 evra neće rešiti probleme tih porodica. Umesto što im deli ribu, treba
da ih nauči da pecaju ribu. Mnogo je bolje, dakle, da se tih 760 miliona odobri
preduzetnicima da oni, pokrećući novu proizvodnju, zaposle porodice. Šta posle
potrošenih 200 evra? Šta će se dogoditi? Svetski političari nemaju rešenje.
Nemanje rešenja je opasno za civilizaciju, jer uplašeni i ostavljeni ljudi mogu
postati lak plen manipulacije demagoga. Da li ta demagogija dolazi sa leve ili
desne stane nije bitno. Najvažnije je da izbegnemo predviđanje Baba Vange da će
2010. da izbije svetski rat koji će trajati do 2014. Sve velike krize su
završavale u ratovima i novim totalitarizmima. I danas nam preti takva
opasnost. Zbog toga je vrlo važno da se izađe sa novom koncepcijom.
Nudim ideju - narodnog kapitalizma. Ili - kapitalizma sa ljudskim likom. Videli
smo da državni socijalizam nije bio dobar sistem, ali smo se sada uverili da
nije dobar ni neoliberalni kazino kapitalizam. Postoji velika opasnost da se
ponovo nađemo u nekom totalitarizmu koji će potpuno ugušiti, sve zbog velikih
ideja o spasu ugroženog čovečanstva, slobodu i privatnu svojinu. Narodni
kapitalizam bi sistemski branio konkurenciju tri tipa vlasništva: privatno,
državno i mešovito vlasništvo. Koji oblik vlasništva će biti u kompanijama
zavisi od specifičnosti svake kompanije. Ono što je važno za društvo je da te
kompanije budu efikasne. Proširiće se i elementi za utvrđivanje profita. Tako
će postojati ekološki troškovi i troškovi zajednice, koji će sprečavati
kompanije da uništavaju prirodu i društvo oko sebe. Šta nam vredi što smo danas
profitabilni, ako naša pokolenja neće moći da prežive na planeti. Nije cilj da
se po svaku cenu ostvari profit, a da čovečanstvo nestane. Cilj zajednice nije
nagomilavanje profita, nego opstanak same zajednice. Opstanak je moguć samo
ukoliko svako nađe svoju meru. Svako može da nađe svoju meru ukoliko dođe do
spoznaje o sebi i svom mestu u zajednici.
Do spoznaje se ne može doći u holivudskom metežu,nego u misaonom promišljanju.
Znanjem moramo opismeniti čovečanstvo. Ličnim primerom pokazati šta hoćemo.
Umesto otimanja,podarimo čovečanstvu veru i ljubav. Umesto gramzivog
prisvajanja, podelimo sebe i svoje sposobnoti. U davanju je spas i otkrovenje.
Nije bogat onaj koji uzima,nego onaj koji daje. Najbogatiji je onaj koji daje
sebe. To je nova filosofija narodnog kapitalizma. Iskorenjivanje siromaštva i
podizanje srednje klase će stvoriti nova tržišta. Nova tržišta će pokrenuti
novi privredni razvoj. Privredni razvoj koji će biti u službi čovečanstva.
Čovečanstva koje će sačuvati čoveka, nasuprot robotskom svetu. Novog čoveka
koji ne strahuje. Čoveka koji zna da se igra i smeje.
Tabloid <http://www.magazin-tabloid.com> broj 171 2009-01-08
http://www.magazin-tabloid.com/srp/clanak.php?br=171&clanak=7
[Non-text portions of this message have been removed]
