Уранијумска муниција испаљивана из америчких авиона А-10
Приликом удара граната у оклоп стварају се облаци радиоактивне прашине чије удисање је опасно по здравље Ротирајући топ авиона А-10 Употреба муниције са осиромашеним уранијумом током НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године доводи се у везу искључиво са америчким авионом А-10. Ова летелица, конструисана током хладног рата као „убица тенкова”, опремљена је моћним ротирајућим топом калибра 30 милиметара, који користи гранате чије је зрно направљено од осиромашеног уранијума што овој муницији даје изузетну пробојну моћ. Приликом удара у оклоп стварају се облаци радиоактивне прашине која контаминира околину, а чије удисање је опасно по здравље. А-10 је употребљаван у ратовима на Блиском истоку и на Балкану, а тамо где је овај авион дејствовао остале су приче о појави сумњивих обољења која могу довести и до смрти. Иако је та муниција употребљена на територији Србије, до сада јавности није представљено ниједно званично истраживање које би доказало пораст обољења код особа које се су затекле у зонама дејстава авиона А-10. Чак и смрти припадника војске, који су се затекли у тим зонама или су се бавили санирањем последица дејства муниције са осиромашеним уранијумом, званично нису доведене у везу с тим ратним догађајима. С друге стране, многи лекари су указивали на пораст канцерогених обољења у Србији у односу на период пре бомбардовања 1999. године, али те податке, који су и те како индикативни, нико још није прецизно довео у узрочно-последичну везу с бомбардовањем. Стицајем околности, кад је реч о војницима који су боравили на Косову и Метохији на појаву разних „синдрома” највише су се жалили управо они који припадају страни која је користила муницију са осиримашеним уранијумом – војници НАТО-а. То посебно важи за италијанске војнике који су се по уласку у јужну српску покрајину у јуну 1999. године разместили на ширем подручју Пећи и Ђаковице, у пограничном појасу на коме су током НАТО-а бомбардовања амерички авиони А-10 покушавали да пронађу камуфлиране тенкове Војске Југославије да би дејствовали по њима. Како је званично објављено, од последица тровања осиромашеним уранијумом умрло је 45 италијанских војника који су служили на Косову и Метохији у саставу Кфора, док је њих чак 515 оболело од рака. После рата домаћи специјализовани војни и цивилни тимови обавили су деконтаминацију терена на коме је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом на југу централне Србије (околина Бујановца и Врања), као и на једној локацији у Црној Гори (полуострво Луштица), док су локације на Космету остале недоступне за наше експерте. Пронађена зрна депонована су у безбедно складиште, а једно од њих, за које је доказано да више не угрожава здравље, изложено је као експонат у Војном музеју у Београду. Употреба ове врсте муниције, која није забрањена, и даље изазива контроверзу међу експертима. Док лекари упозоравају на ризик по здравље свих који се нађу у зонама дејства, што такву муницију могло сврстати у категорију неселективног оружја чија употреба се све чешће забрањује (попут нагазних притивпешадијских мина или касетних бомби), војни стручњаци најмоћнијих држава не желе да се одрекну те изузетно пробојне муниције, па су тако развијене и тенковске гранате са осиромашеним уранијумом изузетне пробојне моћи. М. Галовић http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Uranijumska-municija-ispaljivana-iz-americhkih-aviona-A-10.sr.html [Non-text portions of this message have been removed]
